Šta je fagofobija, koji su njeni uzroci i simptomi, kako se uspostavlja dijagnoza i kako se leči 

Fagofobija, ili strah od gutanja, relativno je retka vrsta fobije koja se ponekad meša sa pseudodisfagijom (strahom od gušenja). Glavna razlika je u tome što se oni sa fagofobijom plaše čina gutanja, dok se oni sa pseudodisfagijom plaše da će gutanje dovesti do gušenja. Oba straha ponekad se mešaju sa medicinskim stanjima kao što su disfagija i odinofagija, u kojima fiziološki poremećaj izaziva teško ili bolno gutanje.

Simptomi fagofobije

Fagofobija može izazvati niz različitih simptoma, od kojih je najuočljiviji ekstremna nevoljnost ili izbegavanje gutanja hrane, tečnosti ili tableta. Ostali simptomi su sledeći:

• anticipatorna anksioznost pre obroka
• konzumiranje hrane u veoma malim zalogajima, često praćeno uzimanjem tečnosti tokom obroka kako bi se lakše gutalo
• ekstremna anksioznost i strah pri pomisli na gutanje
• napadi panike
• ubrzani rad srca i disanje
• nerado ili izbegavanje jela ii pića pred drugima
• znojenje
• prelazak na potpuno tečnu ishranu kao pokušaj da se ublaži deo anksioznosti zbog gutanja hrane
• gubitak težine

Fagofobija može biti opasna ako se ne leči, jer osoba sa ovim stanjem može prestati da jede i pije danima, što je dovodi u opasnost od dehidracije, značajnog gubitka težine i neuhranjenosti.

Uzroci fagofobije

Uzrok fagofobije nije poznat i može uključivati složen skup faktora poput prethodnih iskustava i drugih osnovnih zdravstvenih stanja. Fobije takođe mogu da se razviju posmatranjem drugih – kada vidimo da neko drugi doživljava bol ili nepriliku dok guta to i kod nas može izazvati i strah od istog.

– Strah od hrane

Fagofobija se može pojaviti kod ljudi koji imaju druge strahove u vezi sa hranom. Fobije od hrane mogu uključivati strah od određenih vrsta hrane, kao što su kvarljive ili namirnice koje su opasne kada se nedovoljno kuvaju. Stalna briga o jedenju kontaminirane hrane takođe može dovesti do fagofobije.

– Negativna iskustva sa ishranom

Fagofobija je često, iako ne uvek, izazvana negativnim iskustvom tokom jela. Prethodno iskustvo sa gušenjem, na primer, može dovesti do fagofobije (i potencijalno pseudodisfagije). Bolna medicinska procedura koja uključuje grlo, poput traheotomije, takođe može izazvati anksioznost u vezi sa gutanjem.

– Anksioznost i napetost

Fagofobija jedna je od retkih fobija koja zaista može da dovede do stanja straha (fobofobija, ili strah od fobija i straha, je drugo). Anksioznost i napetost mogu izazvati stezanje mišića grla, što nam stvara osećaj kao da imamo knedlu u grlu.

Osobe koje se plaše gutanja mogu biti fizički nesposobne da to učine kada postanu previše anksiozne. Ovo, zauzvrat, može pogoršati strah, stvarajući neprekidni ciklus koji je teško prekinuti.

Fagofobija takođe može da se pojavi u odsustvu bilo kakvih okidača koji se mogu identifikovati.

Dijagnoza fagofobije

Fagofobija je prepoznata kao specifična fobija u petom izdanju Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-5). Specifične fobije uključuju strah od određenog objekta ili situacije – u ovom slučaju, gutanja – što je u nesrazmeri sa stvarnom opasnošću koja je prisutna.

Da bi dijagnostikovao fagofobiju, lekar će razgovarati sa vama kako bi utvrdio da li su vaši simptomi trajali najmanje šest meseci i da li su dovoljno ekstremni da uzrokuju poremećaje u vašem životu, na primer u vašim odnosima ili karijeri. Takođe će isključiti druga zdravstvena stanja koja mogu dovesti do problema sa gutanjem, kao što su suva usta, gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), telesna dismorfija ili globus histerikus (hronični osećaj da imate knedlu u grlu). Osim ovoga mogu može da potraži i znake drugog stanja mentalnog zdravlja, kao što su:

• poremećaji u ishrani
• generalizovani anksiozni poremećaj (GAD)
• panični poremećaj
• socijalni anksiozni poremećaj (SAD)

Lečenje fagofobije

Fagofobija može dovesti do postepenog sve većeg ograničavanja navika u ishrani i, u ozbiljnim slučajevima, do značajnih zdravstvenih problema. Međutim, specifične fobije reaguju na lečenje, a nekoliko opcija obećavaju kod lečenja fagofobije.

• Kognitivna bihevioralna terapija (CBT): CBT pomaže da primetimo negativne misaone obrasce kako bi mogli da ih prepoznamo i usvojimo različita ponašanja. CBT takođe omogućava da naučimo da prevaziđemo uznemirenost, kao što je odvraćanje pažnje, i može uključiti psihoedukativne aspekte koji će nam pomoći da razumemo fagofobiju.
• Desenzibilizacija i ponovna obrada pokreta očiju (EMDR): EMDR koristi senzorne stimulanse, kao što su pokreti očiju koji se ponavljaju ili kuckanje prstima, kako bi se smanjila uznemirenost koju osećamo dok gutamo.
• Terapija izloženosti: Terapija izloženosti uključuje postepeno izlaganje strahu uz pomoć i podršku svog terapeuta, na kraju napredujući do gutanja hrane ili pića.
• Hipnoterapija: U hipnoterapiji, terapeut nam pomaže da uđemo u stanje nalik transu, što nam omogućava da se dublje fokusiramo na koren našeg straha.
• Lekovi: Određeni lekovi mogu pomoći u smanjenju nivoa anksioznosti tokom lečenja. To mogu da budu antidepresivi i beta-blokatori.

Suočavanje sa fagofobijom

Iako je profesionalna pomoć korisna za fagofobiju, možemo koristiti i tehnike suočavanja koje će nam pomoći da sami prevaziđemo našu nevolju. Pošto se mišići grla često stežu tokom napada anksioznosti, strategije suočavanja uglavnom se fokusiraju na to da ostanemo smireni.

• Odvraćanje pažnje: Neki ljudi smatraju da je gledanje televizije ili slušanje muzike tokom jela odlično odvraćanje pažnje koje žvakanje i gutanje čini manje intenzivnim iskustvom.
• Uzimanje malih zalogaja: Mali zalogaji ili mali gutljaji tečnosti mogu se lakše progutati nego veći.
• Pažljivo žvakanje hrane: Ako hranu dobro žvaćemo, lakše je progutamo, što može pomoći da ublažimo deo naše anksioznosti.
• Jedite meku hranu: Meka hrana iritira grlo manje nego tvrda, hrana koja grebe. Probajte i pronađite hranu koja vam najviše odgovara.
• Pijte tečnost između zalogaja: Uzimanje gutljaja tečnosti uz svaki zalogaj olakšava proces gutanja.

Iako je fagofobija retka, ona je ozbiljno stanje koje često zahteva profesionalno lečenje. Ako verujemo da možda imamo ovu fobiju, važno je i da razgovaramo sa specijalistom kako bismo isključili druga medicinska stanja koja su povezana sa problemima gutanja.