Naučnici magnetnom rezonancom snimali mozak fudbalskih navijača: Šta se dešava kada gube, a šta kad pobeđuju

Istražujući moždane obrasce kod fudbalskih navijača, posebno onih koji fanatično prate fudbal, naučnici su otkrili da se određeni delovi mozga aktiviraju dok gledaju utakmice u kojima igra njihov omiljeni tim, izazivajući snažne pozitivne i negativne emocije i ponašanja.

Zašto je fudbal idealan model za proučavanje na više frontova?

Ovo pokazuje nova studija objavljena u časopisu Radiology, publikaciji Radiološkog društva Severne Amerike (RSNA). Istraživači ističu da se ovi moždani obrasci mogu primeniti i na druge oblike fanatizma, te da se nervni krugovi koji ih podržavaju formiraju veoma rano u životu.

Preporučujemo

Fudbal je globalni fenomen čiji pratioci pokazuju širok spektar ponašanja: od pasivnog posmatranja do dubokog emotivnog angažovanja. Zbog toga on predstavlja idealan model za proučavanje društvenog identiteta i emocionalne obrade u konkurentskim situacijama.

Rivalstva su duboko ukorenjena u istoriji sporta, a navijači su često izrazito zaštitnički nastrojeni prema svom timu i omiljenim igračima. Tokom utakmica proživljavaju čitav dijapazon emocija: od euforije pri postizanju gola, do besa zbog loših sudijskih odluka. Posebno su u Evropi i Južnoj Americi poznati po odanosti i strasti prema svom timu.

Neurobiološki mehanizmi još uvek nepoznanica: Sve je to fudbal...

„Navijanje za fudbalski klub predstavlja model fanatizma sa visokim stepenom realnosti i merljivim posledicama po zdravlje i kolektivno ponašanje. Dok je socijalna povezanost dobro istražena, neurobiološki mehanizmi društvenog identiteta u konkurentnim uslovima i dalje su nejasni, pa smo želeli da ispitamo moždane procese povezane sa emocionalnim reakcijama navijača na pobede i poraze njihovih timova“, objašnjava dr Fransisko Zamorano, biolog i docent na Univerzitetu San Sebastijan u Santjagu, Čile.

Kako je sprovedena studija i kojom metodom je procenjivan fudbal kroz fanatizam

U studiji je korišćena funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI), tehnika koja meri moždanu aktivnost preko promene protoka krvi. U istraživanju je učestvilo 60 zdravih muškaraca, navijača dva istorijska rivalska tima, uzrasta od 20 do 45 godina. Stepen fanatizma procenjivan je pomoću skale Football Supporters Fanaticism Scale koja meri dve dimenzije - sklonost ka nasilju i osećaj pripadnosti.

Tokom snimanja mozga, učesnici su gledali 63 sekvence golova postignutih od strane njihovog tima, rivala ili neutralnog tima. Analizirane su razlike u moždanim reakcijama pri važnim pobedama (kada njihov tim postigne gol protiv rivala) i porazima (kada rival postigne gol), uz kontrolu neutralnih situacija.

Moždana aktivnost i reakcija u odnosu na događaje na terenu

Rezultati su pokazali da se moždana aktivnost znatno menja u zavisnosti od ishoda.

„Rivalstvo u sekundi preoblikuje ravnotežu između sistema nagrade i kontrole u mozgu“, objašnjava dr Zamorano. „Pri značajnoj pobedi pojačava se aktivnost centara za nagrađivanje, dok se pri porazu primećuje paradoksalno slabljenje signala u dorzalnom prednjem cingularnom korteksu (dACC), delu mozga odgovornom za kognitivnu kontrolu.“

Ovaj fenomen, poznat kao „paradoksalna supresija“, opisuje situaciju kada pokušaj da se potisne određena misao ili emocija zapravo dovodi do suprotnog efekta.

Sistem pojačane nagrade i smanjene kontrole preslikava se i na društveni ambijent

Jača aktivacija u sistemu nagrađivanja javlja se kada tim učesnika postigne gol protiv rivala u poređenju s golom protiv neutralnog tima, što sugeriše pojačano osećanje pripadnosti i grupne povezanosti. Efekat je bio najizraženiji kod izrazito strastvenih navijača, kod kojih se pokazala i veća verovatnoća gubitka samokontrole u trenucima kada je identitet „ugrožen“.

„Klinički gledano, ovaj obrazac ukazuje na privremenu ranjivost, pri čemu kratko povlačenje iz situacije ili uklanjanje okidača može omogućiti sistemu kognitivne kontrole da se oporavi“, objašnjava dr Zamorano.

„Isti neuronski potpis - pojačana nagrada i oslabljena kontrola pod uticajem rivalstva, verovatno se može primeniti i na političke ili verske sukobe“ kaže on.

Ovi nalazi, kako dodaje, mogu pomoći u razumevanju i upravljanju ponašanjem mase tokom događaja visokog rizika, jer ukazuju na mehanizme koji pojačavaju nagradu i smanjuju kontrolu u trenucima rivalstva.

Moždani krugovi i fanatizam: Uticaj od ranog detinjstva

„Proučavanje fanatizma je važno jer otkriva univerzalne mehanizme u mozgu koji se mogu preneti sa strasti na stadionu na šire društvene pojave: polarizaciju, nasilje i štetne posledice po javno zdravlje“, navodi dr Zamorano.

„Najvažnije je to što se ti moždani krugovi formiraju u ranom detinjstvu: kvalitet brige, izloženost stresu i socijalno učenje oblikuju ravnotežu između nagrađivanja i kontrole, čineći pojedince kasnije podložnijima fanatičnim uticajima. Zato je zaštita detinjstva najmoćnija preventivna strategija. Društva koja zanemaruju rani razvoj ne izbegavaju fanatizam - ona nasleđuju njegove posledice.“

(eKlinika.rs)