Jače od izdaje, bolesti i demona prošlosti: Maji su ćerke bile najveća podrška da pobedi limfom

Te nedelje, januara 2004. godine, Maja Marković nije očekivala tako strašnu vest. Tipično ljudski, instinktivno očekujemo da se loše stvari dešavaju drugima i negde daleko. A njoj se dogodio ni manje ni više nego limfom: opaka, ali izlečiva bolest ako se otkrije na vreme.

Nisam pridavala značaja nekim simptomima, do tada za limfom nisam čula

Ovako svoju ispovest za eKlinika portal počinje Maja Marković iz Beograda. Bila je, priča nam, u ranim tridesetim. Majka, zaposlena žena, stalno u pokretu, osećala se, kako kaže, skoro pa savršeno. Ali, planovi se uglavnom, kao po nekom nepisanom pravilu, uvek izjalove. Život je takav: nešto se desi kada najmanje očekujete i baš onako kako niste planirali…

– Priznajem da nakon dobijanja dijagnoze Non-hočkinskog limfoma u IV C.S. (odmakli stadijum) nisam bila uplašena. Za limfom do tada nisam čula. Međutim, brzo sam se uverila da su strahovi lekara bili opravdani. Počelo je sa blago povišenim temperaturama, bolom u levoj nozi, jednom uvećanom žlezdom kojoj, što zbog neznanja što zbog straha, nisam pridavala značaja. Stanje se pogoršalo i tada počinje moja borba da ugrabim što više vremena – priseća se naša sagovornica.

Tada još uvek nije znala da će danas biti dobro. Takođe, ni da će njeno lečenje svim mogućim terapijskim metodama koje su kod nas u tom trenutku bile dostupne, trajati tri teške, izazovne godine.

Traumatična sećanja na bolničko lečenje: Limfom donosi i neke druge važne poruke i veru

– U tom periodu borbe za sopstveni život osetila sam da mi se ova strašna bolest desila samo zato da bih se promenila i naučila da je najvažnije imati ljubav i veru. Počinju terapije. Dugi periodi u bolnici, hemioterapija, zračenja, transplantacija kostne srži… Daleko od dece i prijatelja, opada mi kosa, obrve, trepavice, sve ono što jednu ženu čini ženom. U sterilnom bloku sam izolovana, sama sa svojim mislima, ali odlučna da pobedim bolest, da se vratim dragim ljudima i nastavim tamo gde me je bolest prekinula. Verovala sam u sebe, u moju doktorku, u moju sestru, u tim koji me je lečio…Ne sećam se momenta kada su one postale moje a ja njihova, ali sam znala mi smo pobednički tim – daje Maja ovoj priči motivacioni ton.

Limfom, podrška dragih ljudi, suze, usponi i padovi: Sve što nam se dešava je trenutno i proći će

Maja naglašava da je podrška dragih ljudi, prijatelja, rođaka… nešto neprocenjivo. Priseća se i da se u većem delu vremena sa onima koji su njoj bili podrška smejala i da su to činili zajedno.

Bilo je tu, priznaje, i uspona i padova, suza, nekada su samo ćutali. Ali, priča nam sa osmehom, bila je okružena ljudima koji su je voleli, koji su u nju verovali kao i ona u njih i koji su njenom životu dali poseban smisao. Zbog njih je, iskrena je, vredelo boriti se. A stav da je sve što nam se dešava trenutno i da će proći, koji je imala tada, ni danas se nije promenio.

Povratak kući, strah i nesigurnost

U januaru 2005. na Badnji dan vratila se svojoj deci, roditeljima…

– Bilo je čudno u početku. Završetak lečenja doneo je neopisivu radost i olakšanje sa jedne strane, ali sam tek tada počela da se suočavam sa svim što sam proživela. U prvim mesecima nakon završetka terapija kada su odlasci u bolnicu su postali ređi i nisam bila u stalnom kontaktu sa svojim lekarom a organizam se sporo oporavljao, osećala sam se nesigurno i uplašeno – priznaje naša sagovornica i dodaje:

Porodici treba odati priznanje, novi život posle lečenja nije lako izgraditi

– Potrebno je mnogo vremena, energije i truda da se izgradi novi život. Pacijentu je u toku lečenja najteže, ali i deca, roditelji, prolaze kroz težak period i treba im odati priznanje za stvari koje su radili i rade da vama pomognu. Dajte dovoljno vremena i njima! Limfom mi  je doneo mnoge emocionalne, psihološke i telesne promene i postao je sastavni deo mog života i života dragih mi ljudi. Drame svih nas koji smo se suočili sa teškom bolešću imaju sličan scenario u kome tražimo put, a puta uvek ima!

