Naslovna / Vesti

Transplantacija organa jedini lek za oko 2.000 osoba u Srbiji

Priredio/la: D. T.|Izvor: RTS|15:30 - 06. 06. 2022.

Dr Knežević ističe da i pored svega što se dešavalo na prostoru Balkana, velika većina porodica ima razumevanja. Stručnjaci su, kako naglašava doktor, u jednom trenutku imali 80 posto pozitivnih, takozvanih, zelenih saglasnosti

transplantacija organa Transplantacija organa jedini je lek za oko 2.000 osoba u SrbijiFoto: Shutterstock

Transplantacija organa jedini je lek za nekih 2.000 osoba u Srbiji. Covid 19 pandemija je, kako kažu stručnjaci, potpuno zakočila transplantaciju,  očekuje se da će od jeseni biti intenzivniji program transplantacije. U Srbiji na transplantaciju srca, bubrega, pluća, jetre, rožnjače čeka oko 2.000 ljudi.

Transplantacija organa kada se iscrpu sve mogućnosti

Povodom Nacionalnog dana donora koji se obeležava 6. juna dr Saša Knežević, anesteziolog Urgentnog i Univerzitetsko-kliničkog centra Srbije i koordinator za transplantaciju kaže da anesteziolog učestvuje u lečenju najtežih pacijenata, a koordinator za transplantaciju se bori i za druge živote. Kada nažalost, izgube jedan život, lekari, pokušavaju da se bore tako što će, taj jedan život pomoći pacijentima kojima je transplantacija organa neophodna.

Transplantaciji organa, kako objašnjavaju stručnjaci, pribegava se kada se iscrpu sve mogućnosti lečenja.

– Ne može svako da bude potencijalni donor, već samo dobro lečeni pacijenti, to su obično mlade ili relativno mlade osobe do 60 godina, eventualno 65 godina. To su pacijenti koji su relativno zdravi ili zdrave osobe koje su imale traumu glave koja je rezultirala moždanom smrću, ili su možda pretrpele neko krvarenje ili ishemijski moždani udar, poznat u narodu kao šlog – rekao je dr Knežević za RTS.

Neko gubi sve, a vi nešto tražite

Doktor ističe da je u procesu transplantacije ključna dobra komunikacija s porodicom. Cilj lekara jeste da pacijenta izleče, ali nekada nisu u mogućnosti i pored najbolje volje i velikog truda da pomognu.

-U slučaju da organi osobe koja je doživela, na primer, moždanu smrt, ispunjavaju kriterijume razgovaramo sa porodicom. Svaki trenutak je težak zato što porodice u tom trenutku gube sve, a vi im nešto tražite –  naglašava dr Knežević.

I pored svega porodice imaju razumevanja

Dr Knežević ističe da i pored svega što se dešavalo na prostoru Balkana, velika većina porodica ima razumevanja. Stručnjaci su, kako naglašava dr Knežević, jednom trenutku imali 80 posto pozitivnih, takozvanih, zelenih saglasnosti.

Osobe koje boluju od hroničnih bolesti kao što su dijabetes i hipertenzija koji ugrožavaju sve organske sisteme ne mogu biti potencijalni donori.

Transplantacija organa je neodložan proces

Stručnjaci dodaju da je lanac transplantacije jedan neodložan proces koji ne sme da čeka. Lekari moraju biti stalno u stanju pripravnosti, jer ne znaju kada će imati potencijalnog donora.

Svako od nas treba da zamisli šta bi uradio kad bi njegovom detetu, bratu, majci ocu, sestri bio potreban organ i da zna kako će odlučiti, ako možda dođe u situaciju da neko od njegovih bližnjih može biti donor organa – naglasio je dr Knežević.

Deca na dijalizi

Povodom Nacionalnog dana donora, u pet do 12 u Holu RTS-a, Takovska br. 10 u Beogradu biće otvorena izložba „Život na dar“. Izložba će biti otvorena do 10. juna a posetioci će moći da upoznaju i lično one koji su dobili život na dar.

– Ovom izložbom želimo da skrenemo pažnju javnosti na osobe koje čekaju transplantaciju organa, a šansa da ga dobiju u protekle dve godine je svedena na minimum zbog pandemije korona virusa zbog koje se transplantacije nisu radile – navode iz udruženja Donorstvo je herojstvo.

Prema zvaničnim podacima Uprave za biomedicinu i Ministarstva zdravlja Srbije, 820 osoba čeka jetru, bubreg i srce, a među njima je 35 dece koji idu na dijalizu.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo