BREZA – Betula pendula
Breza je poznato, visoko, vitko i pravo drvo s belom korom i tankim, savitljivim, crvenosmeđim granama. Kod nas se javlja na svetlim, otvorenim mestima, u ravnicima, na brežuljcima i u planinama, gde čini tzv. brezike. Breza je česta na požarištima, oko rudnika i naselja. Gaji se i kao ukrasno drvo.
Kada se bere lišće
Rano s proleća, a nekad već i krajem zime beru se brezovi lisni pupoljci a docnije, kad breza ucveta i mlado lišće. Pojedine suvišne grane se seku, pa kad se sa njih oberu pupoljci, odnosno lišće, upotrebljavaju se za pravljenje brezovih metli. Pupoljci i lišće se ostavljaju u hladovini, na promaji, dok se ne osuše pa potom odlažu na suvo i čisto mesto u vrećici od hartije.
Lekovit sastav
U brezovim pupoljcima nalazi se nekoliko procenata etarskog ulja, koje je prijatnog balzamičnog mirisa. U brezovom lišću ima dosta tanina, flavonskih jedinjenja, gorkih materija, smole, šećera, saponina, malo etarskog ulja i drugih jedinjenja.
Tradicionalna lekovita primena
Osušeni lisni pupoljci i brezovo lišće upotrebljavaju se za kuvanje lekovitog čaja. Čaj deluje kao diuretik, tj. stimuliše lučenje mokraće, a takođe i lučenje žuči. On je uz to i blago sredstvo za dezinfekciju mokraćnih puteva a koristi se i za preznojavanje u slučaju gripa i povišene telesne temperature. Za preznojavanje upotrebljava se vruć čaj od smeše jednakih količina brezovog lišća, lipovog i zovinog cveća. U pupoljcima i u brezovom lišću pronađeni su i antibiotski sastojci (fitoncidi) jakog delovanja. Brezovo lišće se sve više upotrebljava kao sastojak u raznim čajevima, jer je lekovito i prijatnog aromatičnog mirisa.
Sok i brezovo vino
U nekim krajevima običaj je još od davnina da se u proleće u brezovom deblu izdubi burgijom kao prst duboka rupa. U rupu u deblu zavuče se drvena cevčica i hvata sok koji se pije. Prijatan je za piće, sladak i pomalo je nakiseo. Veruje se da je lekovit i da od njega čovek jača. Kada sok prevri dobija se penušavo brezovo vino koje se takođe ceni kao narodni lek.
Brezov katran
Od korena, drveta i brezove kore se dobija se ugalj i katran. Brezov katran sadrži razne antiseptične i lekovite sastojke (gvajakol, krezol, smole i drugo). Zbog toga se upotrebljava kod raznih kožnih oboljenja i parazita (šuga), u vidu lekovite sumporne masti koja se pravi u apoteci. Brezov katran ima i drugih korisnih primena, koristi se za podmazivanje kola, za konzerviranje drveta, za mazanje drvenih ograda da duže traju i sl.
Brezova gljiva
U Sovjetskom Savezu se preko zime skida sa brezovih stabala crna brezova gljiva, Fungus betulinus, a upotrebljava kao lek u narodnoj medicini. Ova gljiva nije dovoljno proučena, ali joj se pripisuje velika lekovita vrednost.