Medicinski informativni portal
Naslovna / Vesti

Zašto stopa smrtnosti NE RASTE u ovom talasu korone?

13:11 - 28. 10. 2020.
Izvor: CNN.com

Svetski naučnici objašnjavaju zašto uprkos ogromnim skokovima broja obolelih, naročito u Evropi, smrtnost od kovida 19, na sreću, nije tako velika…

Evropa se davi u drugom talasu epidemije korona virusa. Stope zaraze rastu širom kontinenta. Vlade nameću stroge blokade. Ekonomije se ponovo gase. Ali postoji tračak nade: čini se da virus, iako još uvek smrtonosan, u proseku ubija manje ljudi.

Najnoviji podaci o slučajevima zaraze i smrtnim slučajevima iz Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) pokazuju da, iako zabeleženi slučajevi Covid-19 beleže porast u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i drugim evropskim zemljama, broj smrtnih slučajeva ne raste istom brzinom .

− Stopa smrtnosti je opala, u Velikoj Britaniji možemo da vidimo da se ona spušta od juna do najniže tačke u avgustu − rekao je Jason Oke, viši statističar iz Odeljenja za zdravstvene usluge u primarnoj zdravstvenoj zaštiti Nuffield. − Naša trenutna procena je da stopa smrtnosti od infekcija raste malo, ali nije se pojavila ni blizu mesta gde smo bili i to se verovatno neće dramatično promeniti, ukoliko nas, uz nekog razloga ne iznenasi porast broja umrlih.

Oke je pratio stope smrtnosti od Covid-19 zajedno sa svojim kolegom Karlom Heneghanom iz Centra za medicinu zasnovanu na dokazima, i zdravstvenim ekonomistom Danielom Hovdonom. Njihova istraživanja pokazuju da je na kraju juna stopa smrtnosti bila malo ispod 3% u Velikoj Britaniji. Do avgusta je opala za oko 0,5%. Sada iznosi oko 0,75%.

Virus sada više cirkuliše među mlađom, zdravom populacijom Foto: Unsplash

− Mislimo da je to verovatno mnogo uslovljeno živtonom dobu obolelih, ali i drugim faktorima, poput lečenja− rekao je Oke. Niža stopa smrtnosti nije svojstvena samo Evropi. U Njujorku je stopa smrtnosti hospitalizovanih zbog bolesti povezanih sa korona virusom takođe opala od početka ove godine, prema studiji tima istraživača sa „NIU Grossman School of Medicine“, objavljenoj u „Journal of Hospital Medicine“.

Zaražavaju se mlađi i zdraviji ljudi

Najočitiji razlog za manji broj umrlih je je starost obolelih. Prvi talas pandemije posebno je teško pogodio starije ljude u Evropi, šireći se po bolnicama i domovima za stare, ali to se promenilo tokom leta. Virus je više cirkulisao među mlađim ljudima koji su odlazili u restorane, barove i druga javna mesta.
Prosečna starost zaraženih širom Evrope opala je sa 54 u periodu od januara do maja, na 39 u junu i julu, prema ECDC. Stariji ljudi se suočavaju sa mnogo većim rizikom da se ozbiljno razbole ako se zaraze, pa će epidemija koja pogađa dom za stare verovatno biti mnogo smrtonosnija od one na fakultetima. U stvari, podaci prikupljeni od strane istraživača pokazuju da se u proseku 46% svih smrtnih slučajeva Covid-19 u 21 zemlji dogodilo u domovima za negu. Ako bolest ponovo počne da se širi među starijim ljudima, stopa će možda još jednom porasti. To se već događa u nekim zemljama, uključujući UK, gde su Oke i njegove kolege primetili blagi porast stope smrtnih slučajeva.

− Virus Covid-19 je vrlo stabilan, uopšte ne mutira mnogo −rekao je dr Julian Tang, klinički virolog i počasni vanredni profesor na Univerzitetu u Lesteru. − Razlike u težini bolesti Covid-19 zaista su rezultat individualnih imunoloških odgovora domaćina, zajedno sa uzrastom, polom, etničkom pripadnošću i određenim već postojećim medicinskim stanjima − dodao je on.

Lečenje je sve bolje

Demografska promena je možda doprinela smanjenju broja smrtnih slučajeva, ali stručnjaci kažu da je drugi faktor smanjenja smrtnosti činjenica da su pružaoci zdravstvenih usluga sada iskusniji u radu sa pacijentima sa Covid-19. − Iako Covid-19 ostaje užasna bolest, naši napori da poboljšamo lečenje verovatno deluju − rekla je vodeća autorka NIU studije dr Leora Horvitz, vanredna profesorka na Odeljenju za zdravlje stanovništva NIU Langone Health. Horvitz i njen tim otkrili su da je, prilagođen demografskim i kliničkim faktorima, mortalitet hospitalizovanih u okviru NIU sistema pao sa 25,6% u martu na 7,6% u avgustu. Način lečenja pacijenata sa koronavirusom takođe se promenio. Respiratori, koji su se široko koristili u početku toku pandemije, sada se koriste manje jer su lekari saznali više o tome kako respiratori mogu da povrede pluća pacijenata sa Covid-19. Zauzvrat, polaganje pacijenata licem na dole, na stomak, češće se koriti, jer se pokazalo da to pomaže povećanju količine kiseonika koji ulazi u pluća pacijenata.

Iako još uvek ne postoji lek za koronavirus, postoje neke mogućnosti lečenja koje izgleda pomažu nekim pacijentima. Američka administracija za hranu i lekove odobrila je antivirusni remdesivir za lečenje koronavirusne infekcije. Ranije ovog meseca, globalna studija koju je sponzorisala Svetska zdravstvena organizacija otkrila je da remdesivir nije pomogao pacijentima da prežive ili se čak brže oporave, ali američka studija otkrila je da je lek skratio vreme oporavka za neke pacijente za oko trećinu.

Deksametazon, steroid, korišćen je za neke od najbolesnijih pacijenata sa Covid-19 kojima je potrebna ventilacija ili kiseonik, nakon što su ispitivanja pokazala da im to može povećati šanse za preživljavanje. A naučnici takođe razmatraju terapije monoklonskim antitelima – vrstu lečenja koju je dobio američki predsednik Donald Tramp, pored remdesivira i deksametazona.

 

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend