Tea Gašpar Kovačić: Bezglutensku dijetu treba shvatiti kao nešto dobro jer mi ne moramo da pijemo lekove svaki dan, primamo terapije, ležimo u bolnici... Sve šta treba da uradimo je da promenimo način ishrane i neke životne navike Foto: Shutterstock/Tea Gašpar Kovačić/privatna arhiva
Celijakija je, čini se sagovornici eKlinika portala Tei Gašpar Kovačić, u životu od kako zna za sebe. Danas se trudi da bude od pomoći i drugima sa tim problemom, a jedan od motiva je svakako situacija sa kojom su se suočili njeni roditelji pre 30 godina, kada informacija o ovoj dijagnozi nije bilo gotovo nigde.
Upravo roditeljima je Tea Gašpar Kovačić najviše i zahvalna. Nema dilemu da su oni najzaslužniji za to što su njena sestra i ona danas žive i zdrave.
– Celijakija je prvo bila dijagnostikovana mojoj mlađoj sestri dok je bila još beba od godinu dana, a ubrzo nakon toga i meni. Imala sam 6 godina kada mi je dijagnostikovan Dermatitis herpetiformis – During, danas ljudima poznatiji kao kožni vid celijakije. Nažalost, nakon dijagnoze nije mi prepisana i bezglutenska dijeta i moji roditelji su 4 godine lutali dok nisu došli do saznanja da je i za mene, kao i za moju sestru jedini lek bezglutenska dijeta, jer During je jedan vid celijakije – upoznaje nas Tea sa ulaskom celijakije u njenu porodičnu istoriju.
Na sreću, kako kaže, njeni roditelji su i pre 30 godina ovu bolest shvatili ozbiljno, bez izuzetka. U vreme kada nije bilo interneta i raznih drugih izvora informacija, to je zaista bio izazov.
Sagovornica našeg portala je Master teoretičar umetnosti. Završila je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, master teorije muzike i SAE intitut (odsek Audio inžinjering). Neko vreme je radila u struci, ali je ubrzo shvatila da je ono čime više želi da se bavi u životu upravo celijakija i bezglutenska dijeta, jer je to nešto sa čim, htela ili ne, mora da živi do kraja života. A kako život sa celijakijom može da izgleda kroz simptomatologiju?
– Simptomi celijakije se najčešće vezuju za gastrointestinalne tegobe kao što su dijareje, bol u stomaku, nadimanje, konstipacija (zatvor). Ali, ova bolest se može manifestovati i brojnim drugim netipičnim simtomima kao što su: glavobolje, anemija koja se ne poboljšava uzimanjem terapije, loša koncentracija, zastoj u razvoju kod dece, oštećenje zubne gleđi, neredovne menstruacije kod žena, neplodnost, epilepsija, ataksija, psihijatrijski poremećaji, aftozni stomatitis, dijabetes, poremećaj rada štitne žlezde, osteoporoza, dermatitis herpetiformis i mnogi drugi – objašnjava ova lepa, mlada žena, za koju na prvi pogled nikada ne biste rekli da ima vrlo složenu, autoimunu genetsku hroničnu bolest.
Teino iskustvo kaže da ni jedan period života nije idealan za tako velike promene kao što je prelazak na bezglutensku ishranu.
– Iz mog ugla, najteže je kada se to, kao meni, desi u pubertetu. Sećam se da sam bila 5. razred osnovne škole kada mi je mama saopštila da i ja, kao i moja mlađa sestra, moram da pređem na bezglutensku ishranu. Bila sam umorna od rana na kolenima, laktovima, bradi koje sam imala zbog Duringa i bezglutenska dijeta se u tom momentu činila kao spas – što na kraju i jeste bila. Međutim, kada si tinejdžer, stidiš se i najbanalnijih stvari na sebi, sve te dodatno pogađa i nervira, a bezglutenska dijeta svakako nije bila nešto što bi to stanje olakšalo, već mi je u mnogome otežala taj period odrastanja. Danas je malo lakše preći na ovaj način ishane nego pre 25 godina, ali i dalje su uslovi za takav način života daleko od zadovoljavajućih – konstatuje sagovornica našeg portala.
