Zadovoljstvo životom ispitanika opadalo između 9. i 16. godine, zatim blago raslo do 70. godine Foto: Shutterstock
Koja je to životna dob kada su ljudi najsrećniji je pitanje kojim se bavio istraživački tim sa nemačkih univerziteta – German Sport University Cologne, Ruhr University Bochum, Johannes Gutenberg University Main i univerziteta u Bernu i Bazelu u Švajcarskoj. Analizirano je oko pola miliona ispitanika, a istraživanje je pokazalo da se čovekovo subjektivno blagostanje razvija i menja tokom životnog veka.
U kojoj dobi su ljudi najsrećniji je samo na prvi pogled jednostavno pitanje koje je detaljno proučavano tokom proteklih decenija, ali konačan odgovor dugo je bio nepoznat. Naučnici sa pomenuutih univerziteta sada su rasvetlili ovo pitanje u sveobuhvatnom metaanalitičkom pregledu objavljenom u časopisu Psychological Bulletin. Nalazi pokazuju da je zadovoljstvo životom ispitanika opadalo između 9. i 16. godine, zatim blago raslo do 70. godine, a zatim ponovo opadalo do 96. godine.
U svojoj studiji, istraživači su ispitali trendove subjektivnog blagostanja tokom životnog veka na osnovu 443 uzorka iz longitudinalnih studija sa ukupno 460.902 učesnika.
– Fokusirali smo se na promene u tri centralne komponente subjektivnog blagostanja – zadovoljstvo životom, pozitivna emocionalna stanja i negativna emocionalna stanja – objašnjava profesorka Susanne Bücker sa German Sport University Cologne.
Nalazi studije pokazuju da je zadovoljstvo životom opadalo između 9. i 16. godine, zatim blago raslo do 70. godine, a zatim ponovo bilo u padu do 96. godine. Pozitivna emocionalna stanja su pokazala opšti pad od 9. do 94. godine, dok su negativna emocionalna stanja blago fluktuirala između 9. i 22. godine, zatim opadala do 60. godine i onda su se ponovo povećavala. Autori su identifikovali veće srednje promene u pozitivnim i negativnim emocionalnim stanjima nego u zadovoljstvu životom.
– Sve u svemu, studija je ukazala na pozitivan trend tokom širokog perioda života, ako posmatramo zadovoljstvo životom i negativna emocionalna stanja – ističe profesorka Bücker i dodaje da istraživači pripisuju blagi pad zadovoljstva životom između 9. i 16. godine, na primer, usled fizičkih promena u/na telu i društvenog života tokom puberteta.
Nakon puberteta zadovoljstvo ponovo raste – od mladosti pa nadalje, kažu istraživači. Pozitivna osećanja, kako objašnjavaju, obično se smanjuju od detinjstva do kasnog odraslog doba. U veoma kasnom odraslom dobu, sve komponente subjektivnog blagostanja su se pre pogoršavale nego poboljšavale.
– Ovo bi moglo da bude povezano sa činjenicom da se kod veoma starih ljudi smanjuje fizički učinak, zdravlje se često pogoršava, a društveni kontakti se smanjuju, ali ne samo zato što njihovi vršnjaci umiru – navodi profesorka Susanne Bücker.
Studija takođe naglašava potrebu da se razmotri i promoviše subjektivno blagostanje sa njegovim različitim komponentama tokom životnog veka, kako zaključuju autori studije. Njihovi nalazi mogli bi da pruže značajne smernice za razvoj programa intervencije, posebno onih koji imaju za cilj održavanje ili poboljšanje subjektivnog blagostanja u kasnim godinama života.