Duži period bez sna utiče na raspoloženje i na ponašanje ali i na mentalno i fizičko stanje, vodi u depresiju i u nastanak hroničnih bolesti. Jedan mineral kojeg ima u zelenom povrću, pasulju, sočivu, jogurtu, crnoj čokoladi mogao bi da vam pomogne da lakše zaspite.
Reč je o magnezijumu, koji kako tvrdi nauka, utiče i na neke od metaboličkih procesa koji regulišu spavanje. Magnezijum je jedan od najčešćih mineralnih materija na Zemlji, učestvuje u više od 600 biohemijskih procesa u organizmu. Doprinosi pravilnom funkcionisanju mozga, srca, mišića i kostiju, a može pomoći i u rešavanju problema sa nesanicom.
Smatra se da oko 6 odsto svetske populacije pati od nesanice. Većina lekara nerado preporučuje lekove za spavanje, koji mogu, kako se tvrdi, da razviju zavisnost.
Odraslim osobama se preporučuje između sedam i devet sati sna, međutim, postoje i oni kojima je četiri sata spavanja sasvim dovoljno da se odmore.
Smiruje i opušta
Magnezijum može biti od pomoći kod nesanice jer pomaže da se telo opusti i lakše utone u san. Pomaže aktiviranju parasimpatičkog nervnog sistema, čiji je zadatak da smiri i opusti telo. Magnezijum reguliše normalan rad neurotransmitera, koji šalju signale kroz nervni sistem i mozak, a zatim i rad hormona melatonina, koji je odgovoran za ciklus spavanja u vašem telu, piše Health.
Ovaj mineral se vezuje za receptore gama-aminobutirne kiseline (GABA), neurotransmitera koji umiruju nervne aktivnosti. Pomažući smirenju nervnog sistema, magnezijum može pomoći da pripremite svoje telo i um za spavanje, kao i u regulaciji vašeg kvaliteta sna.
Grčevi, bolovi mišića, mišićna slabost, usporenost, srčana aritmija i nevoljni trzaji mišića lica, neki su od simptoma nedostaka magnezijuma. Kratak i isprekidan san, teškoće pri uspavljivanju i migrena, takođe su stanja koja ukazuju na manjak ovog minerala.
Za energiju, kosti, srce
Ovaj mineral je od višestruke koristi za ljudsko telo, pre svega neophodan je zbog energije, ima bitnu ulogu u razvoju kostiju, smatra se da je odgovoran i za normalnu srčanu funkciju.
Magnezijum spada u red makrominerala i jedan je od najzastupljenijih minerala u organizmu, nakon kalcijuma i fosfora. Odrasla osoba prosečne težine u svom telu ima od 25 do 30 grama magnezijuma. Slično kalcijumu, najviše ga ima u kostima, a zatim u mekim tkivima. Neophodan je deo zdrave ishrane a ima ga dosta u spanaću, blitvi, grašku, brokoliju, kelju, crnom pasulju, soje u zrnu, sočivu. Magnezijumom su bogati i bademi, lešnik, orasi, kikiriki, golica, banane, jagode, kupine, meso, kakao, jogurt, kefir, smokve, crna čokolada.
Oprez sa suplementima
Većina stručnjaka preporučuje unos magnezijuma putem hrane, a ima i onih koji u nekim situacijama prepisuju suplemente. Važno je, ipak, znati da se ne preporučuje uzimanje na svoju ruku, jer u nekim situacijama može da dođe do porasta nivoa magnezjuma u krvi i do problema sa srcem.
Suplementi mogu pomoći kod astme, migrene, gubitka koncentracije, menstrualnih tegoba. Savet je da bubrežni i srčani bolesnici ne uzimaju magnezijum u vidu suplemenata bez konsultacije lekara.
Magnezijum može ući u interakciju sa antibioticima i lekovima protiv osteoporoze, dijabetesa i hipertenzije.
