Poslednjih godinu dana termin imuni sistem bio je jedan od najčešćih sa kojim smo se svakodnevno susretali, a kako on zaista funkcioniše, šta da radimo ako naše telo nije razvilo antitela na određenu covid 19 vakcinu, da li se vakcinisati i ko bi mogao da bude kandidat za treću dozu Sinopharm vakcine, u razgovoru za eKlinika portal priča nam dr Radan Stojanović, redovni profesor na Katedri za kliničku farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Imuni sistem kao neodvojiva celina
– U toku i posle preležane covid 19 infekcije, kao i posle vakcinacije, naš imunski sistem se budi aktivnošću dva svoja dela – humoralnog i ćelijskog. Za pravilno funkcionisanje humoralnog zaduženi su B-limfociti, koji stvaraju antitela, dok je u ćelijskom (celularnom) imunitetu dominantna uloga T-limfocita, i to prvenstveno citotoksičnih (CD8) koji ubijaju ćelije zaražene virusom. Oba sistema funkcionišu u međusobnoj interakciji, ne mogu se gledati odvojeno, i kompletno funkcionisanje našeg imunog sistema je posledica njihovog udruženog delovanja – objašnjava profesor Stojanović.
Nepoznavanje virusa i dodatna konfuzija
Profesor Radan Stojanović kaže da razume želju građana da mere, odnosno proveravaju IgG antitela, misleći da se posle preležane infekcije ili vakcinacije tako dolazi do relevantne informacije da li je i koliko imunitet jak i da li je stvoreno dovoljno antitela. Tome su, kako kaže, značajno doprinele i insinuacije na društvenim mrežama, ali i neka zvanična obraćanja onih koji nas kroz epidemiju vode i zbog toga se, uz sve objektivne probleme koje imamo sa nepoznavanjem virusa, stvorila i dodatna konfuzija, uz već prisutan strah kod ljudi, koji se usled neinformisanosti, ali i tvrdog stava „protiv“ možda nisu ni opredelili da se vakcinišu, a već im se „preti“ i trećom dozom. U posebnoj vrsti panike je i dobar deo onih, a njih je kod nas najviše – čitav milion, koji su vakcinisani Sinopharm vakcinom.
– Da li je, međutim, imunski odgovor, koji pokreće bilo koja vakcina, dovoljan da nas u potpunosti zaštiti – ne postoji niko ko to može da „izmeri“ i kaže sa sigurnošću. Sve zavisi od kompletnog stanja naše imunske memorije i celovitog odgovora imunskog sistema – ističe naš sagovornik.
Postupak procene efikasnosti vakcina
Kliničkim studijama efikasnost vakcina ispituje se tako što postoje dve grupe ispitanika – jedna koja je primila vakcinu i druga koja je primila placebo, odnosno fiziološki rastvor.
– Biraju se kriterijumi praćenja oboljevanja i posledične efikasnosti, prate se ljudi koji su putem PCR testa pozitivni na virus i imaju simptome infekcije, a suština je u tome da se izdvajaju podaci koji je to broj ljudi koji je oboleo, a vakcinisan je, u odnosu na one koji nisu primili vakcinu, i u kojoj meri su se simptomi razvili. Većina vakcina (Pfizer, AstraZeneca, Sputnik V) su vakcine čiji su mehanizmi zaštite ciljani tako da reprodukuju stvaranje antitela na taj, sada već čuveni S (spike) protein. Sa druge strane, vakcina Sinopharm je koncipirana drugačije. To je stara vakcina, vakcina sa tradicionalnim načinom primene u kojoj se koristi ceo, umrtvljen virus, dovoljno „mrtav“ da ne može da izazove bolest, a opet dovoljno imunogen da može da izazove reakciju našeg imunskog sistema – objašnjava profesor Stojanović.
