Zapušen nos ne mora da bude posledica prehlade: Izrasline u nosu otežavaju disanje i oslabe čulo mirisa

Nos koji je gotovo neprestano zapušen, oslabljeno čulo mirisa i osećaj pritiska u predelu sinusa ne moraju uvek da budu posledica prehlade ili alergije. Iza ovih tegoba ponekad se kriju polipi, dobroćudne izrasline koje nastaju usled dugotrajne upale sluzokože nosa i paranazalnih sinusa. Iako u početku mogu da prođu potpuno neprimećeno, njihov rast postepeno otežava disanje i narušava kvalitet svakodnevnog života.

Zašto nastaju polipi u nosu i ko ima veći rizik od ovog problema?

Nosni polipi predstavljaju mekane, najčešće bezbolne izrasline koje se razvijaju na sluzokoži nosa ili paranazalnih sinusa. Njihova pojava povezana je sa dugotrajnom zapaljenskom reakcijom, zbog koje sluzokoža otiče i postepeno menja svoju strukturu. Ovo stanje često prati hronični rinosinusitis, oboljenje kod kojeg zapaljenje nosa i sinusa traje najmanje 12 nedelja.

Preporučujemo

Naučnici još nisu u potpunosti razjasnili zbog čega kod pojedinih osoba nastaju polipi, dok se kod drugih sa sličnim tegobama ne razvijaju. Veći rizik imaju osobe sa astmom, hroničnim zapaljenjem sinusa i preosetljivošću na aspirin ili druge nesteroidne antiinflamatorne lekove. Određeni poremećaji imunskog odgovora, kao i nasledna oboljenja poput cistične fibroze, takođe mogu da doprinesu njihovom nastanku.

Uticaj spoljašnje sredine dodatno komplikuje ovaj zdravstveni problem, posebno kod osoba koje su već sklone zapaljenju disajnih puteva. Zagađen vazduh i pojedini mikroorganizmi mogu da pogoršaju postojeću upalu, ali njihova neposredna uloga u nastanku polipa nije potpuno razjašnjena. Posebnu pažnju istraživača privlači bakterija Staphylococcus aureus, čiji toksini kod nekih pacijenata mogu da podstaknu preteranu imunsku reakciju.

Kada zapušen nos ukazuje na polipe, a ne na običnu prehladu?

Sitni polipi često ne izazivaju primetne smetnje, zbog čega osoba može dugo da živi sa ovim promenama, a da toga nije svesna. Kako izrasline postaju veće, smanjuje se prostor kroz koji vazduh prolazi, pa disanje na nos postaje sve teže. Za razliku od obične prehlade, koja uglavnom prolazi za nekoliko dana, tegobe povezane sa nosnim polipima mogu da traju mesecima. Simptomi neretko postaju izraženiji tokom noći i mogu da remete kvalitet sna.

Pored stalne zapušenosti, česti su pojačano lučenje sekreta i slivanje sluzi niz zadnji zid ždrela. Mogu da se jave osećaj punoće u licu, pritisak oko očiju i čela,glavobolja i disanje na usta. Jedan od karakterističnih znakova jeste oslabljen ili potpuno izgubljen osećaj mirisa, koji može da utiče i na doživljaj ukusa hrane. Kod pojedinih pacijenata dolazi i do promene boje glasa, koji postaje nazalan.

Povezanost ovih simptoma sa nosnim polipima potvrđena je i u istraživanju koje je obuhvatilo 368 pacijenata sa hroničnim rinosinusitisom i nosnim polipima i 1.349 ispitanika iz kontrolne grupe. Istraživači su utvrdili da su zapušen nos, pojačan sekret i oslabljen miris posebno povezani sa ovim oboljenjem. Uočena je i značajna povezanost sa astmom, što ukazuje na to da zapaljenski procesi mogu istovremeno da zahvate gornje i donje disajne puteve. Zato dugotrajne tegobe, naročito kada ih prati gubitak mirisa, zahtevaju pregled otorinolaringologa.

Kako lekar otkriva polipe u nosu i da li je svako zapušenje razlog za snimanje?

