Mozak i njegovi delovi još uvek su velika nepoznanica za naučnike, a neki njegovi delovi i strukture ispituju se konstantno. Rezultati jedne nove studije koja je ispitivala ulogu dela mozga odgovornog za prenos i distribuciju senzornih impulsa, mogla bi da bude nova nada za rehabilitaciju povreda ili bolesti mozga.
Kako funkcioniše mozak sa velikim brojem informacija i senzacija i kako bira najvažnije
Zamislite da svirate gitaru. Sedite i držite instrument. Jedna ruka okida žice, a druga ih pritiska uz vrat gitare kako bi držala akorde. Čulo vida prati note na papiru, a čulo sluha omogućava da čujemo i slušamo. Pored toga, još dva čula omogućavaju sviranje ovog ili nekog drugog instrumenta. Jedno od njih je dodir, koji ostvaruje interakciju sa gitarom. Drugo, propriocepcija, reguliše položaje i upravlja pokretima ruku i šaka. Zajedno, ove dve sposobnosti se dopunjavaju i kombinuju u ono što naučnici nazivaju somatosenzacija, ili percepcija tela.
Naša koža i mišići imaju milione senzora koji doprinose somatosenzaciji. Ipak, oni ne smetaju našim drugim čulima. Neke druge senzacije koje mogu da se dogode telu i na telu dok sviramo, ne moraju, u konkretnom slučaju, da „ugroze“ sviranje. Mozak ima tu fantastičnu sposobnost da se fokusira samo na senzorne inpute koji su važni. On poboljšava prijem nekih signala a filtrira druge. Prepliću se, ali mešusobno ne ometaju.
Šta je klinasto jezgro i zašto je ova studija važna za mozak i njegov oporavak
Kako naš mozak ovo uspeva da postigne? Senzorna integracija je proces koji našem mozgu omogućava da primi i obradi sve signale koje primi. Klinasto jezgro (CN), pokazuju istraživanja, je ne samo prijemnik, već je i „razvodnik“ reakcija. U nedavnim istraživanjima na Northwestern University u Čikagu i Salk Institute for Biological Studies in La Jolla, u Kaliforniji, razmatrane su ove dileme i pitanja.
Kroz više studija, otkriveno je da baš ta mala struktura na dnu moždanog stabla, koja je do sada u studijama bila pomalo zanemarivana, igra ključnu ulogu u izboru senzornih signala mozga. Taj deo našeg mozga se naziva klinasto jezgro (CN). Ovo istraživanje o CN ne samo da može da promeni naučno razumevanje senzorne obrade, već bi moglo da postavi temelje za neke nove medicinske intervencije za obnavljanje osećaja kod pacijenata sa bolestima ili povredama mozga.
Misterija i izazov ispitivanja klinastog jezgra
Kad god nešto pomerimo ili dodirnemo, specifične ćelije unutar naše kože i mišića reaguju. Njihovi elektrohemijski signali putuju duž nervnih vlakana do kičmene moždine i mozga. Mozak koristi ove poruke da prati držanje tela, kretanje i lokaciju, vreme i snagu sa kojom komuniciramo. Eksperimenti su pokazali da se svesno iskustvo našeg tela i njegovih interakcija sa objektima se oslanja na to da signali dospevaju do kore mozga. Naučnici su dugo pretpostavljali da je ta oblast mozga bila jedan od glavnih poluga uključenih u selektivno poboljšanje ili filtriranje senzornih signala. Takođe se verovalo i da je CN, sa druge strane, jedna pasivna stanica koja samo prenosi signale od tela do korteksa.
Klinasto jezgro je malo i teško dostupno, pa je to i do sada otežavalo ispitivanja i bilo veliki izazov. Nalazi se na veoma fleksibilnom spoju glave i vrata. To znači da kretanje objekta istraživanja može da oteža praćenje. Takođe, nalazi se u moždanom stablu i okruženo je vitalnim delovima mozga koji, ako su oštećeni, mogu da dovedu do moždane smrti.
Kakvu reakciju su pokazali neuroni CN
U mozak majmuna implantirani su sićušni nizovi elektroda koji su korišćeni za praćenje pojedinačnih neurona klinastog jezgra. Naučnici su prvi put mogli da proučavaju kako pojedinačne moždane ćelije u ovoj oblasti reaguju kada se majmun pomeri i dodirne stvari. Praćeno je i kako neuroni reaguju na signale dodira izlažući kožu majmuna mnogim vrstama stimulusa, uključujući vibracije i dodire nalik na Brajevu azbuku.
Zatim su upoređeni odgovori u klinastom jezgru (CN) sa aktivnošću u nervnim vlaknima koja čine ovu moždanu strukturu. Ako bi se samo prenele informacije koje su prikupile senzorne ćelije kože, neuronska aktivnost u njemu bi u suštini pokazala aktivnost identičnu onoj u nervnim vlaknima. Otkriveno je, međutim, da CN neuroni ne samo da prenose informacije, već ih i obrađuju. Klinasti neuroni su pokazali obrasce aktivnosti koji su bili sličniji onima u neuronima moždane kore, nego oni u nervnim vlaknima. Zabeleženo je da se aktivnost klinastih neurona zaista promenila u zavisnosti od toga šta su životinje radile, i da li su pokreti bili voljni ili nevoljni. Recimo, signali iz mišića ruku bili su pojačani u CN kada ih je majmun pomerao, ali to mu nije smetalo da obavlja druge radnje.
Šansa za mozak i njegovu bolju rehabilitaciju
Zaključak je da CN prima ne samo informacije od tela, već i smernice od korteksa kako bi se utvrdilo koji su signali najrelevantniji ili najvažniji za pojedinca. Jasno je i da je klinasto jezgro daleko zanimljiviji region mozga nego što se mislilo. Ova studija je pomogla da se bliže razjasni njegova funkcija. To je, pre svega, da istakne važnost određenih signala i potisne druge pre nego što ih prenese na regione mozga odgovorne za percepciju, kontrolu motoričke i kognitivne funkcije.
Iako je posao tek započet, kažu naučnici, ovi rezultati već imaju važne implikacije za rehabilitaciju. Osim aktivnih taktilnih i mišićnih signala, dokazi kažu da CN prima i mnogo više „uspavanih“ impulsa. Oni mogu da budu važni u oporavku od neuroloških povreda. Milioni ljudi širom sveta pate od nekog oblika disfunkcije udova (paraliza ili gubitak osećaja). Sa boljim razumevanjem kako senzorni i motorički signali utiču i stabilizuju kretanje, lekari mogu da poboljšaju lečenje i stanje pacijenata. Na primer, implantirane elektrode mogle bi jednog dana električnim putem da aktiviraju klinasto jezgro kod ljudi koji su izgubili osećaj u udovima. To bi potencijalno moglo da vrati sposobnost da percepiraju svoje telo, uz mogućnost ponovnih pokreta.
Ne postoje vazne i nevazne Informacije,vec Informacije znacajne ili bezznacajne za svakoga od nas,pojedinacno!!Za mene totalno nevazno,moze sa druge strane,nekome da znaci,bukvalno razliku izmedju zivota i smrti!?Ideja ili Informacija,pogotovo dobra,uvek se vrednovala,placala sa suvim zlatom a pogotovo u ovo-nase,digitalno-ubrzano,svi u zurbi/vreme tj doba!