SZO upozorava na sve veći broj bakterija otpornih na lekove, infekcije će nastaviti da se šire

Zloupotreba i prekomerna upotreba antimikrobnih sredstava - uključujući antibiotike, antivirusne i antifungalne lekove - kod ljudi, životinja i biljaka, glavni su pokretači rezistencije na lekove

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da treba preduzeti mere kako bi se zaustavilo sve veće širenje bakterija otpornih na lekove jer to je jedna od najvećih globalnih pretnji javnom zdravlju. Kako se navodi u saopštenju SZO, globalno javno zdravstvo trebalo bi da pojača trku u naoružanju protiv superbakterija otpornih na lekove.

Sve veći broj bakterija otpornih na lekove uzrokuje više od milion smrtnih slučajeva godišnje

Preporučujemo

SZO takođe naglašava da nema dovoljno novih testova i tretmana u razvoju kako bi se rešilo sve veće širenje bakterija otpornih na lekove. Sve veća prevalencija antimikrobne rezistencije (AMR) - posebno rastuća otpornost štetnih bakterija na antibiotike - jedna je od najvećih globalnih pretnji javnom zdravlju i smatra se da uzrokuje više od milion smrtnih slučajeva godišnje. SZO definiše antimikrobnu rezistenciju (AMR) kada mikroorganizmi poput bakterija, virusa i parazita više ne reaguju na antimikrobne lekove.

Zdravstvena agencija UN kaže da su zloupotreba i prekomerna upotreba antimikrobnih sredstava - uključujući antibiotike, antivirusne i antifungalne lekove - kod ljudi, životinja i biljaka, glavni su pokretači rezistencije na lekove, pri čemu antimikrobna rezistencija nesrazmerno opterećuje zemlje sa niskim i srednjim prihodima.

Infekcije otporne na lekove će se nastaviti da se šire

U dva izveštaja o novim testovima i tretmanima za bakterijske infekcije, SZO je upozorila da je premalo toga u razvoju.

- Otpornost na antimikrobne lekove eskalira, ali je razvoj novih tretmana i dijagnostike nedovoljan za rešavanje širenja bakterijskih infekcija otpornih na lekove. Bez većih ulaganja u istraživanje i razvoj, zajedno sa posvećenim naporima da se osigura da novi i postojeći proizvodi dođu do ljudi kojima su najpotrebniji, infekcije otporne na lekove će se nastaviti da šire - izjavila je pomoćnica generalnog direktora SZO Yukiko Nakatani.

„Dvostruka kriza“ zbog oskudice i nedostatka inovacija kojima se rašava problem bakterija otpornih na lekove

Svetska zdravstvena organizacija  počela je da prati razvoj antibakterijskih sredstava 2017. godine. Od tada je 17 novih antibakterijskih sredstava protiv prioritetnih bakterijskih patogena dobilo dozvolu za stavljanje na tržište. U poslednjem pregledu iz 2023. godine, u kliničkom razvoju nalazilo se 97 antibakterijskih sredstava – onih koji se testiraju na ljudima. Taj broj je sada pao na 90, upozorila je SZO.

- Sistem se suočava sa dvostrukom krizom: oskudicom i nedostatkom inovacija. Među 90 antibakterijskih sredstava u razvoju, samo 15 se kvalifikuje kao inovativno - saopštila je agencija.

Što se tiče prekliničkog razvoja – koji tek treba da se testira na ljudima – oko 232 projekta je u razvoju. Međutim, 90 odsto od 148 uključenih kompanija su male, sa manje od 50 zaposlenih.

SZO je posebno upozorila na nedostatke u formulacijama za decu i oralnim tretmanima za ambulantne pacijente. Pozvala je programere da objavljuju podatke o antibakterijskoj aktivnosti, „kako bi podstakli saradnju, privukli investicije i ubrzali inovacije“. SZO je pozvala na veća ulaganja i inovacije uopšte kojim bi se rešavao problem bakterija otpornih na lekove, a posebno na nove modele finansiranja kako bi se podržala mala i srednja preduzeća koja trenutno pokreću antibakterijska i dijagnostička istraživanja i razvoj.