Kako da se lakše i bolje suočimo sa našim strahovima

Kod dece, suočavanje sa strahovima često je događaj koji obeležava važnu fazu u nečijem životu. Shvatili su da nema čudovišta ispod kreveta ili opasnosti koja vreba iz podruma. Kako starimo, suočavanje sa našim strahovima može postati komplikovanije. Ali ne moramo uvek da prevaziđemo svoje strahove – sasvim je sigurno da ne bismo želeli da izgubimo strah od automobila koji juri prema nama ili nekih drugih stvarnih opasnosti.

Šta je strah

Strah je osnovna ljudska emocija osmišljena da nas motiviše da izbegnemo opasnost, objašnjava dr Seth Gillihan, klinički psiholog. Dolazi do fiziološkog uzbuđenja – onog koje se zove reakcija bori se ili beži – koje nas pokreće da se udaljimo od pretnje. U fiziološke promene izazvane strahom spadaju ubrzan rad srca, preusmeravanje krvotoka sa periferije ka stomaku i zatezanje mišića, navodi se u definiciji straha iz American Psychological Association (APA).

– Strah signalizira da postoji opasnost i to je univerzalna emocija koja se doživljava širom sveta – kaže dr Robin Stern, viši savetnik u Yale Center for Emotional Intelligence u Nju Hejvenu, Konektikat i objašnjava da je strah povezan, ali nije sinonim za fobiju ili anksioznost. Sa anksioznošću, nepoznavanje šta će se dogoditi izaziva emocionalni odgovor, dodaje ona.

Fobije su takođe različite, kaže dr Gillihan, jer uglavnom nisu zasnovane na sadašnjoj opasnosti. APA definiše fobije kao uporne i iracionalne strahove od određene situacije, predmeta ili aktivnosti, poput visine ili krvi.

Naučnici se slažu da i genetika i faktori životne sredine, kao što su naučene navike i iskustva, imaju ulogu u tome zašto razvijamo specifične strahove i fobije, navodi APA.

Jedna meta-analiza procenila je 10 studija o fobijama i pronašla dokaze o „umerenoj naslednosti”, što znači da postoji određeni stepen genetske sličnosti između rođaka koji dele fobiju. Ali odnos između gena i životne sredine je komplikovan. Fobije se često mogu pratiti i do određenog incidenta – na primer, ujed psa koji dovodi do straha od pasa, kaže dr Gillihan.

Ono što je važno da znamo jeste da ako i kada želimo da se suočimo sa svojim strahovima, postoje koraci koje možemo preduzeti da to uradimo.

Treba li da se suočimo sa svim našim strahovima

Moramo da se osećamo spremni da donesemo tu odluku, kaže dr Gillihan. Ako se plašimo nečega što generalno možemo da izbegnemo, možda nećemo osećati jaku želju da se suočimo sa svojim strahom, i to je takođe u redu. Pitanje je koliko neka fobija smeta našem životu, kaže on. Kada se plašimo nečega što ne možemo lako da izbegnemo (kao što je lift), ili ako nas izbegavanje onoga čega se plašimo dovodi u opasnost (kao što je hitna intervencija kod lekara), postoje jasne prednosti suočavanja sa tim strahom.

– Uvek je na osobi da li želi da se suoči sa određenim strahom. Ali budite iskreni prema sebi. Strah ima tendenciju da raste kada izbegavamo stvari – dodaje dr Gillihan.

Postoje i druge situacije u kojima suočavanje sa strahom možda neće ići u vašu korist, kaže dr Stern. To može biti slučaj ako imate toksičnog šefa ili ste u vezi u kojoj ste zlostavljani. Suočavanje sa nasilnikom da biste pokušali da se suočite sa tim strahom može vam doneti štetu – a možda vam neće doneti nikakvu korist, kaže ona. U tim slučajevima ćete verovatno imati najviše koristi od izbegavanja štete dok se ne izvučete iz određene situacije, dodaje ona.

Saveti za suočavanje sa strahovima koje želimo da prevaziđemo

Prestanite da osuđujete sebe

Osuđivanje i negativno mišljenje o sebi zbog toga što se nečega plašite neće vam pomoći da se suočite sa tim strahom. Umesto toga, razmislite o tome da preformulišete svoje viđenje tog straha, kaže dr Stern. Umesto da o tome da se plašite mislite kao o nečemu dobrom ili lošem, smatrajte to informacijama koje vam vaše telo šalje, objašnjava ona. Zatim procenite kakvu vrednost ima ta informacija i šta povodom toga da uradite.

Usporite i dišite iz stomaka

Dr Stern je pomogla u razvoju metode nazvane „meta-moment”. Da biste to uradili, zastanite i duboko udahnite, što pomaže da se aktivira vaš parasimpatički nervni sistem, sistem u vašem telu koji je, između ostalog, odgovoran za odmor, spavanje i uživanje. To je smireno (a ne aktivno) stanje tela. Kada je parasimpatički sistem aktiviran, veća je verovatnoća da ćete moći jasno da razmišljate i suočite se sa svojim strahom.

Ne žurite. Dr Stern kaže da efikasno može da bude sporio, duboko udisanje iz stomaka. Stavite ruku na stomak i gledajte kako se pokreće gore-dole i usmerava dah u stomak.

Budite naučnik za emocije

Drugi način da se suočite sa svojim strahovima jeste da pokušate da budete ono što dr Stern naziva „naučnik za emocije”. Slušajte i budite radoznali da saznate šta vas tera da se nečega plašite, umesto da to isključite ili ignorišete. Otkrijte odakle dolazi taj strah, kaže dr Stern. Možda ćete opaziti novi način da se suočite sa tim strahovima, ili ćete možda shvatiti da se plašite manje nego što ste mislili.

Vežbajte pozitivan samogovor

– Umesto da budete netrpeljivi prema sebi, zamenite negativni razgovor sa sobom pozitivnim samogovorom. Recite sebi: „Ja to mogu. Uspeću. Ovo sam već prošao, i mogu ovo da uradim.” – kaže dr Stern.

Probajte terapiju ekspozicijom

Terapija izloženosti je oblik kognitivne bihevioralne terapije koja je veoma efikasna za lečenje specifičnih strahova i fobija. Pacijenti se postepeno i u fazama suočavaju sa onim čega se plaše tokom vremena na relativno bezbednom mestu. Važno je da se osećate spremnim, kaže dr Gillihan. „Važno je da naš mozak vidi da smo mi ti koji biraju da se suoče sa onim čega se plašimo”, dodaje on.

Istraživanja sugerišu da čak i jedna sesija terapije koja traje četiri do šest sati može biti efikasna, kaže dr Gillihan. Ali ako ne možete da priuštite terapiju, možete čak da nabavite knjige ili radne sveske za terapiju kognitivnog ponašanja koje sami možete da koristite, dodaje on.

Lekovi mogu da pomognu

Lekovi mogu biti od pomoći u lečenju specifičnih strahova i fobija, mada je važno da o ovim opcijama razgovarate sa svojim lekarom. Na primer, beta blokatori su propisani kao tretman za anksioznost zbog performansi. Benzodiazepini se ponekad propisuju za anksiozne poremećaje, ali dr Gillihan upozorava da oni izazivaju zavisnost i obično imaju sedativni efekat.

Može biti teško zamisliti konačan pozitivan ishod, ali dr Gillihan kaže da pravi osećaj trijumfa i slobode dolazi od suočavanja sa svojim strahovima, i zbog toga sve vredi.

– Jednom kada odlučimo da se suočimo sa onim čega se plašimo, gotovo ništa ne može da nas zaustavi – kaže dr Gillihan.