Teina najveća podrška u životu sa celijakijom je suprug Foto: Tea Gašpar Kovačić/privatna arhiva
Kada nam neko kaže da ne sme da jede gluten, često pomislimo: „Pa dobro, ne smeš samo hleb ali sve drugo smeš, jel tako?“. Nažalost, bezglutenska dijeta kod celijakičara je nešto mnogo kompleksnije i ozbiljnije. Tea Gašpar Kovačić je nesumnjivo osoba koja može da objasni i onima koji su edukovani i onima koji nisu zašto je to tako:
– Da, mi smemo da jedemo voće, povrće, meso, mleko, jaja, druge žitarice koje ne sadrže gluten u sebi, ali ono šta je naš najveći problem je kontaminacija koja se može desiti na svakoj od gore navedenih namirnica. Osoba obolela od celijakije ne sme da unese više od 20ppm glutena na jedan kilogram, to je oko 10mg glutena za ceo dan. Kukuruz koji se melje u istom mlinu kao i pšenica je 100 odsto kontaminiran, a onda i svi ostali proizvodi napravljeni od njega. Kontaminacija se može desiti već na samom polju gde se žitarice sade, ukoliko su zasađene direktno pored glutenskih, u kamionima koji prevoze sirovine, u fabrikama, skladištima…
Prema Teinim rečima, tako i dolazimo do toga da sve one sirovine koje bi osobe sa celijakijom smele da jedu postaju za njih zabranjene, kao i svi proizvodi napravljeni od njih. Naime, gluten se koristi u emulgatorima, zgušnjivačima, jestivim bojama i tako se širi na mnoge proizvode za koje nikada ne bismo pretpostavili da ga sadrže, poput jogurta, sira, sokova, salama, pašteta, bombona… Kontaminacija se dešava u kuhinjama kako privatnim tako i onim u restoranima, bolnicama, školskim menzama, vrtićima, pa osobe obolele od celijakije na tim mestima nemaju opciju sigurnog obroka, upozorava sagovornica eKlinika portala.
Tea Gašpar Kovačić kaže da utisak da je celijakija bolest novog doba nije ispravan, jer prvi zapisi o pacijentima sa dijagnozom celijakije datiraju s kraja 19. veka. Međutim, ono što je definitivno slučaj jeste da je dijagnostikovanih iz dana u dan sve više, prenosi nam Tea i pojašnjava:
– Smatra se da preko jednog obolelog može da se dođe do još 8 do 10 novodijagnostikovanih, samo ako bi lekari želeli da se potrude da ih nađu. To bi se veoma lako moglo sprovesti skriningom cele porodice obolelog. Budući da je celijakija genetska bolest i da se prenosi genetskim putem, ako imamo jednog obolelog u porodici, vrlo lako putem genetskih testova možemo da otkrijemo ko još u toj porodici ima gen i da ga daljim ispitivanjem redovno kontrolišemo i pratimo. To kažem, jer nije obavezno da svako ko nosi gen za celijakiju istu i razvije tokom života. Ali, osobe koje u svojoj užoj porodici imaju celijakičara imaju 10 puta veće šanse da se i kod njih celijakija razvije.
Poruka sagovornice eKlinika portala svim obolelim je da shvate bezglutensku dijetu kao nešto dobro.
– Mi ne moramo da pijemo lekove svaki dan, primamo terapije, ležimo u bolnici… sve šta treba da uradimo je da promenimo način ishrane i neke životne navike. Shvatite bezglutensku dijetu ozbiljno, striktno, bez kompromisa. Celijakija je doživotna bolest. Bezglutenska dijeta mora postati vaš jedini način života, ali ono šta je najvažnije od svega je da niste sami. Takav način života nije ni malo lak pogotovo ako živite u društvu koje vas veoma malo ili uopšte ne razume i ne podržava. Moja najveća podrška danas je moj suprug Rok, koji je veoma ozbiljno shvatio celijakiju, bezglutensku dijetu i sve ono šta ovakav način života nosi sa sobom. Neprocenjivo je kada pored sebe imate osobu koja vam ni u jednom trenutku nije pokazala da je to po čemu ste dugačiji problem ili prepreka za bilo šta – još neke su od važnih Teinih preporuka za funkcionalan život sa celijakijom.
Pre deset godina pokrenula je blog na kom je pored bezglutenskih recepata počela da deli korisne informacije za celijakičare i ljude koji sumnjaju da imaju celijakiju, putopise i mesta gde sve celijakičar može da jede sigurno kada otputuje, savete i lična iskustva u životu celijakičara.
– Kako je Instagram vremenom postao dosta dostupniji i privlačniji publici, svoj rad sam malo više preusmerila na profil @glutenfreetea gde sve to isto radim, ali kroz video zapise koji su mnogo živopisniji i privlačniji ljudima. Tu sam svakodnevno u kontaktu sa svojim pratiocima gde ih putem privatnih poruka savetujem i pomažem da dođu do dijagnoze ili započnu svoj bezglutenski život – ispričala je za eKlinika portal Tea Gašpar Kovačić.