Zašto svaki antibiotik nije pravi izbor: Šta je antibiogram i kako pomaže u borbi protiv bolničkih bakterija?

Bolničke infekcije predstavljaju jedan od najvećih izazova savremene medicine. Iako su zdravstvene ustanove mesta na kojima se leče najteži bolesnici, upravo u njima postoje uslovi za širenje mikroorganizama, koji su tokom godina razvili otpornost na veliki broj antibiotika.

Vreme i rano otkrivanje najvažniji faktori

Takve bakterije mogu da izazovu ozbiljne infekcije pluća, mokraćnih puteva, hirurških rana ili krvotoka, zbog čega se produžava lečenje, povećava rizik od komplikacija i raste smrtnost kod najugroženijih pacijenata.

Stručnjaci upozoravaju da je vreme jedan od najvažnijih faktora u borbi protiv bolničkih infekcija. Što se uzročnik ranije otkrije i preciznije identifikuje, veće su šanse da terapija bude uspešna.

Šta su bolničke bakterije i zašto predstavljaju delikatan problem?

Bolničkim bakterijama nazivaju se mikroorganizmi koji izazivaju infekcije nastale tokom ili nakon boravka u zdravstvenoj ustanovi, a nisu bile prisutne niti u fazi inkubacije u trenutku prijema pacijenta. Poseban problem predstavlja činjenica da su mnoge od njih postale otporne na više grupa antibiotika, zbog čega mogućnosti lečenja postaju sve ograničenije.

Među najčešćim uzročnicima nalaze se Staphylococcus aureus otporan na meticilin (MRSA), Klebsiella pneumoniae, Acinetobacter baumannii, Pseudomonas aeruginosa, Enterococcus otporan na vankomicin (VRE) i pojedini sojevi bakterije Escherichia coli. Ovi mikroorganizmi mogu dugo da opstanu u bolničkoj sredini i lako se prenose kontaktom ukoliko se ne primenjuju stroge mere kontrole infekcija.

Ko je u najvećem riziku?

Bolnička infekcija može da se razvije kod svakog pacijenta, ali je rizik znatno veći kod osoba sa oslabljenim imunitetom, starijih ljudi, novorođenčadi, onkoloških bolesnika, osoba koje se leče na intenzivnoj nezi i pacijenata kojima su ugrađeni kateteri, veštačka ventilacija ili drugi invazivni medicinski uređaji.

Dugotrajna hospitalizacija, česta primena antibiotika i složeni hirurški zahvati dodatno povećavaju mogućnost razvoja infekcije.

Rano otkrivanje menja tok lečenja

Jedan od najvećih problema u lečenju bolničkih infekcija jeste to što simptomi često liče na pogoršanje osnovne bolesti. Povišena temperatura, ubrzan rad srca, otežano disanje ili promenjeni laboratorijski nalazi mogu da imaju različite uzroke, zbog čega je neophodno brzo utvrditi da li je reč o bakterijskoj infekciji.

Savremena mikrobiološka dijagnostika danas omogućava mnogo bržu identifikaciju uzročnika nego ranije. Uzorci krvi, urina, sekreta iz disajnih puteva ili rana analiziraju se klasičnim metodama, ali sve češće i uz pomoć molekularnih testova koji mogu da otkriju prisustvo bakterije i gene odgovorne za otpornost na antibiotike u znatno kraćem roku.

Takav pristup omogućava lekarima da što pre odustanu od širokospektralne empirijske terapije i odaberu antibiotik koji će biti najefikasniji za konkretnog pacijenta.

Zašto nije svaki antibiotik odgovarajući izbor?

Jedna od najvećih zabluda jeste da svaki antibiotik deluje na svaku bakteriju. Upravo zbog razvoja antimikrobne rezistencije to više nije slučaj.

Nakon izolacije bakterije u laboratoriji radi se antibiogram, analiza koja pokazuje na koje je antibiotike mikroorganizam osetljiv, a na koje otporan. Na osnovu tih rezultata lekar određuje najefikasniju terapiju. Takav pristup povećava uspešnost lečenja, smanjuje rizik od razvoja novih oblika rezistencije i čuva efikasnost antibiotika za buduće pacijente.

Antimikrobna rezistencija postala je globalna pretnja

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da antimikrobna rezistencija predstavlja jednu od najvećih pretnji javnom zdravlju. Zbog nepravilne i prekomerne upotrebe antibiotika bakterije sve lakše razvijaju mehanizme kojima izbegavaju dejstvo lekova koji su nekada bili veoma efikasni.

Posledica je da infekcije postaju teže za lečenje, duže traju i češće dovode do komplikacija. U pojedinim slučajevima lekarima na raspolaganju ostaje veoma mali broj antibiotika koji mogu da deluju.

Zbog toga stručnjaci insistiraju na racionalnoj primeni antibiotika, odnosno da se oni koriste samo kada postoji jasna medicinska indikacija i u skladu sa rezultatima mikrobioloških analiza kada god je to moguće.

Prevencija je jednako važna kao i lečenje

Sprečavanje širenja bolničkih bakterija podrazumeva čitav niz mera koje se primenjuju svakodnevno. Najvažnija među njima jeste pravilna higijena ruku zdravstvenih radnika, ali i svih koji dolaze u kontakt sa pacijentima.

Veliki značaj imaju i sterilizacija medicinske opreme, dezinfekcija bolničkog okruženja, izolacija pacijenata kod kojih su potvrđene multirezistentne bakterije, odgovorna upotreba antibiotika i kontinuirani nadzor nad pojavom bolničkih infekcija.

U mnogim zdravstvenim ustanovama sprovode se i skrining programi za rano otkrivanje pojedinih rezistentnih bakterija kod pacijenata koji pripadaju rizičnim grupama, što omogućava da se mere zaštite primene pre nego što dođe do njihovog širenja.

Budućnost pripada brzoj dijagnostici i personalizovanom lečenju

Napredak molekularne dijagnostike, automatizovanih mikrobioloških sistema i novih metoda za identifikaciju mikroorganizama značajno je promenio način lečenja bolničkih infekcija. Cilj više nije samo da se potvrdi prisustvo bakterije, već da se u najkraćem mogućem roku utvrdi njen profil rezistencije i odabere terapija koja će biti najdelotvornija.

Istovremeno, razvijaju se novi antibiotici, kombinacije postojećih lekova i alternativni pristupi, poput bakteriofagne terapije, koji bi u budućnosti mogli da prošire mogućnosti lečenja infekcija izazvanih multirezistentnim bakterijama.

(eKlinika.rs)