Hronična bubrežna insuficijencija preti bez simptoma: Prve naznake bolesti vezuju se za stanja koja prate užurbani tempo života

Statistike pokazuju da više od 850 miliona ljudi širom sveta boluje od neke vrste bubrežne slabosti, a hronična bubrežna insuficijencija pogađa milione pacijenata. Juče je na planetarnom nivou obeležen Svetski dan bubrega, kome Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata koji čekaju transplantaciju organa „Zajedno za novi život“, svake godine posveti poseban značaj.

Hronična bubrežna insuficijencija preti bez simptoma: Za mnoge su hemodijaliza ili transplantacija jedino rešenje

U našoj zemlji skoro svaka deseta osoba boluje od nekog oblika bubrežne bolesti. Nažalost, veliki je broj onih kod kojih bolest još nije pokazala neke simptome, ili prve naznake bolesti vezuju za stanja koja prate sve užurbaniji tempo života kojem smo izloženi. Kada se i jave u neku zdravstvenu ustanovu radi dalje dijagnostike, suočavaju se sa činjenicom da je bolest već uznapredovala. Takvi pacijenti često nepovratno zavise od hemodijalize i/ili transplantacije organa, ukoliko ne postoje druge pridružene bolesti koje bi bile kontraindikacija transplantaciji.

Kao jedino relevantno udruženje koje okuplja pacijente svih starosnih dobi bez obzira na organ koji treba da bude transplantiran ili to već jeste, i koje se već godinama bori da podigne svest o važnosti prevencije bolesti bubrega, jetre, srca, pluća, i ove godine je „Zajedno za novi život“ jučerašnji dan obeležilo velikom konferencijom pod nazivom „Zajedno zaštitimo zdravlje bubrega“. Događaj je održan u svečanoj sali Gradske Opštine Zemun uz prisustvo najeminentnijih stručnjaka iz oblasti nefrologije: UKCS, UKCV, VMA, UDK Tiršova.

Jovanović: Za pacijente na dijalizi i one koji čekaju organ, normalan život je „misaona imenica“

Na konferenciji koju su zajedno otvorili predsednica udruženja „Zajedno za novi život“ Olivera Jovanović, pacijentkinja na hemodijalizi i listi čekanja za transplantaciju bubrega i prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik Ministra zdravlja, učesnici su imali priliku da se informišu, postave pitanja stručnjacima i saznaju kako mogu sačuvati zdravlje svojih bubrega, a ukoliko su već nefrološki pacijenti da se dodatno edukuju.

– Setite se koliko ste puta mogli da popijete čašu vode, soka, kafu ili neko drugo piće, da bez griže savesti pojedete omiljenu hranu, bezbrižno planirate svoj godišnji odmor, izlazak sa prijateljima ili neku proslavu, otišli na posao iako vam se baš i nije išlo. Sve je to za pacijente koji boluju od hronične bubrežne insuficijencije, a posebno za paciente na hemodijalizi koji čekaju na transplantaciju organa „misaona imenica“. Nekada jedan gutljaj ili jedan korak mogu biti previše za njihovo zdravstveno i fizičko stanje, a samim tim i emotivno i socijalno. Zato kontrolišite svoje zdravlje, kako jednog dana jedna mašina ne bi bila vaš najbolji prijatelj, a vreme i sloboda se merili satima. Pijte dosta tečnosti i smanjite unos soli, idite na preventivne preglede. Volite svoje bubrege i oni će vam reći hvala – naglasila je Olivera Jovanović na otvaranju ove konferencije.

Podrška Ministarstva zdravlja u promeni mračne statistike

Izražena je i podrška Ministarstva zdravlja ovakvim konferencijama jer su, kako je rečeno, važne zbog mračne statistike koje prate temu bolesti bubrega. Ministarstvo zdravlja će se truditi kao i do sada da se u svakom smislu unapređuje prevencija ovih bolesti, ali i da se radi na poboljšanju uslova lečenja ove grupe pacijenata. Jedan od vidova lečenja ovih pacijenata, a to je transplantacija organa, je u vrhu agende Ministarstva zdravlja, čulo se na događaju.

Najmlađa populacija takođe je pogođena bolestima bubrega: Na novi bubreg čeka 40-oro dece

Kroz tri panela, učesnici su mogli da se upoznaju sa prevencijom i ranom dijagnostikom hronične bubrežne insuficijenciije i hemodijalizom. Prvi put je dat poseban osvrt na pedijatrijsku populaciju koja boluje od bolesti bubrega i/ili su na dijalizi uz podsećanje da trenutno na novi bubreg i bolji i zdraviji život čeka oko 40-oro mališana.

Veliki problem ove grupe pacijenata je dostupnost terapije i to one terapije koja je u Evropi i svetu odavno standard, a šta mogu da očekuju od uvođenja terapije na pozitivnu listu su prisutni mogli da se informišu od strane RFZO. Pored toga, poseban panel je bio posvećen transplantaciji bubrega kao jednoj od najboljih mogućih terapijskih opcija za ovu grupu pacijenata. Bilo je reči o njenom značaju, životu pre i posle transplantacije bubrega, kao i procesu stavljanja na listu čekanja.

Ass dr Kravljača: Akcenat na prevenciji i ranom otkrivanju hronične bubrežne insuficijencije

– U skladu sa organizacijom obeležavanja Svetskog dana bubrega, akcenat se stavlja na podizanje svesti o značaju naših „neverovatnih bubrega“, a koliko su bubrezi upravo to, najbolje govori uspešna transplantacija. Ipak, iako je transplantacija bubrega najbolji metod zamene bubrežne funkcije, ne znači kraj svih problema, pa je zato posao svih nefrologa primarno stavljanje akcenta na prevenciju i rano otkrivanje hronične bubrežne insuficijencije. Samo tako imamo mogućnosti lečenja ove bolesti i izbegavanje krajnjeg stadijuma bolesti – izjavila je Ass dr Milica Kravljača, načelnica odeljenja transplantacije bubrega Klinike za nefrologiju UKCS.

Ova konferencija je završena, ali ne i naša misija da se donorski i transplantacioni program u Republici Srbiji podigne na što veći nivo. Svako od nas može biti deo promene, bilo kao edukator, podrška, ali i kao potencijalni donor. Verujemo da zajedno možemo ostaviti trag i produžiti živote onima kojima je to najpotrebnije, kažu u udruženju „Zajedno za novi život“.