Da li ste se ikada osećali neprijatno kada vam neko kaže: „Sjajno odrađen posao!“ ili „Izgledaš odlično danas“?
Ako jeste, niste sami. Mnogi ljudi instinktivno odbacuju pohvale, umesto da ih prihvate s uživanjem. Umesto da osete toplinu i pozitivnost, reaguju brzim „Ma, nije to ništa“ ili „Samo si ljubazan“.
Međutim, psiholozi tvrde da je ovaj obrazac ponašanja veoma čest. Komplimenti su više od lepih reči; oni su oblik povezivanja, potvrde i mogu poboljšati naše samopouzdanje i odnose. Pa ipak, mnogi ih izbegavaju.
Zašto se to dešava? Evo nekoliko skrivenih razloga zbog kojih ljudi teško prihvataju komplimente – i kako možete prevazići neprijatnost koju osećate.
1. Ukorenjen osećaj da nismo dovoljno dobri
Mnogi ljudi teško prihvataju komplimente jer duboko u sebi veruju da ih ne zaslužuju. Ovaj osećaj može imati vući korene iz detinjstva – možda su roditelji, nastavnici ili vršnjaci češće ukazivali na vaše mane nego na vrline, ili ste se stalno osećali kao da ne ispunjavate očekivanja. Ako ste odrasli s osećajem da „niste dovoljno dobri“, komplimenti mogu zvučati kao nešto što se ne uklapa u vašu sliku o sebi: „Kako mogu da me hvale kad znam da nisam savršen?“
Prvi korak ka prevazilaženju ovog problema je osvešćivanje takvih misli. Kada primetite da automatski odbacujete komplimente, pokušajte da preispitate svoje unutrašnje dijaloge i otvorite prostor za zdraviju sliku o sebi.
2. Strah od toga da ćete delovati arogantno
Mnogi ljudi odbacuju komplimente jer ne žele da ih drugi dožive kao umišljene ili previše samouverene. Sećam se prijateljice koja bi na svaki kompliment reagovala samokritikom: „Ma, ti to samo iz pristojnosti“ ili „Nisam ja ništa posebno“. Kada sam je pitala zašto to radi, priznala je: „Ne želim da ljudi misle da sam umišljena.“
U nekim kulturama skromnost se smatra vrlinom, a previše isticanja sopstvenih uspeha kao lošom osobinom. Međutim, odbacivanje komplimenata može učiniti razgovor neprijatnijim nego jednostavno prihvatanje istih.
Ako se plašite da će vas drugi smatrati arogantnim, setite se da postoji razlika između zahvalnosti i hvalisanja. Prihvatanje komplimenta sa osmehom i jednostavnim „Hvala ti, to mi znači“ ne znači da ste prepotentni – već samo da ste pristojni.
3. Neprijatnost zbog ranjivosti
Komplimenti mogu delovati iznenađujuće intimno. Kada ih prihvatimo, to znači da dopuštamo drugima da nas vide u pozitivnom svetlu – a to može biti neprijatno. Mnogi ljudi koriste samokritiku ili humor kao štit, pa im jednostavno „Hvala“ deluje previše pretenciozno.
Kako kaže Brené Brown, profesorka istraživanja na Univerzitetu u Hjustonu: „Ostati ranjiv je rizik koji moramo preuzeti ako želimo da iskusimo povezanost“.
Kada vas neko pohvali, oni ne samo da primećuju vaše kvalitete, već i žele da ih priznaju. Prihvatanje komplimenta nije slabost – to je znak otvorenosti i sposobnosti da se povežete s drugima.
4. Loša iskustva sa neiskrenim pohvalama
Nisu svi komplimenti iskreni – ponekad dolaze s „cakom“. Možda ste u prošlosti iskusili pohvale koje su bile deo manipulacije: kolega koji vas hvali pre nego što vas zamoli za uslugu, prijatelj koji se divi vašem kulinarskom umeću pre nego što od vas traži pomoć.
Ako ste zbog toga razvili skepticizam prema komplimentima, pokušajte da procenite njihov izvor. Nema svaka pohvala skriveni motiv – postoje i ljudi koji jednostavno žele da izraze zahvalnost ili divljenje.
5. Impostor sindrom – osećaj da ne zaslužujete priznanje
Ako ste skloni osećaju da „varate“ ljude oko sebe, komplimenti mogu delovati kao pritisak. Impostor sindrom ili „sindrom varalice” vas može navesti da mislite: „Ma, to je bila samo sreća“, „Bilo ko bi mogao da uradi isto“ ili „Samo još nisu shvatili da nisam toliko sposoban“.
Jedan način da se izborite s ovim jeste vođenje „dnevnika pobeda“ – zapisujte svoje uspehe, velike i male. Vremenom ćete početi da uviđate da zaslužujete priznanje koje dobijate.
6. Pogrešno shvatanje skromnosti
Skromnost je vrlina, ali odbacivanje svake pohvale može preći u negiranje sopstvenih vrednosti.
Psiholog Tara Whitmore je na svom blogu napisla da joj je jedna klijentkinja objasnila zašto se ne oseća dobro kad dobije kompliment: „Naučena sam da budem skromna, pa kada me neko pohvali, osećam krivicu ako se složim.“ Međutim, odbacivanje komplimenata može zvučati kao odbacivanje osobe koja ih daje.
Zato je važno pronaći balans: prihvatiti kompliment ne znači da ste egoistični – već da poštujete i osobu koja vam ga je uputila.
7. Strah od budućih očekivanja
Neki ljudi izbegavaju komplimente jer se plaše da će im oni postaviti visok standard koji kasnije neće moći da održe.Neke osobe na vole kada ih nazivamo „kreativnim“ jer osećaju pritisak da stalno moraju da smišljaju nešto novo.
Treba zapamtiti da prihvatanje komplimenta ne znači da ste se obavezali da budete savršeni zauvek. To je samo priznanje nečega što ste u tom trenutku uradili dobro.
8. Nedostatak navike u pozitivnom samoprihvatanju
Ako nikada sami sebi ne priznate uspeh, teško ćete prihvatiti priznanje od drugih. Oprah Winfrey kaže: „Ono na šta se fokusiramo, to i postajemo.“ Ako se stalno fokusiramo na svoje mane, komplimenti će nam delovati nezasluženo.
Vežbajte prihvatanje komplimenata kao i svaku drugu veštinu. Sledeći put kada dobijete pohvalu, probajte da se ne pravdate – jednostavno recite: „Hvala ti, to mi znači.“
9. Kritika kao način povezivanja
U nekim društvenim krugovima kritika je osnovni način komunikacije, pa komplimenti mogu delovati neobično ili čak neiskreno.
Ako ste navikli na humor na svoj račun ili stalne pritužbe, iskrena pohvala može vas zateći nespremne. Ali povezivanje s drugima ne mora uvek dolaziti kroz negativnost – komplimenti mogu biti podjednako moćan način da gradimo odnose.
Naučite da odgovorite na kompliment
Prihvatanje komplimenata je veština koja se može razvijati. Umesto da ih odbacujete, probajte da ih doživite kao priliku za jačanje samopouzdanja i povezivanje s drugima.
Sledeći put kada neko pohvali vaš rad, izgled ili osobine – umesto da ih minimizujete, samo se osmehnite i recite: „Hvala ti.“