Koji kriterijum određuje kandidate za treću dozu Sinopharm vakcine
Ključno pitanje koje se postavlja, kaže profesor Radan Stojanović, jeste da li sve vakcine imaju zadovoljavajući kapacitet da aktiviraju oba dela našeg imunog sistema. Smatra se da ove, „novije“ vakcine imaju sposobnost da „nateraju“ ćelije da sintetišu S protein, odnosno izazivanje reakcije i humoralnog i ćelijskog imuniteta, dok vakcine sa inaktivisanim virusom imaju slabiju sposobnost aktiviranja ćelijskog imuniteta. Upravo zbog toga je kriterijum za ispitivanje efikasnosti Sinopharm vakcine kao proizvođača, na ispitivanjima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, bio da osobe koje su primile obe doze vakcine, a uopšte nisu razvili antitela, odnosno da oni kod kojih su antitela nemerljiva, budu upravo kandidati za treću dozu.
– Objektivan problem je to što je ovaj način merenja nivoa brojkama težak, pa i nedovoljno adekvatan, jer se prostom analizom komercijalnim testovima, kada odete, platite i izvadite nivo antitela, zapravo ne dolazi do podatka koji deo našeg imunog odgovora je aktiviran, budući da se na ovaj način meri samo jedan deo reakcije. Mi ne znamo šta se dešava sa T-ćelijskim imunitetom u slučaju Sinopharm vakcine kod koje se očekuje da slabije pobudi odgovor funkcionisanja celularnog imuniteta, što ne znači da ga neće pobuditi. Antitela imaju neutrališući efekat, zaštitnu funkciju, ali je ona teško merljiva brojkama i ne postoji podatak koja bi za to bila dovoljna vrednost – naglašava naš sagovornik.
Cifre ne mogu da nas zaštite
Zbog toga je, po mišljenju profesora Stojanovića, besmisleno meriti vrednosti antitela jer organizam i imunitet nekoga sa izmerenom vrednošću od, recimo 4, može da obezbedi bolji imunski odgovor i ne zarazi se, a da se neko sa 48 ili 80 – inficira, jer ga sama cifra ne štiti.
– Da smo u mogućnosti da steknemo kompletnu sliku imunskog odgovora merenjem vrednosti ćelijskog imuniteta T- limfocita, to bi bilo moguće i mogli bismo da kažemo ko je kandidat i za oboljevanje i za treću dozu, međutim, to je komercijalnim testovima neizvodljivo. Takve analize rade se samo u naučne svrhe – navodi prof. dr Stojanović.
Špekulacije zbog nedovoljnog broja relevantnih informacija iz kliničkih studija
U jednom istraživanju efikasnosti Pfizer vakcine rađenom 12 dana po primanju, na dve grupe ispitanika, primećeno je da je kod onih koji su primili vakcinu stopa oboljevanja već niža, u odnosu na one koji nisu primili vakcinu, a nivo antitela je bio ili nemerljiv ili veoma nizak. To, naime, govori da u ovoj vakcini ljude štiti još nešto sem antitela. I za profesora Stojanovića pomalo je zbunjujuće to što za Sinopharm vakcinu još uvek nema dovoljno rezultata kliničkih studija i podataka o tome koji broj ljudi je, nakon obe doze Sinopharm vakcine, razvio zarazu i sa kojim intenzitetom simptoma, koliko njih se razbolelo, dospelo u bolnice ili umrlo. Zbog toga se, njegova je pretpostavka, ljudi bave špekulacijama i zaključci donose na bazi drugih poznatih iskustava sa vakcinama, na bazi inaktivisanih virusa i tome koliku snagu imaju da pobude ćelijski imunitet.
