Ovo je oblik koji ljudski mozak najviše voli i koji mu diktira da li mu se nešto sviđa ili ne: Naučnici istražili zašto je to tako

Ljudski mozak više voli obline nego oštre uglove i ova činjenica psiholozima je poznata duže od 100 godina. A zašto preferiramo obline u odnosu na ravne ivice praktično u svemu – od oblika lica, do unutrašnjih prostora istraživali su naučnici sa University of Toronto.

Mozak više voli obline jer ih odmah uočava kao lepe

Istraživači ponašanja tvrde da ljudi dosledno preferiraju zaobljene nad čvrstim linijama i uglovima, bilo da je objekat ručni sat, sofa ili dobro dizajnirana zgrada, ljudski mozak će uvek odabrati oble, zakrivljene predmete. Neuronauka, prateći nauku o ponašanju, traga za nervnom  preferencijom za takozvanom „zaobljenom elegancijom“.

Psiholozi kažu da je ovaj fenomen primećen u različitim kulturama, kako kod novorođenčadi, tako i kod velikih majmuna. Ipak, ostaje nejasno šta je to u našoj percepciji zaobljenosti koja mnogo više prija mozgu.

– Sada imamo tu prednost da možemo da ispitamo mozak i vidimo mehanizme koji zaista pokreću ovaj proces – kaže Oshin Vartanian, profesor psihologije na University of Toronto, koji je, koristeći podatke sa snimanja mozga i računske mere zaobljenosti, istraživao ovaj fenomen sa svojim studentima.

Za studiju, nedavno objavljenu u Scientific Reports, učesnici su završili dva zadatka kada su im predstavljene slike zaobljenih i ugaonih unutrašnjih prostora. Svaku su ocenili kao „lepu“ ili kao sliku koja im „nije lepa“ i odlučivali da li će izabrati da „uđu“ ili „izađu“ iz prostora.

Region našeg mozga, specijalizovan za razlikovanje jednog lica od drugog, osetljiv je i na obradu oblih predmeta

Istraživači su otkrili da postoje regioni u mozgu koji su osetljivi na scene koje učesnici vide kao zaobljene, ali samo kada se procenjuje lepota viđenog. Kada se od učesnika traži da odluči da li će ući ili izaći iz prostora, ti regioni nisu osetljivi na uočene obline. Ovo zapažanje pokazuje da kontekst u kome opažamo zaobljenost čini razliku u tome kako naš mozak reaguje na nju.

Regioni mozga koji su „osvetljeni“ scenama koje učesnici vide kao zaobljene, u fusiformnom girusu, uključeni su u vizuelnu obradu višeg reda kao što je prepoznavanje objekata. Takođe su osetljivi na percepciju lica. Drugim rečima, ovi nalazi ukazuju da bi region našeg mozga, koji je specijalizovan za razlikovanje jednog lica od drugog, takođe mogao da bude osetljiv na obradu zaobljenosti u drugim kontekstima – kao što je gledanje u arhitektonske prostore.

Istraživači su takođe otkrili da se slike prostora koje su učesnici percipirali kao zakrivljene ne poklapaju uvek sa računskim merama tih istih prostora. Međutim, region u primarnom vizuelnom korteksu pokazuje osetljivost na računsku oblinu, bez obzira na zadatak.

– Sasvim je moguće da kada osoba pogleda sliku, ona formira mentalnu predstavu koja je trodimenzionalna. Takva reprezentacija izmiče matematičkim merenjima dvodimenzionalnih slika – navodi profesor Vartanian i dodaje da istraživači moraju da imaju širi pogled na to koji delovi slike se pretvaraju u osećaj zaobljenosti koji ljudi doživljavaju kao estetski prijatan.

Budući da mozak više voli obline umetnici i dizajneri su daleko ispred naučnika

– Umetnici i dizajneri daleko su ispred naučnika. Oni već koriste organske, zaobljene linije kako bi izazvali osećaj udobnosti i estetskog zadovoljstva. Naš rad pruža naučnu osnovu za njihovu intuiciju i može ih voditi ka tome da promišljenije koriste zaobljenost kao element dizajna za generisanje estetski prijatnih oblika ili, alternativno, da koriste ugaonost da izazovu i angažuju gledaoce – navodi Delaram Farzanfar, student istraživač.

Kako kaže istraživanje nije relevantno samo za rad neuronaučnika i psihologa, već i za umetnike, dizajnere, arhitekte i urbaniste.

– Mislim da dok razumemo kako prostori utiču na naše raspoloženje i spoznaju, možemo da stvorimo bolje okruženje za naše zdravlje i obogatimo iskustvo savremenog života za mnoge ljude ističe Farzanfar.