Dvadeset godina od pobede nad limfomom: Demoni bolesti su ponekad tu, ali nisam dozvolila da me bolest definiše

Lepotu života pronašla je u malim stvarima. Ranije ih se odricala, sada zna da je to bilo je nepotrebno gubljenje vremena…

– A onda, kada vremena imate na pretek sa jednom jedinom željom, shvatite šta ste sve propustili. Ja već skoro dvadeset punih godina uživam u životu nakon limfoma i dobro mi ide. Slagala bih kada bih rekla da me demoni prošlosti ne posećuju, bolest je obeležila moj život ali joj nisam dozvolila da me definiše kao osobu. Trudim se da pomognem ljudima koji prolaze kroz slične situacije. Osećam duboko u sebi da je to moj glavni zadatak. 2008. godine pridružila sam se Udruženju obolelih od limfoma LIPA – kaže o svojoj sada već dugogodišnjoj misiji Maja Marković.

Podrška ćerki: Iza naših osmeha krila se nekada prevelika tuga

O snazi i podršci najviše svedoče Majine reči o ćerkama. Ali, i o poverenju, životu oko nas, suštinskoj lepoti i traganju za sopstvenim mirom. Otrežnjujuće su, emotivne, snažne. Dobro bi bilo da ih upamte i zdravi:

– Mogu reći da su moja najveća podrška moje dve ćerke. Bilo je dosta teških momenata u našim životima, od bolesti, preko izdaja, preživele smo mnoge stvari o kojima nismo ni pričale, nešto za šta nam se niko nikada nije izvinio… Iza naših osmeha krila se nekada prevelika tuga, i najveće unutrašnje bitke. Jako je važno i u takvim trenucima pružati podršku i nesebično davati drugima i poštovati i ceniti druge, ali i ono što je vaše i što vi imate. Imati drage ljude oko sebe, poštovanje i ljubav tih ljudi. Pročitati lepu knjigu, poslušati muziku koja vas opušta, odgledati seriju… Imati priliku otići negde sa dragim ljudima, smejati se iskreno i radovati životu je privilegija, koju ja imam i jako sam srećna zbog toga.

Zašto sam se pridružila udruženju „LIPA“

– Postojanje udruženja pacijenata je jako bitno. U periodu kada se pacijent suoči sa teškom dijagnozom, kada krene sa lečenjem, kada počne da se suočava sa posledicama lečenja, podrška nekoga ko je prošao kroz slične stvari je neprocenjiva. Imati pozitivan primer pred sobom, nekoga ko je sve prebrodio, ko zna o čemu pričate, pacijentu i njegovoj porodici mnogo znači. Mi se u našem udruženju obolelih od limfoma LIPA trudimo da pacijentima pružimo i relevantne i razumljive informacije vezane za bolest, opcije lečenja…- navodi sagovornica eKlinika portala i objašnjava zašto je to važno:

Višestruki značaj angažovanja za interes osoba sa limfomima

– Svi smo mi, u Udruženju, prošli kroz bolest te znamo šta pacijentima treba i nedostaje. Trudimo se im da olakšamo period lečenja i oporavka nudeći i savremenija rešenja, kao što je mobilna aplikacija za praćenje simptoma između kontrola, online edukacije, vebinari… I poslednje, ali ne i najmanje bitno: trudimo se da našim pacijentima inovativne terapije za njihove dijagnoze budu dostupne o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje.

Pacijenti i lekari su tim koji pobeđuje, edukacija neophodna

Naravno, kako ističe Maja Marković, sve ovo nije moguće bez dobre saradnje sa lekarima.

– Svi naši materijali su napisani i odobreni od strane struke. Edukacija pacijenata je jako bitna, jer jedino tako, pacijent zajedno sa svojim lekarom može da učestvuje u donošenju odluka o svom lečenju. Edukacija pacijenata, dobra saradnja sa lekarom i odnos pun poverenja i dostupnost inovativnih i efikasnijih terapija su tri faktora koja su ključ do uspeha! Detaljnije informacije i pregršt zanimljivih i korisnih materijala svi zainteresovani mogu pronaći na sajtu www.lipa.org.rs. – ispričala je u ispovesti za eKlinika portal Maja Marković iz Beograda.