Ofidiofobija je jedna od najstarijih fobija. Potpuno je razumljivo i normalno da i deca i odrasli osećaju strah od ovih gmizavaca. Ali, kao i kod svake fobije, prekomerni strah može da postane nešto što ozbiljno remeti život i pravi druge, ne samo psihološke probleme.
Koliko je česta ofidiofobija (prekomerni strah od zmija)
Strah od zmija gotovo uobičajena pojava a pretpostavlja se da čak polovima svetske populacije oseća veliku nelagodu, neprijatnost pa i strah od ovih neprijatnih gmizavaca. Statistike kažu da najverovatnije do 3 odsto ljudi na svetu razvije prekomerni strah od zmija, koji može da postane ekstreman do te mere da utiče na odvijanje svakodnevnog života i remeti ga tako da se način života menja.
Ofidiofobija spada u anksiozne poremećaje, a kao i svaka fobija, ima jasne kriterijume za određivanje i dijagnostikovanje.
Ofidiofobija i simptomi koji govore da se razvio patološki strah od zmija
Imate intenzivan strah, paniku ili anksioznost. To su osećanja koja prevladavaju vaše biće na nerazuman način i teško je njima upravljati.
Strah od zmija je nesrazmeran opasnosti (strah i kada okolnosti ne ukazuju na to da je zmija u vašoj blizini)
Vaš strah traje duže od 6 meseci. Imate intenzivan strah, paniku ili anksioznost. To su osećanja koja prevladavaju vaše biće na nerazuman način i teško je njima upravljati.
Vaš strah počinje da negativno utiče na vaš život. Možda će vam biti teško da se ponašate normalno na poslu, u školi ili u društvenim situacijama budući da vam misao o izvoru straha ne da mira.
Ostali simptomi su:
- napade panike. Takođe mogu doživeti iznenadni osećaj intenzivnog straha, anksioznosti i panike kada su izloženi zmijama. Oni doživljavaju ovaj ekstremni strah kada samo razmišljaju o zmijama, a da im fizički nisu u blizini. Ostali simptomi ofidiofobije na koje treba paziti su:
- znate da vaš strah nema smisla, ali se i dalje borite da ga obuzdate
- adite sve što možete da izbegnete mesta ili situacije u kojima biste mogli pronaći zmije, ili možete biti u blizini zmija, ali ne bez intenzivnog straha Vaša anksioznost se pogoršava ako izgleda da vam se zmija ili zmije približavaju.
- znojenje
- otežano disanje
- stezanje u grudima
- mučnina
- vrtoglavica
- deca mogu imati izlive besa ili biti uznemireni i plačljivi kada se ne žele suočiti sa strahom
- povećan broj otkucaja srca
- povišen krvni pritisak
- slabo ili jako drhtanje ili male ili teške pokrete u jednom ili više delova tela
- parestezija, osećaj pečenja ili peckanja koji se obično oseća u rukama, šakama, nogama ili stopalima
- ijareja
- suvoća u ustima
- zbunjenosti
- dezorijentacija na lokaciji koja izaziva strah.
Koji su mogući uzroci da se kod neke osobe pojavi ofidiofobija
Intenzivan i neobjašnjiv strah od zmija može biti uzrokovan brojnim razlozima:
Negativna iskustva sa zmijama u prošlosti
Ako ste u prošlosti imali negativno iskustvo sa zmijama koje su na vas loše uticale – na primer u vašem detinjstvu – to je možda izazvalo razvoj fobije.
Naučeno ponašanje, po uzoru na nekoga
Fobiju možete razviti ako je član bliske porodice poput roditelja imao istu fobiju ili je imao anksioznost kada je u pitanju zmija
Neki ljudi mogu genetski imati veću sklonost razvijanju fobija
Kako se postavlja dijagnoza ofidiofobije
Vaš lekar će vam u početku postaviti niz pitanja radi prikupljanja informacija o vašim simptomima i strahovima. Oni će pregledati vašu medicinsku, psihijatrijsku i društvenu istoriju. Oni se takođe mogu pozvati na dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim poremećajima (DSM-5), koji je objavilo Američko udruženje psihijatara, radi dijagnostikovanja specifične fobije. Vaš lekar će zatim planirati vaš tretman na osnovu vaše dijagnoze.
Online psiholog
Psiholog
Kako se leči patološki strah od zmija
Nekim ljudima koji imaju fobiju možda neće biti potrebno lečenje jer sve što treba da urade je da izbegnu sve što izaziva fobiju. Trebalo bi da se obratite lekaru ako to nije lako učiniti ili počinje da utiče na vaš društveni, radni ili lični život.
Uspešno lečenje ofidiofobije može potrajati neko vreme u zavisnosti od toga koliko je ozbiljno stanje, ali uz lečenje, više od 90% ljudi može uspešno da se oporavi od fobije. Psihoterapija u obliku izložene terapije i CBT -a (kognitivno-bihevioralna terapija) zajedno sa lekovima, ako je potrebno, smatra se najefikasnijom za lečenje stanja. Ostale metode su:
- terapija izloženosti deluje tako što postepeno povećava vašu izloženost objektu straha sve dok ne budete u mogućnosti da kontrolišete strah. Terapija izloženosti može započeti tako što će terapeut razgovarati o zmijama, tražiti od vas da čitate o njima, pokazivati vam slike zmija, dogovarati posjetu da vidite zmije u lokalnom zoološkom vrtu i na kraju vas zamoliti da pokušate držati zmije. Sve se to dešava u fazama i prelazite na sledeći nivo sa povećanjem nivoa udobnosti
- farmakoterapija (fobije se obično mogu riješiti terapijom razgovora. Ponekad vam lekar može preporučiti kratkoročne lekove kako bi vam pomogao u lečenju stanja poput anksioznosti koju imate kao deo fobije.
- promena životnih navika aš lekar može takođe predložiti tehnike svesnosti, prakse meditacije ili fizičku aktivnost u obliku vežbi koje će vam pomoći da se nosite sa anksioznošću i stresom. Kada izmenite sliku sveta i okrenete se dobrim mislima, strahovi će u velikoj meri biti pobeđeni, čak i sasvim.
