Pankreas i jetra su dva ključna organa koja neumorno rade na održavanju ravnoteže u našem organizmu. Dok jetra deluje kao glavni filter za detoksikaciju i metabolizam, pankreas je nezamenljiv u regulaciji šećera u krvi i varenju. Oba organa izložena su toksičnim ili štetnim uticajima, koji u velikom delu dolaze iz ishrane.
Pankreas i jetra su neverovatno važni za kompletno zdravlje: Od njihovog rada zavisi nivo šećera, masti, vitamina…
Diplomirani nutricionista-dijetetičar Dubravka Tišma podseća u razgovoru za eKlinika portal da je uloga ovih organa toliko vitalna da čak i manji poremećaji u njihovom radu mogu imati dalekosežne posledice po celokupno zdravlje. Srećom, kako kaže, pravilna ishrana može da ih zaštiti i podrži u radu:
– Jetra je prirodni filter organizma i najveći unutrašnji organ koji obavlja više od 500 važnih funkcija. Čisti krv od toksina (alkohol, lekovi, štetne materije), skadišti vitamine (A, B12) i minerale (gvožđe u vidu feritina), prerađuje bilirubin iz eritrocita. Proizvodi žuč, koja je neophodna za varenje masti. Reguliše metabolizam holesterola i u metabolizmu proteina razgrađuje amonijak u manje toksičnu materiju. Razgradnjom ugljenih hidrata deponuje glukozu u glikogen, koji održava stabilan nivo glikemije.
I fruktoza se pretvara u trigliceride ako jetra ne funkcioniše kako treba, gomila se i mokraćna kiselina
Naša sagovornica ističe da određeni nutrijenti iz hrane mogu naškoditi zdravlju i funkciji jetre pogotovo ako se često konzumiraju, i objašnjava:
– Fruktoza koja se nalazi u velikim količinama u industrijskim sokovima, slatkišima i kukuruznom sirupu je prosti ugljeni hidrat (monohidrat), koji se još naziva i voćni šećer. Jetra je jedini organ koji može da metabolizuje fruktozu. Pretvara je u trigliceride. Višak triglicerida dovodi do nealkoholne masne bolesti jetre. Takođe, fruktoza povećava i nivo mokraćne kiseline koja se taloži u vidu kristala na zglobovima i vanzglobnim tkivima i tako izaziva giht. Preporučljivo je ograničiti unos fruktoze tako što ćemo umesto gore navedenog jesti celo voće a ne sokove od voća, koji zbog svoje tehnologije prerade sadrže mnogo veće koncentracije fruktoze. Osim toga, u voću je vezana za saharozu, vlakna i mnogobrojne vitamine i minerale te na taj način teže dospeva u krv od izdvojene fruktoze, koja se nalazi u sokovima i kukuruznom sirupu.
Alkohol i aditivi uništavaju jetru i mogu da pokrenu niz bolesti
Nutricionista-dijetetičar naglašava da se alkohol razgrađuje u jetri na otrovni acetaldehid. On je oštećuje kroz slobodne radikale koje stvara. Uz to, povećava masnoću u jetrenim ćelijama i otežava sagorevanje masti. Jetra se zagušuje u masnim naslagama i tako biva onesposobljena da vrši svoje funkcije.
– Bezbedne količine alkohola su manje od 7 pića nedeljno (1 piće = čaša vina, malo pivo ili 40 ml žestokog pića). Da bi jetra mogla da se oporavi, potrebno je barem 2-3 dana nedeljno bez alkohola, što isključuje svakodnevnu konzumaciju. Veštački dodaci u hrani – aditivi poput glutaminata (npr. E621), emulgatori i zaslađivači povećavaju oksidativni stres u jetri. To može dovesti do usporenog detoksa i većeg rizika od masne bolesti jetre – kaže Tišma.
Šta izbegavati, a čime „nagraditi“ jetru
Prema njenim rečima, preporučljivo je izbegavati hranu sa „pojačivačima ukusa“ (čips, instant supe, brza hrana), a koristiti prirodne začine (beli luk, kurkuma, peršun) umesto industrijskih aroma. Umesto „vegete“ valja koristiti prirodne zamene – sušeno začinsko bilje i so umesto mešavina začina i industrijskih aroma. Ako se već koriste prerađeni proizvodi, treba čitati etikete. Birajte one sa najmanje aditiva, savetuje sagovornica eKlinika portala.
