Nauka još nema odgovor na pitanje zašto neke ljude probudi svaki šum Foto: Shutterstock
Buđenje usred noći nije nužno loše, ako se dešava između dve faze spavanja. Prirodno je lakše da se probudite tokom faza laganog sna. Često buđenje, nije uvek posledica poremećaja spavanja. Bitno je da se ne budite više od pet puta u toku noći i da relativno brzo i pored čestih buđenja ponovo zaspite. Jednostavno ste osoba koja ima lakši san. Nauka još nema odgovor na pitanje zašto neke ljude probudi svaki šum, a nekima ni 100 topova ne smeta da spavaju dubokim snom ?
Nema, još, pravog objašnjenja zašto se neki ljudi lakše bude, ali postoji nekoliko teorija. Jedna od njih glasi da neke osobe provedu više vremena u fazi dubokog sna i naravno da su to osobe koje su „tvrđe na snu“. Takođe, tokom faze 2 ne-REM spavanja, zaštićeni smo od buđenja kao odgovora na buku. U ovoj fazi ljudi postaju manje svesni okruženja, dolazi do pada temperature tela, disanje i puls su ujednačeni. Iako nije poznato zašto neko ima lakši, a neko tvrđi san, poznato je da je buđenje teže u toku faze dubokog sna, tokom faze plićeg sna ljudi se češće okreću i hrču.
San se sastoji iz četiri faze. Prva je faza lakog sna i to je vreme kada se tone u san, usporava se rad srca i telo se opušta. U drugoj fazi, koja je isto lagan san, telo se još više opušta, u mozgu se izazivaju eksplozije brzog, ritmičnog delovanja moždanih talasa, poznatih kao vretena za spavanje. Smatra se da ljudi u ovoj fazi potroše oko 50 odsto ukupnog spavanja. U trećoj fazi počinje dubok san. Celo telo i mozak su u stanju mirovanja, usled čega je buđenje teže. U četvoroj fazi poznatoj kao REM, dolazi do brzih pokreta očnih jabučica, to je deo kada sanjamo, srce počinje da brže radi, brže dišemo, dolazi do rasta krvnog pritiska. Ukoliko neko više vremena provede u fazi laganog sna češće se buditi.
Smatra se da ova pojava ima i genetsku osnovu. Neki ljudi imaju „tanak“ san celog života. Stručnjaci navode da to što imate lagan san nije ništa loše. Za dobro psihičko i fizičko zdravlje svima je potrebno, kako se smatra, od 7 do 9 sati sna. Bitno je da ne postoje poremećaji spavanja.
Ukoliko ste lagan spavač, par trikova vam može obezbediti noć bez buđenja. Soba u kojoj spavate neka bude tiha i hladnija, u odnosu na ostale prostorije. Pokušajte da unosite više magnezijuma u telo, prema nekim istraživanjima, ovaj mineral može obezbediti kvalitetniji san. Obezbedite više vremena za spavanje. Ustanovite rutinu kada je u pitanju odlazak u krevet i buđenje. Pokušajte da se smirite i fizički i psihički pre spavanja, tuširajte se ili praktikujte nešto što vas opušta.
Ne jedite i ne pijte pre spavanja, recite „ne“ kofeinu i alkoholu. Neka poslednji obrok bude lagan, najmanje tri sata pre spavanja. Kasna večera može preopteretiti stomak noćnim varenjem. Smatra se da čak i vodu i čaj treba piti u umerenim malim količinama, kako biste izbegli noćni odlazak u toalet.
Stručnjaci za poremećaje spavanja kažu da lagan san može biti problem tek ako se budite pet ili više puta u toku noći i ako vam je potrebno duže od 15 minuta da ponovo zaspite. Uzrok ovog stanja može biti i nekontrolisani dijabetes, sleep apneja, sindrom nemirnih nogu.
Pojedina istraživanja kažu, da melatonin može uticati na kvalitet sna tako što obezbeđuje duže trajanje dubokih faza sna. Neki stručnjaci naglašavaju da je melatonin dobar za regulaciju ritma spavanja. Magnezijum može, s druge strane, pomoći u regulaciji stresa pre spavanja. Imajte na umu, da potrebe za snom, zavise od godina starosti, te je prirodno da je deci i mladima u periodu intenzivnog rasta i razvoja, potrebno više sna.