Patološki lažov će nas uvek lako "prevesti žedne preko vode", a emotivna veza sa ovakvim osobama je teška jer oni ne vole ni sebe ni druge Foto: Shutterstock
Svako od nas ponekad nešto slaže, a psiholozi kažu da nema osobe koja ne upadne u situaciju da iz ovih ili onih razloga zaobiđe istinu. Male, velike, „bele“ laži… deo su svakodnevnog života, a granica se u slučaju nekih osoba čak neosetno pređe i ode u patologiju.
Ponekad, laganje još u ranom detinjstvu postane navika. Ona obično izađe iz uobičajenog koncepta da deca maštaju, preuveličavaju, zamišljaju razne stvari, žele da za sebe pribave koristi ili se iz neke situacije „izvuku“. Roditelji nas uče da je lagati loše, ali ponekad u dečjem umu nema boljeg i lakšeg izlaza. No, u tom trenutku pojam „patološki lažov“ još uvek je daleko.
Tokom odrastanja, često rastu i nesigurnost, manjak samopouzdanja, želja za prihvatanjem, nezadovoljstvo ili osećaj neprilagođenosti. Tako rastu i lične samoobmane i potreba da se naslika potpuno drugačija slika od one koju predstavljamo suštinski svojim bićem. Mera u potrebi da se dopadnemo drugima potpuno se izgubi, postane svrha i cilj, kao neophodnost za emocionalno preživljavanje. Ovakve osobe jednostavno moraju da lažu kako bi opstale u porodičnom, poslovnom ili partnerskom okruženju.
Kada laganje izmakne kontroli, prelazi u kompulzivno, patološko stanje. Bilo koja konekcija sa osobom koja neprekidno, odnosno patološki laže, veoma je teška, neizvesna, traumatična i ostavlja posledice. Prosto, njihov odnos sa samima sobom je problem, pa je tako i lako objašnjivo zašto odnosi sa drugima ne mogu da budu laki. Patološki lažov ne može jednostavno da se spasi, osim da mu se pruži ruku u želji i nameri da se leči. To, međutim, podrazumeva ozbiljno „kopanje“ po sebi i spostvenim traumama, a za šta je najveći deo njih potpuno nespreman.
Evo nesumnjivih znakova da ste u vezi sa osobom koja je patološki lažov.
Patološki lažov je veoma teatralna osoba koja na takav način sebi „diže cenu“. Čak i stvari koje uopšte ne moraju da izmišljaju, oni koriste da sebi još malo „dodaju“ na važnosti i nekoj samozamišljenoj veličini. Često su narcisoidni i imaju sociopatske tendencije, ponekad i kompletnu sociopatiju. Teško priznaju da drugi imaju bilo kakve domete ili zasluge, uvek ističući sebe u prvi plan, i koristeći za to laži koje čak mogu i da se provere.
Njihova želja za potpunom dominacijom zapravo služi da pokrije unutrašnju duboku nesigurnost. Čak i ako vam čestitaju na nekom ličnom uspehu, učiniće to nevoljno, zapravo, i tada će slagati da su radosni. Uglavnom nisu, jer su toliko nesigurni da jednostavno ne mogu da budu srećni zbog drugih ljudi. Za njih je svaka pobeda, pa čak i verbalna, pitanje emotivnog života i smrti.
Ovi ljudi samo izgledaju samouvereno i samopouzdano, ali su daleko od toga. Utisak postižu lažima. Čine sve da izgledaju ili se predstave kao najčvršći, najsigurniji i najpoželjniji, a zapravo su slabi, nesigurni i krhki. Patološki lažov zapravo ne voli sebe jer zna ko je, a samim tim ima manje šanse da iskreno voli i bilo koga drugog.
Zamislite samo koliko je teško biti u vezi sa nekim kome ne možete da verujete ništa, pa ni kada kaže da vas voli?
Stalno im je potreban podsticaj za jačanje ega. Flertovaće sa bilo kim ako će im to dati parče dodatne pažnje, priznanja da su „super“ ili neke pohvale, komplimente. Onda će to rado koristiti da vam pokažu kako su iznad vas, a obavezno će i ono što je za njih rečeno u pozitivnom kontekstu još malo uveličati i dodati koju laž. Jednostavno, oni moraju da budu u centru pažnje, a ako im to izmiče, neretko gube živce pa u lažima čak postaju i agresivni.
Nemaju problem da druge osobe, čak i svoje bliske prijatelje, saradnike i članove porodice ozbiljno slažu kako bi došli do bilo kog zacrtanog cilja. To mogu da budu neke sasvim nevažne, usputne stvari, ali i detalji bitni za organizaciju, svakodnevno funkcionisanje, pa čak i neki finansijski detalji ili momenti oko važnih dokumenata ili procedura.
Ako primetite da nešto što je rekao ne odgovara istini, patološki lažov će sa neverovatnom lakoćom smisliti neka objašnjenja kako bi pokušao da vas uveri da je to što govori istinito. Čak će vas u to ubeđivati, samo se „uvaljujući“ u laži sve dublje i dublje. Patološki lažovi i sami da veruju da je taj njihov svet realan, a ne sazdan od neistina. Ubeđivaće vas možda i da niste dobro čuli, pa i da ste ludi. Ova pojava u psihologiji je poznata kao gaslajting.
Ako ikada i prizna svoje laži, patološki lažov će i za to pronaći neko opravdanje. Zapravo, i to će najčešže biti uglavnom da bi stekao simpatije, odnosno, neka vrsta „taktičkog priznanja“. U korenu retkog priznavanja laži nije empatija ili pokajanje. Bez problema će se čak i izviniti za tu „slučaju“ laž, pa i obećati da „neće nikad više“.
Sa patološkim lažovom je uvek neka vrsta drame, ljubomore, nerazumevanja i svađa. Često su i paranoični, govore da ih neko ogovara, pravi im smicalice, umanjuje njihove vrednosti, kako bi im napakostio. Predstavljaju ljude ljubomornim na njih i njihovu veličinu.
Od sopstvene nesigurnosti i dna do trijumfa deli ih tanka granica. Kako lako lažu o najsitnijim stvarima koje nemaju svrhu, bez problema će to uraditi i ako je nešto krupnije u pitanju. U jednom trenutku će biti jadni jer neko „laže o njima“, a već u sledećem će smišljajući novu laž biti „gospodari Svemira“.
Pa, zašto smo onda tako često žrtve patoloških lažova, sa njima ulazimo u veze, dajemo im svoje vreme, emocije i poverenje? To su uglavnom veoma inteligentne, harizmatične, šarmantne osobe koje nam lako „uđu pod kožu“, a onda tu i ostanu.
Znaci su jasni. Ako ih prepoznate reagujte, i ne dozvolite im da preuzmu igru i kontrolišu vaš um. Emocijama ne možemo da upravljamo. Ali, kako su ove osobe pre svega veliki manipulatori kojima često nema pomoći jer je sami ne žele, na to da znamo da lažu im treba skrenuti pažnju i ne dozvoliti im da zbog svojih nelečenih trauma, ako postoje, stvore i neke nove drugim ljudima.