Tišma precizira da u hranu koja podržava zdravu jetru pre svega spadaju vlakna (jabuke, ovsene pahuljice, lan), koja pomažu u izbacivanju holesterola. Omega-3 masne kiseline (riba, orasi, čia semenke) sprečavaju masne naslage, a antioksidansi (kurkuma, borovnice, zeleni čaj) štite ćelije jetre, ističe Dubravka Tišma i dodaje da se biljni proteini (soja, pasulj, sočivo ili leća) lakše vare od životinjskih proteina.
Alkohol ne uništava samo jetru već i pankreas: Insulin, insulinska rezistencija i dijabetes tipa 2
Pankreas je regulator šećera u krvi. Ima dve glavne uloge. Proizvodi insulin (smanjuje šećer u krvi) i glukagon (deluje na skadište glukoze u jetri – glikogen koji otpušta glukozu u krv kada je potrebno). Luči enzime za varenje masti, proteina i ugljenih hidrata.
– Šećer (pogotovo fruktoza iz sokova, slatkiša) iscrpljuje beta ćelije koje luče insulin od konstantnog rada i one vremenom mogu prestati da funkcionišu što predstavlja rizik od dobijanja insulinske rezistencije a kasnije i dijabetesa tip 2. Prekomerni unos masti, posebno zasićenih iz brze hrane i prerađenih proizvoda, pojačava lučenje lipaze – enzima koji razgrađuje masti – što može dovesti do preopterećenja i upale pankreasa – upozorava Dubravka Tišma, uz objašnjenje uloge alkohola u oštećenju:
– Alkohol oštećuje pankreas tako što toksini (acetaldehid) uništavaju ćelije i stvaraju štetne slobodne radikale. Takođe, alkohol izaziva preuranjene aktivacije enzima koji odvode do „samovarenja“ tkiva (autodigestije). Dugotrajno pijenje alkohola uzrokuje zamenjivanje zdravog tkiva ožiljcima, što remeti lučenje insulina i probavnih enzima. Kombinacije alkohola i masne hrane još više pogoršavaju ova stanja.
Zašto je za pankreas važno da izbegavamo hranu sa emulgatorima i aditivima
Prema rečima nutricioniste, veštački zaslađivači kao što su aspartam i suklaroza dovode do poremećaja regulacije šećera u krvi i povećanog rizika od insulinske rezistencije jer pankreas mora da radi „jače“. Dešava se, kaže, i da smanjuju broj korisnih bakterija a povećavaju broj štetnih. Na taj način mogu poremetiti bakterijsku ravnotežu u crevima i izazvati „propusnost creva“.
– Ako već koristite zaslađivače, birajte prirodnije alternative (stevia, eritritol) i pratite reakcije creva. Emulgatori (npr. lecitin u prerađenoj hrani) mogu oštetiti crevnu barijeru. To povećava upalu i pogoršava metabolizam šećera. Potrebno je izbegavanje ultra-prerađene hrane (gotovih jela, industrijskih kolača) i čitati etikete proizvoda (izbegavati E322, E433). Aditivi poput glutamata (npr. E621) povećavaju oksidativni stres u jetri, što može dovesti do teže razgradnje toksina – ističe Tišma.
Pravilna ishrana, briga o pankreasu i dijabetes tipa 2
Hrana koja prija pankreasu su vlakna (usporavaju apsorpciju šećera), omega 3 masne kiseline (smanjuju upalu), antioksidansi (štite ćelije koje luče insulin) i biljni proteini (olakšavaju varenje).
– Kao nutricionista dijetetičar imam pozitivna iskustva u radu sa insulin-zavisnim pacijentima, osobama sa dijabetesom tipa 2. Uz pravilnu ishranu i gubitak masti u trbušnoj regiji, moguće je smanjiti ili čak potpuno prekinuti primenu insulina, ostajući samo na oralnim antidiabeticima. Ako su uzrok povišenim enzimima jetre ishrana i alkohol, potrebna su 2-3 meseca pravilne ishrane da bi se njihova vrednost smanjila. Kod težih oštećenja potrebno je 6-12 meseci i obavezan gubitak težine – objasnila je u razgovoru za eKlinika portal diplomirani nutricionista-dijetetičar Dubravka Tišma.