Dijagnostika obično počinje razgovorom o simptomima, njihovom trajanju i eventualnim pridruženim bolestima. Otorinolaringolog zatim pregleda nosnu šupljinu, a po potrebi koristi endoskop, tanak instrument sa kamerom koji omogućava detaljniji uvid u unutrašnjost nosa. Na ovaj način lekar može da uoči polipe, proceni njihovu veličinu i utvrdi da li ometaju prolazak vazduha.

Kada je potrebno preciznije sagledavanje promena, lekar može da preporuči kompjuterizovanu tomografiju paranazalnih sinusa. CT snimak pokazuje rasprostranjenost zapaljenja i eventualne promene u sinusnim šupljinama, što je posebno značajno prilikom planiranja operacije. Snimanje ipak nije neophodno kod svake osobe sa zapušenim nosom, jer odluka zavisi od nalaza pregleda i drugih simptoma.

Lečenje nosnih polipa: Kada pomažu sprejevi, a kome su potrebni biološki lekovi?

Prvi korak u lečenju najčešće podrazumeva upotrebu kortikosteroidnih sprejeva za nos, koji smanjuju zapaljenje sluzokože i mogu da doprinesu smanjenju polipa. Redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom pomaže uklanjanju sekreta i ublažavanju neprijatnih simptoma. Kada lokalna terapija ne daje zadovoljavajuće rezultate, lekar može kratkotrajno da propiše kortikosteroide u obliku tableta, uz pažljivu procenu mogućih neželjenih efekata.

Kod pacijenata sa teškim oblikom bolesti, posebno kada se polipi ponavljaju uprkos standardnom lečenju, jedna od mogućnosti jeste primena biološke terapije. Među ovim lekovima nalazi se dupilumab, koji blokira signalne puteve interleukina 4 i 13, važnih učesnika u određenim zapaljenskim procesima. Njegova efikasnost ispitivana je u dve velike kliničke studije SINUS-24 i SINUS-52, objavljene u medicinskom časopisu The Lancet. Rezultati su pokazali da je dodavanje dupilumaba standardnoj terapiji doprinelo smanjenju polipa, ublažavanju zapušenosti nosa i poboljšanju drugih pokazatelja bolesti.

Biološki lekovi, međutim, nisu namenjeni svim osobama koje imaju nosne polipe, već se primenjuju kod pažljivo odabranih pacijenata. Izbor terapije zavisi od težine simptoma, prethodnog lečenja, pridruženih bolesti i procene specijaliste. Antibiotici imaju mesto u terapiji samo kada postoji odgovarajuća bakterijska infekcija, dok lekovi protiv alergije mogu da budu korisni osobama sa istovremenim alergijskim tegobama.

Kada je neophodna operacija i zbog čega se nosni polipi ponovo vraćaju?

Ako lekovi ne uspeju da obezbede dovoljno olakšanje ili polipi značajno zatvaraju nosne prolaze, lekar može da preporuči hirurško lečenje. Endoskopska operacija omogućava uklanjanje polipa uz pomoć specijalnih instrumenata koji se uvode kroz nos, bez spoljašnjih rezova. Zahvat se najčešće izvodi u opštoj anesteziji, a trajanje bolničkog boravka zavisi od obima intervencije i zdravstvenog stanja pacijenta.

Nakon operacije moguće je privremeno oticanje sluzokože, pojačano lučenje sekreta i osećaj zapušenosti. Kako se tkivo oporavlja, prolaz vazduha postepeno postaje bolji, a kod dela pacijenata poboljšava se i čulo mirisa. Ipak, uklanjanje polipa ne znači da je istovremeno uklonjen i osnovni zapaljenski proces koji je doveo do njihovog nastanka.

Nosni polipi imaju sklonost da se ponovo pojave, čak i nakon uspešno izvedene operacije. Zbog toga su redovne kontrole i nastavak terapije važni za dugoročno održavanje prohodnosti nosa. Lekari često preporučuju svakodnevno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom i primenu lokalnih kortikosteroida, dok pojedini pacijenti zahtevaju dodatno lečenje. Pravovremeno prepoznavanje ponovnih simptoma može da pomogne da se pogoršanje bolesti uoči pre nego što disanje postane ozbiljno otežano.

(eKlinika.rs)