Onkolozi oduševljeni Camillom Herrem: „Ovo je zaista impresivno”

Suze, aplauzi i neverica – Camilla Herrem se samo dva meseca nakon dijagnoze raka dojke vratila na rukometni teren i oduševila i javnost i stručnjake

Norveška rukometna zvezda Camilla Herrem (38), koja se bori sa karcinomom dojke, izazvala je suze i aplauze kada je samo dva meseca nakon dijagnoze ponovo zaigrala na terenu. Njena neverovatna snaga i brz povratak rukometu zadivili su i stručnjake, ali lekari upozoravaju – ovakav podvig je izuzetak, ne pravilo.

Povratak koji inspiriše

Preporučujemo

Na prvoj utakmici Solinog prvenstvenog starta, Camilla nije mogla da zadrži emocije. Posle šoka u junu, kada je saznala da ima rak dojke, ponovo je obukla dres i stala na teren.

– Ovo je impresivno. Većina ljudi je zadivljena i skida kapu pred njenim dostignućem – kaže istraživač Tormod Skogstad Nilsen, specijalizovan za vezu između sporta i raka a prenosi VG.

Njegova koleginica, Sara Hassing Johansen, dodaje:

– Camilla pokazuje da fizička aktivnost tokom terapije može da bude moćno oružje. Ali moramo biti oprezni – ovo nije uobičajeno i nije za svakoga.

„Ovakvi podvizi su retki”

Lekari koji brinu o njenom zdravlju u Stavangeru naglašavaju da ovakav nivo aktivnosti tokom hemioterapije ne mogu da izdrže svi pacijenti.

– Ako ovakvi primeri ohrabre druge da izađu među ljude, makar sa perikom, to je divno. Ali moramo jasno reći – daleko od toga da svako može da uradi isto što i Camilla – upozorava dr Bjørnar Gilje, onkolog i šef odeljenja.

Profesorka i onkolog Inger Thune, vodeći stručnjak za istraživanje fizičke aktivnosti kod obolelih od raka, ističe da se svako lečenje mora individualno prilagođavati:

– Pacijenti mogu i treba da budu fizički aktivni tokom terapije, ali intenzitet i vrsta aktivnosti moraju se uskladiti sa tipom bolesti i terapijom. Sve se radi u dogovoru sa lekarom. Kod vrhunskih sportista izazov je još veći, jer moraju da balansiraju snagu, oporavak i ishranu.

Šta kaže nauka?

Studije pokazuju da fizička aktivnost tokom lečenja pomaže: pacijenti koji su bili aktivni pre dijagnoze i ostali aktivni podnose terapije bolje, sa manje neželjenih efekata. Međutim, preveliko fizičko i psihičko opterećenje može dovesti do pojačanog umora, koji može trajati godinama nakon završetka terapije.

Johansen podseća:

– Camilla je profesionalna sportistkinja, sa izuzetnim poznavanjem sopstvenog tela. To joj daje prednost. Ali za većinu pacijenata, korisne su i šetnje ili lagane vežbe snage – svaka aktivnost se računa.

Hrabrost na terenu i van njega

Camilla sama priznaje da rukomet za nju nije samo fizička aktivnost, već i terapija za dušu:

– Za moju psihu je neverovatno važno da igram rukomet. Osećam se živom i srećnom samo na terenu.

Njen suprug i trener, Steffen Stegavik, ističe da idu dan po dan i da su u stalnom kontaktu sa onkologom i medicinskim timom. Rezultati ohrabruju – tumor se smanjio za čak 75–80 odsto.

Sportski primeri iz sveta

Camilla nije jedina koja je inspirisala borbom. Kanadska teniserka Gabriela Dabrowski (33) igrala je sezonu dok je prolazila kroz lečenje raka dojke. Stigla je do finala Vimbldona i osvojila bronzu na Olimpijadi u Parizu.

– Nije mi bilo važno osvajanje medalje, već preživljavanje svakog dana. Svaki mali cilj bio je moja velika pobeda – rekla je Dabrowski.

Snaga volje i primer drugima

Stručnjaci se slažu – Herremin povratak na teren jeste izuzetan, ali ne treba ga idealizovati kao put za sve.

– Camilla inspiriše mnoge, ali najvažnije je da svako pronađe nivo aktivnosti koji je za njega bezbedan i podnošljiv. Njena poruka nije da svi moraju igrati profesionalni sport, već da pokret – ma koliko mali – ima moć – naglašava Sara Hassing Johansen.

Za Camillu, rukomet je utočište, motivacija i način da se izbori sa psihičkim i fizičkim izazovima bolesti. Njena priča podseća da rak menja mnogo toga, ali ne mora da ukrade životnu strast.