Nivo antitela nije preporuka da se neko vakciniše
– Dok nemamo transparentne podatke mi ne možemo da sudimo niti da govorimo o tome. Ljudi se plaše, plaćaju za analize antitela, dobiju neki broj, i šta onda sa njim kada on ne govori jasno ništa o njihovom faktičkom nivou zaštite? To jednostavno nisu odgovarajuće korelacije protekcije. Ni u jednom epidemiološkom vodiču nivo antitela nije preporuka da se neko vakciniše. Kinezi su u priču o trećoj dozi vakcine krenuli sa onima koji nisu razvili nikakva antitela, ali to za sada nije nikakav dokaz, već još uvek samo ispitivanje, čije krajnje rezultate moramo da sačekamo posle dovoljno vremena. Po mom mišljenju, pre dovoljno rezultata kliničkih ispitivanja, nisu dobri ni brzinski predlozi o kombinaciji vakcina, u smislu da ako postoji bilo kakva sumnja da, recimo, AstraZeneca i razvija neke posledice (a ti brojevi su em nedovoljno potvrđeni, em brojčano neznatni), hajde brže-bolje da je kombinujemo sa nekom drugom vakcinom – kaže prof. dr Radan Stojanović.
Ono što nas vraća u začarani krug je laičko, ali logično pitanje: ako je kandidat za treću dozu neko ko nema antitela ili mu je nivo nemerljiv, kako se dolazi do tih podataka ako ne merenjem? Jasno je, dakle, zaključuje naš sagovornik, da u tu priču mora da se uključi država jednom ozbiljnom strategijom i finansiranjem ispitivanja, a ne da to rade ljudi na svoju ruku.
Svi su postali stručnjaci za sve, pa i za vakcine i za S protein
Promena života koju je uslovila pandemija virusa SARS-Cov-2 uz tehnološki aspekt brzog širenja informacija uticao je na to da se danas ljudi previše bave mehanizmima o kojima do juče, ne da nisu znali ništa, već nisu ulazili ni u njihov delokrug interesovanja. Profesor Stojanović to ilustruje primerom vožnje avionom u koji ljudi ulaze ne razmišljajući o tome šta je u njegovom motoru, sklopovima i najsitnijim delovima, koliko i kog goriva ili ulja troši, ali mehanički uđu u njega i jednostavno se prevezu, recimo, od Beograda do Njujorka.
– Sada se svi bave mehanizmima vakcina i u njima traže nešto spektakularno, umesto da bolje brinu o svom zdravlju, sprovode opšte mere higijensko-dijetetskog režima i na taj način jačaju imuni sistem i otpornost prema infekcijama, ne samo covid 19. Treba živeti normalno, umereno, dobro spavati i raznovrsno se hraniti, biti fizički aktivan, a neuredan način života utiče u kompletu na naše zdravlje, pa i na imunitet i na antitela. Ni tu nema nekog striktnog određivanja brojkama, u smislu koliko pića je nekome dozvoljeno da popije, a nekome nije. Suština je odnositi se odgovorno prema sebi i svom zdravlju i ne juriti za nekim spektakularnim podacima i brojkama – objašnjava naš sagovornik.
Kada uzimati suplemente, a kada ih unosite bespotrebno
Takođe, napominje, ne postoje čarobne formule, kao ni brzodelujući suplementi koji će da podignu naš imunitet.
– Ako baza vašeg imuniteta nije stabilna, neće vam pomoći ni velike količine D vitamina za koje ste sada pročitali da je preporučljivo uzimati. U slučaju da su kliničke analize dokazale da vam ovaj vitamin nedostaje, onda se uzima suplement koji će ga nadoknaditi i dovesti ga na zadovoljavajući nivo. Ako je njegova vrednost u granicama, zašto biste uzimali dodatnu suplementaciju? Takođe, veće unošenje D vitamina neće vam „umiriti savest“ niti uticati na nivo antitela ako prekomerno pušite, konzumirate alkohol ili droge. Imunitet je nešto što se neguje i stvara od najranijeg detinjstva i igranja u prašini i blatu, kontaktu sa virusima i bakterijama, ishranom, a kasnije nekim urednim životom i navikama. Antitela našeg prirodno stabilnog i ojačanog imuniteta u kombinaciji sa ćelijskim odgovorom koji pokreće vakcina protiv covid 19, jedino je ispravna formula, ostalo su zablude – savetuje profesor dr Radan Stojanović u razgovoru za eKlinika portal.
Posle 15 meseci ovo je jos jedno predavane,doduse jedno od boljih .Ne bih dalje da ne odem u „sveunalice“.Pozdrav