HIV (Human Immunodeficiency Virus) status u Srbiji se uglavnom krije, pojedine osobe neradno odlaze na testiranje, pacijenti dugo godina ne znaju da su inficirani virusom, pa čak i kada znaju da su HIV pozitivni nekada duži niz godina ne dolaze na kontrole preglede, čulo se današnjoj tribini “Noviteti u prevenciji, dijagnostici i lečenju HIV u Srbiji”. U našoj zemlji se od HIV infekcije leči gotovo 3.000 osoba, ali podatak koji zabrinjava jeste da više od 1.000 njih ne zna da je inficirano ovim virusom.
Terapija omogućava normalan život osoba sa HIV infekcijom
Stručnjaci naglašavaju da u Srbiji postoji efikasna terapija koja omogućava potpuno normalan život. Nekada se, ipak, HIV status krije čak i od lekara, zbog straha od odbacivanja, osude i diskriminacije. U periodu od januara do novembra 2024. godine u Srbiji je dijagnostikovano i prijavljeno 109 osoba inficiranih HIV. To je za 12 odsto manje nego u istom periodu prošle godine (124 osobe). Odnosno za 38 odsto manje u poređenju sa istim periodom 2019. godine (175 osoba), pokazuju poslednji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Stigma i dezinformacije o HIV i dalje snažno utiču na ljude, ne samo na one koji žive sa ovim virusom, već i na osobe koji zbog straha ne odlaze na testiranje i time propuštaju šansu da se zaštite ili započnu lečenje na vreme. U praksi to znači da osobe koje nisu svesne svog statusa ili se plaše da ga otkriju ostaju bez adekvatne medicinske i psihološke podrške, naglašeno je na tribini.
– Stigma prema osobama koje žive sa HIV i dalje je snažno prisutna, na radnom mestu, u porodici, pa čak i u zdravstvenim ustanovama. Paralelno s tim, dezinformacije i nedostatak pristupa tačnim, razumljivim informacijama često dovode do toga da ljudi ne započnu lečenje na vreme ili ga prekidaju, verujući u mitove, teorije zavere ili alternativne pristupe – kaže Bratislav Prokić iz Udruženja „Potent“.
HIV status se nekada krije i od lekara
Najveći rizik snose oni koji nisu znali svoj HIV status i nisu imali priliku da počnu terapiju na vreme. Nasuprot tome, oni koji su se testirali i započeli lečenje žive dug i kvalitetan život, navodi Prokić.
– Ipak, strah od osude je i dalje duboko ukorenjen, mnogi svoj status kriju čak i od lekara opšte prakse, a često i od najbližih. Zato je ključno da izgradimo okruženje u kojem ljudi mogu da prepoznaju rizik i znaju kome mogu da se obrate bez straha. Testiranje mora biti lako dostupno, i onda kada nismo sigurni da li nam je potrebno, jer svaka odrasla osoba bi makar jednom trebalo da se testira, a oni u većem riziku i češće. Osobe koje su na terapiji treba da imaju stabilnu podršku da je redovno uzimaju – ističe Prokić.
Od dodaje da postoji i preventivna terapija, PrEP, koja pruža efikasnu zaštititu od HIV-a.
– Nažalost, većina ljudi ne zna da ona postoji, niti da je reč o sigurnom, medicinski odobrenom načinu prevencije. Još veći izazov je to što je finansijski nedostupna onima kojima je najpotrebnija, pre svega mladima. Uloga medija, zdravstvenog sistema i zajednice je da zajedno obezbede prostor u kojem se znanje, briga i poverenje šire brže od straha – objašnjava Bratislav Prokić.
Ključno je da se HIV otkrije na vreme
Najmodernije terapije za lečenje HIV infekcije, dostupne su pacijentima u Srbiji kao u najrazvijenijim zemljama sveta. Terapija je jednostavna, najčešće se sastoji od samo jedne tablete dnevno i omogućava ljudima koji žive sa HIV da vode dug, zdrav i kvalitetan život, naglašavaju stručnjaci.
– Ključno je da se HIV otkrije na vreme. Kada se dijagnoza postavi u ranom stadijumu bolesti i terapija započne pravovremeno, uspeh lečenja je izuzetno visok. Gotovo da se životni vek tih osoba izjednačava sa onima koji ne žive sa HIV. Nažalost, i dalje postoji određen broj ljudi kod kojih se infekcija otkrije kasno, u poodmakloj fazi, što dodatno komplikuje lečenje i povećava rizik od ozbiljnih posledica. Terapija danas ima dvostruku korist, osim što štiti zdravlje osobe koja živi sa HIV, ona štiti i zajednicu. Kada se virus više ne detektuje u krvi, ta osoba više nije zarazna, što znači da ne može preneti HIV drugima. To je ogroman korak u borbi protiv HIV pa tako danas možemo da vidimo jasne rezultate efikasne terapije – kaže dr Dubravka Selemović, infektolog iz Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof. dr Kosta Todorović“ Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Broj teško obolelih pacijenata na bolničkom lečenju je, kako napominje doktorka, znatno manji nego pre deset ili dvadeset godina. Odeljenja koja su nekada bila puna, danas su često prazna.
– To pokazuje koliko je medicina napredovala, ali i koliko je važno da svi koji žive sa HIV ostanu na terapiji i redovno prate svoje zdravlje. Međutim, i dalje postoji manji broj pacijenata koji prekidaju lečenje ili neredovno dolaze na kontrole, što nas zabrinjava. Za uspešnu kontrolu HIV infekcije, neophodna je ne samo savremena medicina, već i kontinuirana edukacija, podrška pacijentima i borba protiv stigme – istakla je dr Dubravka Selemović.
Pacijenti nekada skrivaju lekove, idu kod lekara u drugi grad
Istraživanje udruženja „Potent“ pokazalo je da je 10 odsto pacijenata imalo neki psihološki poremećaj pre nego što im je otkriven HIV status, a isto toliko njih i nakon dijagnoze. To pokazuje da ljudima treba podrška, saosećanje i neko kome mogu da veruju. A upravo to često nedostaje. Danas gotovo nijedna osoba koja živi sa HIV ne želi javno da govori o svom statusu, jer zna kakva su bila iskustva onih koji su to pre njih učinili.
– Jedan od najvećih izazova sa kojima se osobe koje žive sa HIV suočavaju je stigma. Autostigma, stid i sramota mogu stvoriti ozbiljne emocionalne probleme, uključujući anksioznost, izolovanost i depresiju. Strah od odbacivanja i diskriminacije je prisutan kako u društvenim, partnerskim, tako i u porodičnim odnosima, što može pogoršati stanje i dovesti do ozbiljnih psiholoških problema i izazova. Dodatni izazov predstavlja skrivanje dijagnoze. Mnoge osobe sa HIV se plaše da otkriju svoj status čak i članovima porodice zbog straha od osude i negativnih reakcija. Skrivaju lekove, idu kod lekara u druge gradove. Ovaj strah često dovodi do socijalne izolacije, povlačenja, nesanice, a time i do pogoršanja njihovog mentalnog zdravlja – kaže Jelena Mitić, psiholog i psihoterapeut u Udruženju „Potent“.
