Šargarepa je zdrava i lekovita hrana Foto: Shutterstock
Šargarepa – Daucus carota
Šargarepa, žuta repa, mrkva, stidak, sramak je zdrava i lekovita hrana. Ova biljka ima mnogo imena i raste pitoma i divlja. Kako se ona sprema za jelo, to se većinom zna, ali malo ko zna da ona ima ovakvu lekovitu snagu kakvu ćemo odmah navesti.
Lekovita svojstva
Ona goni gujavice (gliste) kod dece, kad se daje da izjutra na prazan stomak pojedu po jedan komad sirove šargarepe ili narendane. Ona im je i inače dobra za zdravlje, pa jeli je tako sirovu ili kuvanu s mesom.
Kad se skuva semena, lišća i korena šargarepe u vodi i toplo obloži na donji trbuh, onda čini da žena rodi brže dete pri porođaju. To čini još da mestruacija bude redovna i pogoni strah od smrti kod onih koje napadne manija takvog strahovanja. A kad se poviše tog semena skuva i u tome kupa, onda to goni mokraćni kamen, koji velike bolove i opasnosti doneti može ako se ranije ne otkloni.
Dobro skuvana šargarepa obložena na razne otoke, leči ih. Kad se sok od šargarepe pije triput dnevno, on leči razne bolesti pluća, a naročito ako se od šargarepe ukuva sirup, koji se može piti koliko ko hoće. Takav sirup dobro čini za čišćenje krvi, a tako isto i za čišćenje creva, želuca i mokraćnog kamena.
To, kao i često jedenje šargarepe čini čoveka zdravim, otklanja žuticu, groznicu, otoke, zatvor i druge bolesti. Kad se mrkva osuši, pa onda stuče, skuva i pije kao kafa nekoliko puta na dan, otklanja više bolesti i leči kašalj i tuberkulozu, veli narod ruski. Stoga je Rusi jedu u svako doba pa i na prazan stomak onako sirovu, čim je iz zemlje izvade. Slabe osobe treba da je jedu što više spremljenu uz razna jela i piju kafu njenu umesto vode.
Za zdravlje konja
Arapi tvrde da će konji biti cele godine ugledni i zdravi, ako im se daje tri-četiri nedelje da jedu šargarepu. Za krave i drugu stoku takođe je ona dobra.
Čačkalice od divlje šargarepe
Za razne obloge može se upotrebiti i divlja šargarepa koju narod zove stidak. Peteljke od ove trave služe, kad se osuše, u celoj Grčkoj umesto drvenih i drugih zubočista (čačkalica za zube). Time Grci čine uštedu, jer u jednom cvetu ima više od dvaestinu patrljica, koje su posve udesne za zube, a i zdravije su od pera i drveta, koje se kod nas upotrebljavaju za čišćenje zuba.
