Zbog infekcija otpornih na antibiotike od danas do 2050. godine preminuće više od 39 miliona ljudi, navodi nova studija Global Research on Antimicrobial Resistance (GRAM), objavljena u medicinskom časopisu The Lancet. GRAM studija je prva globalna analiza trendova antimikrobne rezistencije tokom vremena.
Godišnje umre oko milion ljudi zbog infekcija otpornih na antibiotike
Istraživanje je pokazalo da je više od milion ljudi umrlo svake godine od posledica antimikrobne rezistencije, odnosno zbog infekcija otpornih na antibiotike između 1990. i 2021. Studija takođe procenjuje da bi 1,91 miliona ljudi moglo potencijalno da umre od direktnih posledica antimikrobne rezistencije 2050. godine, što je povećanje od skoro 70 odsto godišnje u poređenju sa 2022. U istom periodu, broj smrtnih slučajeva u kojima AMR bakterije igraju ulogu povećaće se za skoro 75 procenata – sa 4,71 miliona na 8,22 miliona godišnje.
Između 1990. i 2021. godine, smrtnost kod dece mlađe od pet godina od antimikrobne rezistencije opala je za 50 odsto, dok je smrtnost među osobama starijim od 70 godina porasla za više od 80 procenata. Naučnici predviđaju da će se ovi trendovi nastaviti u narednim decenijama, pri čemu se predviđa da će se smrtni slučajevi kod dece mlađe od pet godina prepoloviti do 2050. godine na globalnom nivou, a smrtnost među ljudima starijim od 70 godina više nego udvostruči.
Prevencija infekcija, vakcinacija, sprečavanje nepravilne upotrebe antibiotika… neki su od načina da se smanji smrtnost zbog infekcija otpornih na antibiotike
Nalazi naglašavaju vitalnu potrebu za intervencijama koje uključuju prevenciju infekcija, vakcinaciju, minimiziranje neodgovarajuće upotrebe antibiotika i istraživanje novih kako bi se ublažio broj smrtnih slučajeva od antimikrobne rezistencije koji se predviđaju za 2050.
– Antimikrobni lekovi jedan su od kamena temeljaca moderne zdravstvene zaštite, a povećanje otpornosti na njih je glavni razlog za zabrinutost. Ovi nalazi naglašavaju da je antimikrobna rezistencija već decenijama značajna globalna zdravstvena pretnja i da ova pretnja raste. Shvatanje kako su se trendovi smrtnih slučajeva zbog infekcija otpornih na antibiotike vremenom promenili, kao i način na koji će se verovatno promeniti u budućnosti je od vitalnog značaja za donošenje odluka kako bi se spasili životi – istakao je autor studije dr Mohsen Naghavi, vođa tima istraživačkog tima na University of Washington.
Zbog antimikrobne rezistencije preminulo više ljudi nego od HIV ili malarije
Već široko prepoznat kao veliki globalni zdravstveni izazov, antimikrobna rezistencija, koja se javlja kada se bakterije ili drugi patogeni promene na način koji ih čini da evoluiraju da više ne reaguju na antimikrobne lekove – očekuje se da će se pogoršati u narednim decenijama. Međutim, do sada, nijedna studija nije procenila istorijske trendove antimikrobne rezistencije i pružila detaljne prognoze budućih globalnih uticaja.
Prva GRAM studija, objavljena 2022. godine, po prvi put je otkrila prave razmere antimikrobne rezistencije. Utvrđeno je da su globalni smrtni slučajevi zbog infekcija otpornih na antibiotike u 2019. bili veći od onih od HIV/AIDS ili malarije, što je direktno dovelo do 1,2 miliona smrtnih slučajeva i imalo značajnu ulogu u dodatnih 4,95 miliona preminulih.
Procene za novu GRAM studiju napravljene su za 22 patogena, 84 kombinacije patogena i leka i 11 infektivnih sindroma (uključujući meningitis, infekcije krvotoka i druge infekcije) među ljudima svih uzrasta u 204 zemlje i teritorije. Predviđanja su zasnovana na 520 miliona pojedinačnih zapisa iz širokog spektra izvora, uključujući bolničke podatke, podatke o smrti i podatke o upotrebi antibiotika. Izvođene su procena smrtnih slučajeva direktno od antimikrobne rezistencije i onih u kojima je rezistencija imala značajnu ulogu. Na osnovu izračunatih istorijskih trendova, autori su procenili najverovatnije globalne i regionalne uticaje antimikrobne rezistencije na zdravlje od 2022. do 2050. godine.
