Stresu smo svakodnevno izloženi, ali postoje tehnike kako da ga kanališemo Foto; Shutterstock
Stres nam šalje znake koje možemo da prepoznamo kako bismo se pravovremeno zaštitili, ponekad i od veoma teških bolesti. Praktično, stres je pokušaj organizma da se prilagodi nekom neprijatnom događaju ili životnom izazovu. Neizbežan je deo života i možemo mu se samo prilagoditi. U tome mogu da nam pomognu i neki jednostavni načini.
Stres generalno izaziva mnoštvo emocija: od panike, do tuge i uzbuđenja. Uglavnom je faktor koji aktivira naše emocije, smatraju psiholozi. Odlikuje se i fizičkim manifestacijama, a najčešće su to ubrzani rad srca, ubrzano disanje i problemi sa digestivnim traktom.
Kako bismo dobro upravljali stresom, bitno je prepoznati njegove okidače. Na primer, svaka osoba drugačije reaguje na emotivni stres, ali psiholozi izdvajaju lošu koncentraciju i probleme s pamćenjem, kao najčešće reakcije. Emotivni stres često je praćen i simptomima anksioznosti, besa, bola, tuge. Stres na taj način može da utiče i na opšte zdravstveno stanje i da izazove jak osećaj iscrpljenosti i umora. Hronične glavobolje, mišićna napetost, problemi sa varenjem, uobičajene su posledice izloženosti stresu.
U zavisnosti od faktora koji su uslovili nastanak stresa, on može biti akutno, epizodično ili produženo stanje. Akutni emocionalni stres, na primer, može biti izazvan čekanjem na kritične laboratorijske rezultate ili očekivanjem rezultata nekog važnog ispita. Produženi emocionalni stres najčešće je posledica neprijateljskog okruženja. Epizodni emocionalni stres može se javiti svaki put kada se osoba nađe u nekoj, za nju kritičnoj situaciji.
Zdrave životne navike mogu biti veliki saveznici u borbi sa stresom. Dovoljne količine vode, zdrava ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san mogu dosta pomoći kada je u pitanju savladavanje stresa. Vitamini iz grupe B su bitni za zdravlje mozga, pomažu i u stresnim situacijama. Vitamin C smatra se ključnim za savladavanje stresa. Izbegavajte prerađenu hranu, kao i prekomernu upotrebu soli.
Razgovor s prijateljima ili osobom koja je bila u sličnoj stresnoj situaciji može biti od velike pomoći. Grupe podrške posle traumatičnih iskustva nekada mogu da budu važna tačka oslonca, kako hronični stres ne bi prerastao u depresivno stanje i doveo do ozbiljne bolesti. Ukoliko ni to ne pomaže, potražite stručnu pomoć.
Kućni ljubimac može biti veoma važan saveznik kada je u pitanju savladavanje stresa. Šetnja i igranje s psom ili mačkom na mnoge osobe deluju relaksirajuće. Pojedinci izlaz iz stresa traže, ali i naleze u negovanju cveća ili bašte. Fizička aktivnost i čist vazduh su takođe odlični ventili da se savladaju stresne situacije.
Iskren smeh je veliki neprijatelj stresa. Smeh aktiva mišiće lica, grudnog koša i skoro sve mišiće tela. Snižava krvi pritisak, jača cirkulaciju, krv je bolje snabdevena hranljivim materijama. Smeh utiče i na smanjenje hormona stresa. Neki naučnici dokazali su da se tokom smeha oslobađa hormon sreće – endorfin, dok se smanjuje nivo kortizola, hormona stresa.