Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo, preminuo je u ponedeljak, 21. aprila, u 88. godini, dan nakon što je blagoslovio Vaskrs na Trgu Svetog Petra u Vatikanu. Vatikan je saopštio da je smrt nastupila nakon obostrane upale pluća i moždanog udara. Franjo, prvi pontifik koji je došao iz Latinske Amerike, godinama je imao hroničnu bolest pluća, a u mladosti mu je uklonjen veći deo jednog pluća. Malo se pojavljivao u javnosti otkako se pre dva meseca razboleo od niza respiratornih bolesti.
Franjo je hospitalizovan 14. februara u rimskoj bolnici Gemelli nakon što je dobio bronhitis. Dijagnostikovana su mu još dva stanja: obostrana pneumonija, infekcija u oba plućna krila i polimikrobne infekcije respiratornog trakta, koje uključuju više vrsta bakterija, virusa ili drugih organizama u plućima. U bolnici je proveo 38 dana. Studije su pokazale da pneumonija može značajno povećati rizik od kardiovaskularnih komplikacija, uključujući moždani udar. Ovaj povećani rizik može trajati godinu dana ili duže, a u nekim slučajevima, kardiovaskularni događaji poput moždanog udara čine više od 30 procenata smrtnih slučajeva kod ljudi sa upalom pluća.
Šta je obostrana upala pluća
Upala pluća (pneumonija) razvija se kada bakterijska, virusna ili gljivična infekcija uzrokuje upalu i nakupljanje tečnosti u plućima. Može zahvatiti jedno ili oba plućna krila, što se naziva dvostruka ili obostrana pneumonija.
Uobičajeni uzroci upale pluća uključuju sezonski grip, COVID-19 i pneumokoknu bolest. Simptomi mogu uključivati otežano disanje, temperaturu i kašalj sa žutim, zelenim ili krvavim sekretom. Starije odrasle osobe takođe mogu imati simptome kao što su iznenadna promena mentalnog stanja, gubitak apetita i umor.
– Pneumonija je ozbiljna infekcija koja može biti opasna po život – kaže dr Meredith McCormack, vanredni profesor i direktor Odeljenja za plućnu i intenzivnu negu na Univerzitetu Džons Hopkins u Baltimoru.
– Starost je faktor rizika. Često mislimo da je starosna grupa od preko 65 godina visokorizična, ali svaka godina starosti dodaje dodatni rizik od ozbiljnije infekcije – dodaje dr McCormack.
Šta je polimikrobna respiratorna infekcija
Polimikrobna respiratorna infekcija može značiti da pacijent ima više od jedne vrste bakterija u respiratornom traktu ili da pacijent ima respiratorni virus pored najmanje jedne vrste bakterija u plućima, kaže dr Peter Chin-Hong, profesor i specijalista za zarazne bolesti na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku.
– Dijagnoza više od jedne vrste infekcije nije opasna sama po sebi, sve dok se pacijent adekvatno leči odgovarajućim antibioticima ili antivirusnim lekovima, i to na vreme – kaže dr Chin-Hong.
– Jedna poznata polimikrobna kombinacija jeste grip praćen bakterijskom infekcijom kao što je Streptococcus pneumoniae – najčešći bakterijski uzročnik pneumonije – ili Staph aureus – dodaje dr Chin-Hong.
Kako se leči obostrana pneumonija
– Antibiotici ili antivirusni lekovi osnovna su terapija. Ponekad koristimo inhalatore ili steroide, posebno kod pacijenata koji imaju istoriju astme ili hronične bolesti pluća – kaže dr McCormack.
Većina ljudi sa upalom pluća može da kontroliše svoje simptome kod kuće tako što će piti puno tečnosti, dovoljno se odmarati i uzimati lekove bez recepta za temperaturu ili kašalj, navodi American Lung Association. Međutim, simptomi poput umora mogu potrajati, a potpuni oporavak ponekad može potrajati nekoliko nedelja ili duže.
Kada je pneumonija toliko ozbiljna da ljudi moraju da budu hospitalizovani, mogu da primaju intravenske tečnosti ili antibiotike, terapiju kiseonikom ili druge tretmane za disanje, dodaje American Lung Association.
– Podrška terapiji je važna i može uključivati davanje dodatnog kiseonika ili čak životne podrške kada je bolest u ozbiljnoj fazi – kaže dr McCormack.
