Nove preporuke ko sve sme da koristi aspirin Foto: Shutterstock
U novom nacrtu preporuke Radne grupe za preventivne usluge SAD navodi se da bi odrasli od 40 do 59 godina trebalo da se konsultuju sa zdravstvenim radnicima pre nego što uzmu aspirin za prevenciju kardiovaskularnih bolesti, dok stariji od 60 godina ne bi trebalo da počinju da ga uzimaju. Osim toga, Radna grupa je preporučila niske doze aspirina za trudnice sa povećanim rizikom od preeklampsije.
Srčane bolesti i moždani udar vodeći su uzroci mortaliteta u većem delu sveta, a u SAD čine otprilike 1 od 3 smrtna slučaja, navodi se u saopštenju. Iako su istraživanja pokazala da svakodnevna upotreba aspirina može da smanji šanse za prvi srčani ili moždani udar, takođe može i naneti štetu, uključujući krvarenje u želucu, crevima i mozgu. Rizik od takvih krvarenja raste sa godinama i može biti opasan po život.
Kako se navodi u saopštenju, odrasli između 40 i 59 godina, koji su u većem riziku od srčanih oboljenja ili moždanog udara, i koji nemaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, treba da se konsultuju sa lekarom pre uzimanja aspirina. Ovo je C stepen, što znači da preporuka zavisi od specifičnih situacija pojedinih pacijenata.
Štaviše, kada pacijenti napune 60 godina, radna grupa preporučuje da prestanu sa uzimanjem aspirina jer su rizici od krvarenja veći od potencijalne koristi od sprečavanja srčanih oboljenja. Najnoviji podaci takođe pokazuju bližu ravnotežu koristi i štete nego što se ranije podrazumevalo za pojedince u pedesetim godinama, mada bi početak upotrebe aspirina sa 40 godina mogao da ima određene koristi.
– Svakodnevna upotreba aspirina može da pomogne u sprečavanju srčanog i moždanog udara kod nekih ljudi, ali može da izazove i potencijalno ozbiljne štete, poput unutrašnjeg krvarenja. Važno je da ljudi koji imaju 40 do 59 godina, i nemaju istoriju srčanih oboljenja, razgovaraju sa svojim lekarom kako bi zajedno odlučili da li je početak uzimanja aspirina pravi za njih – rekao je član radne grupe dr John Wong.
Važno je napomenuti da se ova preporuka odnosi samo na pojedince, koji su u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, koji nemaju istoriju srčanih oboljenja ili moždanog udara i već ne uzimaju aspirin dnevno. Prilikom odlučivanja o tome da li bi pacijenti trebalo da počnu da uzimaju aspirin, kliničari bi morali da uzmu u obzir starost, rizik od srčanih oboljenja i rizik od krvarenja, kao i vrednosti i sklonosti pacijenta, navodi se u saopštenju za javnost.
– Najnoviji dokazi su jasni – ne preporučuje se započinjanje dnevnog režima uzimanja aspirina kod ljudi starijih od 60 godina radi sprečavanja prvog srčanog ili moždanog udara. Međutim, ova preporuka nije za ljude koji već uzimaju aspirin za prethodni srčani ili moždani udar. Oni bi trebalo da nastave s tim, ukoliko im kliničar ne kaže drugačije – izjavila je član Radne grupe dr Chien-Wen Tseng.
Pored preporuke za kardiovaskularne bolesti, radna grupa je prošlog meseca izdala preporuku za upotrebu malih doza aspirina kod trudnica sa visokim rizikom od preeklampsije. Prema saopštenju za javnost, 81 mg/dan aspirina se preporučuje kao preventivni lek, posle 12 nedelja trudnoće u ovoj populaciji pacijenata.
Preeklampsija, ozbiljan zdravstveni problem koji se može pojaviti tokom trudnoće, uključuje kombinaciju visokog krvnog pritiska i znakova ili simptoma da drugi organi ne rade ispravno. Utiče na približno 4 odsto trudnoća u SAD, na primer, i može dovesti do ozbiljnih komplikacija i za trudnicu i za bebu, uključujući prerano rođenje i smrt. Za kliničare je važno da uzmu u obzir brojne zdravstvene faktore koji povećavaju rizik od preeklampsije kada odlučuju da li će preporučiti niske doze aspirina. Najvažniji faktori rizika uključuju preeklampsiju tokom prethodne trudnoće, višeplodnu trudnoću i određena hronična stanja, poput visokog krvnog pritiska ili dijabetesa. Drugi faktori rizika uključuju visok indeks telesne mase pre trudnoće, porodičnu istoriju preeklampsije i starost tokom trudnoće.