Mikrobi u crevima obrađuju progutanu hranu nekom vrstom fermentacije Foto: Shutterstock
Određeni suplementi koji se dnevno dodaju ishrani mogu da poboljšaju funkcije mozga starijih odraslih osoba. Rezultati studije objavljene u časopisu Nature Communications pokazuju da dnevna doza suplemenata prebiotičkih vlakana može da poboljša kognitivne funkcije kod starijih osoba. Istraživanje je otkrilo da su ljudi stariji od 60 godina, koji su 3 meseca svakodnevno uzimali suplemente prebiotičkih vlakana pokazali „značajno poboljšanje“ u testovima pamćenja i razmišljanja u poređenju sa onima koji nisu.
Istraživači sa University of Adelaide u Južnoj Australiji sproveli su malu studiju, koja je obuhvatila samo 72 osobe. Oni su istakli da istraživanje ne dokazuje da vlakna mogu da poboljšaju percepciju, odnosno pamćenje.
– Studija pokazuje vezu između dodatka vlaknima i bolje percepcije, a ne direktni uzročni efekat – naglasila je dr Amy Reichelt, istraživač ishrane i neuronauke na Univerziteta Adelaide.
Iako su rezultati „fascinantni“, kako navodi dr Thomas R. Vidic, saradnik Američke akademije za neurologiju, koji radi u Elkhartu, primetno je da medicinska zajednica ne može da donese nikakve opsežne zaključke na osnovu istraživanja.
– Veza creva i mozga tek počinje da se procenjuje, a mi smo tek u povoju ovog saznanja – kaže dr Vidic.
Istraživači su pokušali da saznaju da li bi potencijalne promene u mikrobiomu creva, koje su rezultat dodataka vlakana, poboljšale percepciju i funkciju mišića. Da bi se to uradilo, nasumično su izabrani učesnici studije koji su uzimali jedan od dva suplementa prebiotičkih vlakana – inulin, (dijetetska vlakna) i fruktooligosaharide (ugljene hidrate biljnog porekla) dnevno tokom 12 nedelja. Ovi prebiotici su vrsta vlakana koja telo ne može da svari, ali su korisni za probiotike (dobre bakterije) u našim crevima.
Kao kontrolna grupa poslužili su ostali učesnici istraživanja koji su uzimali placebo svakog dana. Nijedna, od uglavnom ženskih učesnica, nije znala da li je primila prebiotik, ali svi učesnici su takođe uzimali dnevni proteinski dodatak i imali trening otpornosti tokom istraživanja. Na kraju 12. nedelje, naučnici su testirali uzorke stolice učesnika. Otkrili su da ljudi koji su uzimali prebiotike imaju povećanje korisnih bakterija u crevima, kao što je bifidobakterijum, što druga istraživanja povezuju sa poboljšanjem kognitivnog zdravlja. Međutim, nisu pronašli značajne razlike između ove dve grupe u pogledu toga koliko brzo učesnici mogu da ustanu iz sedećeg položaja – što je pokazatelj snage mišića.
U međuvremenu, kada je u pitanju testiranje kognitivnih sposobnosti istraživači su otkrili da je grupa ljudi koja je uzimala dodatke vlakana postigla veći rezultat na vizuelnoj memoriji i novim komponentama učenja u testu koji može da proceni ranu Alchajmerovu bolest. Korisnici suplemenata imali su upola manji broj grešaka na ovom testu u poređenju sa onima koji su uzimali placebo.
Istraživači navode da tek počinju da shvataju interakciju između zdravlja creva i mozga, pri čemu se većina studija fokusira na psihijatrijske efekte promena mikrobioma. Ali, oni imaju ideju o tome kako vlakna i percepcija mogu da utiču jedni na druge.
– Mikrobi u crevima obrađuju progutanu hranu nekom vrstom fermentacije, a nusproizvodi ove fermentacije mogu da uđu u cirkulaciju krvi i dospeju u mozak – objašnjava dr Amy Reichel i dodaje da crevne bakterije sintetišu neurohemikalije.
– Promene u sastavu crevne mikrobiote izazvane vlaknima mogu da utiču na proizvodnju i dostupnost ovih neurohemikalija, što će potom uticati na regulaciju raspoloženja, kognitivne funkcije i ponašanje – istakla je dr Reichelt navodeći da vlakna mogu takođe da smanje upalu, ključni faktor rizika u padu kognitivnih funkcija.