Neki ljudi prosto zrače spokojem. Bilo da avion kasni, neko viče na njih ili se dogodi iznenadna životna turbulencija – oni ne gube glavu. Deluju kao da ih ništa ne može izbaciti iz ravnoteže.
Ali to nije magija. To je skup mentalnih i fizioloških veština koje se mogu naučiti, razviti i negovati – baš kao što vežbamo mišiće ili kondiciju.
Evo 8 karakteristika koje psiholozi ističu kao ključne.
1. Veruju u svoju sposobnost da mogu svaki izazov da reše
Ljudi koji ostaju mirni ne veruju da će život biti lak – veruju da će oni uspeti da se snađu. Psiholozi ovo nazivaju lična efikasnost – uverenje: „Rešavao sam stvari i ranije, rešiću ih ponovo.”
Istraživanje urađeno sa 5.900 kineskih studenata pokazalo je da su se oni, koji su imali veće poverenje u sopstvene sposobnosti, kasnije osećali manje pod stresom. I obrnuto – manje stresa je podizalo njihovo samopouzdanje. Začarani krug, ali u dobrom smislu.
Probajte ovo: Vodite dnevnik „Uspeo sam”. Svake večeri zapišite makar jednu situaciju koju ste tog dana uspešno rešili – ma koliko sitna bila. Tako trenirate mozak da veruje u sopstvenu snagu.
2. Brzo menjaju perspektivu
Najsmirenija osoba u prostoriji često je i ona koja najbrže menja ugao gledanja. Ne vidi problem – već izazov. Ne vidi prepreku – već priliku.
Studija iz 2025. pokazala je da je kognitivna reinterpretacija efikasnija u kontroli emocija nego pokušaj da ih potisnemo ili izbegnemo.
Probajte ovo: Sledeći put kad se suočite sa kašnjenjem, gužvom ili neplaniranom situacijom – zapitajte se: „Šta mi ovo zapravo pruža?” Možda vam je baš taj zastoj dao priliku da nazovete prijatelja ili poslušate neki podcast.
3. Niski nivoi neuroticizma – stabilne emocije
Osobine ličnosti nisu sudbina, ali značajno utiču na to kako reagujemo.
Ljudi koji sa smanjenom emotivnom osetljivošću manje paniče, manje preterano reaguju i fiziološki imaju smirenije odgovore na stres. Manje se znoje, srce im manje ubrzava – imaju više vremena da odgovore, a ne samo da reaguju.
Probajte ovo: Uvedite male navike koje snižavaju vaš nivo uznemirenosti: redovno spavanje, manje alkohola, intervalni treninzi. Vaš nervni sistem će vam biti zahvalan.
4. Fleksibilan nervus vagus i veća varijabilnost pulsa
Smirenost nije samo psihološko stanje – to je i fiziološka sposobnost tela da se brzo oporavi od stresa.
Varijabilnost srčanog ritma (HRV) meri koliko brzo srce može da ubrza ili uspori – što je veća, to je nervni sistem adaptivniji. U jednoj osmonedeljnoj studiji s mindfulness programom, poboljšan HRV je direktno pratio smanjenje stresa kod učesnika.
Probajte ovo: Vežbajte tzv. box breathing: udah 4 sekunde – zadržite dah 4 – izdah 4 – pauza 4. Ponovite 5 minuta dnevno. Jednostavno, a snažno deluje na balans tela i uma.
5. Ne beže od emocija – posmatraju ih
Ljudi koji ostaju smireni ne potiskuju osećanja. Oni ih primećuju – ali ne dozvoljavaju da ih ta osećanja vode.
To je svesnost trenutka u praksi: sposobnost da osmotrite misao, emociju ili telesni signal – bez osude, bežanja ili impulsivne reakcije.
Probajte ovo: Kada sledeći put osetite nalet ljutnje, anksioznosti ili tuge – pre nego što reagujete, stanite. Nazovite emociju („ovo je ljutnja”). Udahnite. Time učite mozak da prvo opaža, pa tek onda deluje.
6. Prihvataju stvari koje ne mogu da promene
Smireni ljudi ne troše energiju na borbu protiv neizbežnog. Umesto toga, fokusiraju se na ono što je pod njihovom kontrolom.
Ova sposobnost je deo koncepta psihološke fleksibilnosti, koja je osnova dobrog mentalnog zdravlja. Umesto da se zarobe u „zašto se ovo dešava meni?”, pitaju: „Šta sada mogu da uradim sa tim?”
Probajte ovo: Kad se suočite sa nepravdom ili neplaniranim događajem, postavite sebi dva pitanja:
– Mogu li ovo promeniti?
– Ako ne mogu – kako mogu sebe zaštititi i krenuti dalje?
7. Okruženi su emocionalno stabilnim ljudima
Smirenost je zarazna – kao i panika. Ljudi koji deluju sabrano često pažljivo biraju društvo.
Okružuju se onima koji ne dolivaju ulje na vatru, već nude prizemljenost, razumevanje i podršku. Oslanjaju se na zdrave odnose, što je jedan od najjačih prokazatelj otpornosti na stres.
Probajte ovo: Obratite pažnju kako se osećate pored nekih ljudi. Da li vam rastu tenzija i srčani puls? Ili se u njihovom prisustvu osećate mirnije i stabilnije? Družite se sa onima čije vam društvo prija, a ne sa onima čije vas prisustvo „raspaljuje”.
8. Gledaju na stres kao na izazov, a ne kao na pretnju
Na kraju, smireni ljudi ne vide stres kao neprijatelja – već kao izazov koji treba rešiti.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji veruju da ih stres može ojačati (tzv. „stress-is-enhancing mindset”) imaju bolje zdravlje, manju stopu izgaranja i veću otpornost.
Probajte ovo: Sledeći put kada osetite stres, recite sebi: „Ovo je moj test iz izdržljivosti. Moj um i telo se prilagođavaju.” Sam čin preoblikovanja značenja stresa smanjuje njegov negativan uticaj.
Smirenost nije urođena osobina, ona se gradi – svakim danom
Ljudi koje opisujemo kao „nepokolebljive” nisu takvi jer ih život štedi. Oni su naučili kako da se ponašaju kad se sve oko njih lomi. Vežbali su – i još uvek vežbaju.
Smirenost nije pasivna osobina. To je snaga u tišini. Stabilnost u oluji. Veština koju svako od nas može da razvije.
