Kako se pandemijska situacija odugovlači, nedostatak krajnje tačke, odnosno nepostojanje saznanja o momentu njenog završetka uzrokuje osećaj panike, gubitak strapljenja i pojačanu frustraciju. Postoje strategije koje mogu da pomognu u borbi sa ovim problemom.
Covid 19 stvorio je bezbroj velikih i malih svakodnevnih izazova za mnoge od nas. Pandemija je činila deo naše svakodnevnice tokom 2020. godine. Svako se borio sa problemima koje je ona donela sopstevim sredstvima, više ili manje uspešno. Problem je u činjenici što joj se ne vidi kraj. Ako napetost niste prevazišli i osećate da gubite strpljenje, pa niste sigurni da ste u stanju da se dalje suočavate sa mnogim izazovima koje ona nosi, treba da znate da u tome niste sami.
Dok smo mislili da će ova zdravstvena kriza da potraje samo nekoliko meseci, bili smo spremni da se sa njom nosimo. Problem je nastao, kažu psiholozi, onda kad smo shvatili da konačnost „pandemijskog zamora“ nije izvesna, odnosno da nije moguće utvrditi krajnju tačku ove situacije u vremenu.
Pod „umorom od pandemije“, odnosno „pandemijskim brnautom“, podrazumeva se iscrpljenost, koju mnogi osećaju nakon višemesečnog trošenja vremena i energije na sve izazove koje je covid 19 doneo, a sa kojima u prošlosti nismo imali iskustva. Neki su ostali bez svojih najbližih. Drugi su ostali bez posla. Mnogi su propustili iskustva ili su lišeni značajnih životnih događaja našavši se na životnim prekretnicama. Mnoge mature, venčanja, pa i sahrane nisu prošle kako bi to bilo uobičajeno. Možda se osećate kao da ste zarobljeni ili odsečeni od uobičajenih hobija ili načina druženja. Možda su vam dosadile zdravstvene mere, za koje se, takođe, ne zna do kad će biti na snazi.
Možda se osećate umorno od pokušaja da ovo vreme „dobro iskoristite“. I da, već i vrapci na grani znaju da je „Šekspir napisao ‘Kralja Lira’ dok je bio u karantinu tokom pandemije“, ali to vam više ne predstavlja utehu.
Vrlo je verovatno da se osećate istrošeno, s obzirom na naprezanja sa kojima se svi suočavamo. Mentalna i fizička iscrpljenost manifestuje se kroz smanjenje fleksibilnosti, a pojačan osećaj straha i bespomoćnosti. Uravo zato što ste iscrpljeni, i vaša sposobnost da se nosite sa poteškoćama može je znatno smanjena.
Manje ste motivisani i da učinite bilo šta u vezi sa tim negativnim osećanjima, što je jedna od dobro poznatih posledica hroničnog stresa. Psiholozi kažu da je ovo jedan začarani krug, a potrebno je da se poslužite određenim tehnikama koje će vam pomoći da se iz njega „iščupate“.To što kraj pandemije, odnosno krajnja tačka do koje je potrebno „dogurati“ nije definisana, dodatno otežava. Kad bismo joj jasno videli kraj, lakše bismo se nosili sa stresom, jednoglasno se slažu stručnjaci. Bez ovog saznanja je mnogo teže.
I briga, i razočaranje, usamljenost i previše zajedništva su stresori kojima smo hronično izloženi. Covid 19 je na mnogo načina okupirao naš život. Možda ste zabrinuti za svoje ili zdravlje vaših voljenih. Takođe, društveni život trpi. Propuštate putovanja. Jača je ekonomska kriza. Svi ovi faktori mogu da budu stresori, svaki je i sam po sebi stresor, a udruženi još su snažniji.
Istraživanja su pokazala je da se briga i stres zbog pandemije negativno odražavaju na mentalno zdravlje pojedinaca. Usled „zaključavanja“ i izolacije nastaju novi problemi. Usamljenost takođe može da bude stresna.
Sa druge strane, neprirodno je provoditi gotovo sve vreme u istom prostoru sa članovima domaćinsta. I partnerski odnosi su na iskušenju, kažu kliničari. Osobe se često osećaju „ugušeno“ usled nedostatka razdvajanja, jer je manje ličnog prostora i vremena za sopstvene „rituale“. Poznato je da parovi koji vreme provode razdvojeni time jačaju vezu, jer individualnost pruža osećaj osnaženosti i jača poverenje među partnerima. Psiholozi kažu da kad ljudi nemaju vreme samo za sebe, često osećaju „ emocionalnu klaustrofobiju“.
Primenom ovih saveta nećete učiniti da covid 19 „ispari“, ali oni mogu da vam pomognu da se bolje nosite sa nekim stresorima sa kojima ste suočeni. Ako ih uspešno primenite, osetićete olakšanje.
Ako ste započeli karantin sa velikim očekivanjima, po pitanju ciljeva koje ste sebi postavili – da, recimo, naučite francuski, uvežbate kulinarske sposobnosti, da napišete roman, potrebno je da ne budete suviše strogi prema sebi. Ako primetite da ne napredujete po planu, slobodno neke od zadataka uklonite sa spiska. Stvar je u tome što prevelika očekivanja mogu da budu glavni izvor unutrašnjih trvenja, ako ih ne ispunjavate, kažu psiholozi.
Budite aktivni, radite i bavite se hobijima koji vam podižu raspoloženje i drže vas „budnim“. To sve koristi u novonastalim okolnostima, ali samo ako sebi ne namećete dodatne stresore. Dajte sebi oduška.
Psiholozi savetuju postavljanje granica u pogledu odnosa sa vašim partnerom, decom, cimerima i drugima sa kojima delite životni prostor. Čak i doslovno! Možete, recimo, da preuredite zajednički prostor tako da svako ima zasebno područje koje koristi za sebe.
Napravite „granicu“ između dana i večeri, posebno ako radite ili se školujete kod kuće, kažu stručnjaci. Vaša rutina i kod kuće može da uključuje oblačenje za posao, ljubljenje supružnika i dece zbogom „za dobro jutro i laku noć“, planiranje večernjih sadržaja, određivanje porodičnih aktivnosti, vežbanje, slobodne aktivnosti poput gledanja filmova i proslave rođendana i drugih praznika. Sve ove aktivnosti posebno treba da budu isplanirane u situacijama kad u njima učestvuju iste osobe, one sa kojima svakodnevno provodite vreme.
Iako previše „strukture“ može da guši, određena rutina čini da se osećate kao da držite stvari pod kontrolom. U svoj neizvesnosti, postavljanje ciljeva i poštovanje plana doprinosti osećaju delimične izvesnosti.
Fokusiranje na zdrava ponašanja, kao samopomoć – unos namirnica poput svežeg voća i povrća, vežbanje, održavanje veze sa prijateljima, bežanje od rutine – sve to može mnogo da pomogne da osećate „uzemljenje“. Jedan od najvećih prioriteta samopomoći jeste i spavanje, naglašavaju stručnjaci.
Nedovoljno trajanje sna i promene rasporeda spavanja trenutno su vrlo česte. Održavanje ritma budnosti i sna pomaže u smanjenju stresa i omogućavaju osećaj energizacije tokom dana, pojačavajući psihološku fleksibilnost.
Na kraju, ako smatrate da biste mogli da imate korist od profesionalne pomoći, pronađite terapeuta. Možda će vam biti potrebno tek nekoliko sesija ili čak samo jedna da biste se osetili „resetovano“.