Antimikrobna rezistencija je stanje u kojem bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove. Javlja se otpornosti na lekove, što znači da nam, zbog nekontrolisane upotrebe, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi više ne mogu da pomogu.
Na vreme promenimo navike
Lekari kažu da se virusne infekcije i prehlade ne leče antibioticima. Zbog nekontrolisane upotrbe antibiotika, neke infekcije je sve komplikovanije ili nemoguće lečiti. Na ovaj način se povećava rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti, opominju stručnjaci.
Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnim lekovima obeležava se od 18. do 24. novembra i ove godine se realizuje pod sloganom „Na vreme promenite navike. Delujte sada!“
Antimikrobna rezistencija može da izazove 10 miliona smrti
Antimikrobna rezistencija može da, kako se procenjuje, izazove 10 miliona smrti godišnje širom sveta. Neracionalna upotreba antibiotika još uvek je gorući društveni problem.
Prema podacima ankete Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd o upotrebi antibiotika oko 65 odsto ispitanika koristilo je antibiotsku terapiju tokom prethodnih 12 meseci, a 20 odsto građana je antibiotike uzimalo samostalno i bez saveta lekara. Rezultati istraživanja su pokazali da 18 odsto pacijenata ne primenjuje antibiotsku terapiju kako je propisao lekar i prestaje sa terapijom čim oseti poboljšanje. Skoro dve trećine (63 odsto) učesnika u anketi ima u svojoj kućnoj apoteci antibiotik u rezervi.
Infekcije skoro nemoguće za lečenje
Lekari pozivaju na racionalnu upotrebu antibiotika i jačanje prevencije pre svega redovnom higijenom ruku i vakcinisanjem protiv zaraznih bolesti.
Rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović“, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu prof. dr Goran Stevanović, upozorio je da bi čak i umereno teške infekcije mogle postati ozbiljne po život, a ozbiljne infekcije gotovo nemoguće za lečenje, ako se nastavi porast antimikrobne rezistencije.
– Ozbiljne bakterijske i gljivične infekcije često se previđaju ili se nedovoljno brzo dijagnostikuju. Efikasno zbrinjavanje ovih infekcija zavisi od ranog prepoznavanja i egzaktne dijagnoze, ali brza identifikacija patogena i dalje predstavlja izazov i pored značajnog unapređenja mikrobiološke dijagnostike – kaže prof. dr Stevanović.
Značaj dijagnostičkih testova
Upotreba savremene, pre svega mikrobiološke, dijagnostike može pomoći pacijentima da dobiju rani i odgovarajući tretman za infekcije izazvane rezistentnim patogenima, čime se spasavaju životi i smanjuju troškovi zdravstvene nege, objašnjava prof. Stevanović.
Integracija dijagnostičkih testova u programe za upravljanje antimikrobnom rezistencijom može pomoći u smanjenju širenja, a zdravstvenim radnicima omogućiti pravi tretman u pravo vreme, dodao je dr Stevanović.
Profesor dr. Stevanović naglasio je da postoji potreba za većom upotrebom i dostupnošću postojećih testova, kao i za lakše dostupnim, brzim, pouzdanim dijagnostičkim sredstvima za bakterijske i gljivične infekcije, kao i većom dostupnošću novijih antimikrobnih lekova za pojedine kategorije pacijenata.
Jedna od vodećih pretnji ljudskom zdravlju
Klinički mikrobiolog sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. dr Ivana Ćirković kaže da je antimikrobna rezistencija jedan od vodećih pretnji ljudskom zdravlju u čitavom svetu, a da je neodgovarajuća upotreba antibiotika glavni pokretač nastanka rezistencije.
Svetska zdravstvena organizacija objavila je, navodi ona, globalnu strategiju i smernice za pomoć zemljama u uspostavljanju sistema za praćenje rezistencije na antibiotike i sprovođenje suštinskih radnji.
– Prema poslednjim istraživanjima u članicama EU 8 odsto svih antibiotika za humanu upotrebu koristi se bez recepta, dok prema anketi koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u EU- susednim zemljama evropskog regiona, svaka treća osoba uzima antibiotike bez lekarskog recepta, bilo da ih kupuje u apotekama, upotrebljava neiskorišćene od prethodnih terapija ili ih nabavlja od prijatelja i članova porodice – kaže prof. dr Ćirković.
Antibiotici leče bakterijske infekcije
Prim. mr sci. dr Snežana Jovanović, mikrobiolog i rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju UKCS podsetila je da zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima i da je pre primene antibiotika uvek neophodno potražiti savet lekara.
– Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ili gljivama ne leče se antibioticima, jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvaraju rezistenciju i teže ih je lečiti – objašnjava prim. mr sci. dr Snežana Jovanović.
Otpornost na lekove protiv gljivičnih infekcija
Svetska zdravstvena organizacija je rastućem problemu rezistencije mikroorganizama na antimikrobne lekove dodala i spisak gljiva, koje predstavljaju najveću pretnju ljudskom zdravlju, upozoravajući na njihovu otpornost na lekove protiv gljivičnih infekcija i njihovu sve veću rasprostranjenost.
Pomenuti popis uključuje patogene poput Candida auris koja je veoma otporna na lekove i izazvala je brojne epidemije u bolnicama širom sveta, kao i Cryptococcus neoformans, Aspergillus fumigatus koja izaziva aspergilozu (zahvata i pluća) i Candida albicans. Zatim, gljive iz reda Mucorales, kome pripada „crna gljiva“, izazivač infekcije mukormikoze koja se širila kod teško bolesnih ljudi tokom pandemije covid 19.
Stručnjaci se zalažu za holistički pristup i jačanje svesti i razumevanja antimikrobne rezistencije. Svetska nedelja svesnosti o korišćenju antimikrobnih lekova biće obeležena i na beogradskom Trgu Republike kada će maskota u obliku Aspergilius gljive deliti građanima informativni materijal o važnosti racionalne upotrebe antimikrobnih lekova.
