Foto: Shutterstock/ dr Ana Jotić, lična arhiva
Pucanje bubne opne (ruptura bubne opne) predstavlja prekid kontinuiteta bubne opne usled uticaja spoljne sile, promene pritiska u spoljašnjoj sredini ili jatrogeno (posle nekog medicinskog tretmana). Pucanje bubne opne najčešće je posledica nesmotrenog ponašanja pacijenta, čišćenja ušnog kanala posebno tankim i oštrim predmetima. U nekim slučajevima moguće je da bubna opna neće srasti i da će perforacija biti trajna.
Faktori rizika za češće javljanje ove povrede su prethodne operacije uva, infekcije spoljašnjeg ili srednjeg uva (otitis eksterna ili otitis media). Nakon rupture bubne opne ostaje perforacija bubne opne, to jest, defekt na bubnoj opni.
– Bubna opna predstavlja tanku membranu, sličnu koži, koja ima dve bitne funkcije. Ona prenosi zvuk svojim vibracijama iz spoljašnje sredine na lanac slušnih koščica i dalje prema unutrašnjem uvu. Kada dođe do perforacije bubne opne, sluh je na tom uvu oslabljen. Takođe, bubna opna štiti srednje uvo od spoljašnjih uticaja (vode, bakterija, stranih tela). Brojni su uzroci nastanka rupture bubne opne. Najčešće nastaje čačkanjem uva nekim predmetom, štapićem za čišćenje uva, olovkom ili šnalom – kaže za portal eKlinka otorinolaringolog docent dr sci.med. Ana Jotić sa Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju, Univerzitetski Klinički centar Srbije, Beograd.
Dr Jotić objašnjava i da deca mogu perforirati bubnu opnu guranjem delova igrački, olovki ili štapića u uvo. Povrede glave ili uva pri sportskim aktivnostima, pad, udarac ili saobraćajne nesreće mogu biti uzrok rupture bubne opne.
– Ruptura bubne opne se može izavati i jatrogeno, prilikom uklanjanja cerumena ili stranog tela uva. Akustične traume u vidu jakog zvuka, pucnja iz vatrenog oružja ili eksplozije mogu oštetiti bubnu opnu i strukture srednjeg uva. Barotrauma je takođe čest uzrok rupture bubne opne. Ukoliko je pritisak u srednjem uvu visok i ne može se izjednjačiti sa onim u spoljašnjoj sredini, može doći do pucanja bubne opne. To se dešava tokom sletanja ili poletanja aviona, ili kod ronilaca – navodi dr Jotić.
Pucanje bubne opne može biti izazvao i infekcijama u srednjem uvu, otitis media. Ove rupture kod akutnih otitisa obično srastu za 24 do 48h, dodaje dr Jotić. Akutni otitis je akutno zapaljene srednjeg uha usled infekcije gornjih disajnih puteva.
– Ukoliko postoji hroničan problem upale srednjeg uva praćen sekrecijom iz uva koji traje duže od tri meseca, rupture bubne opne ne mogu same srasti i zaostaje perforacija bubne opne. Usled perforacije bubne opne pacijenti slabije čuju na uvo. Možete imati nelagodnost u uvu, nesvesticu, zujanje ili bol. Moguća je i sekrecija iz uva, bistra ili krvava. Takođe, može se desiti da vazduh izlazi iz uva tokom jakog duvanja nosa – precizira dr Ana Jotić.
Ruptura bubne opne dijagnostikuje se otoskopskim pregledom bubne opne. Perforacija bubne opne videće se prilikom otoskopije.
– Ukoliko ima neke sekrecije iz uva ili ušne masti, neophodno je očistiti uvo. Nekada se ordiniraju kapi u uvo da saniraju infekciju. Obično se izvode i testovi ispitivanja sluha, audiometrija i timpanometrija. Oštećenja sluha su privremena kada dođe do perforacije bubne opne. Posle njenog zaceljivanja, ukoliko nije došlo do oštećenja slušnih koščica, sluh ostaje normalan – ističe dr Jotić.
Peforacije bubne opne srastu, to jest zatvore se same od sebe za najviše oko tri meseca, navodi dr Jotić i dodaje da otorinolaringolozi mogu prepisati antibiotik ili antibiotske kapi da bi se sprečila infekcija srednjeg uva ili da bi izlečili postojeću infekciju.
– Uvo mora biti suvo. Nema plivanja i ronjena dok bubna opna ne zaraste. Prilikom tuširanja ili pranja kose treba koristiti čepiće za uši ili vatu da bi sprečili vodu da ulazi u uvo. U uvo se ne sme stavljati ništa osim lekova koje je lekar propisao. Treba i izbegavati jako duvanje nosa, dok bubna opna ne zaraste. Ukoliko postoji sekrecija iz uva, infekcija ili je uvo vlažno, bubna opna neće srasti i perforacija može biti trajna – upozorava nas dr Jotić.
U slučaju da bubna opna ne može da sraste potrebna je operacija kojom bi se rekonstruisala bubna opna. Operacija se naziva miringoplastika i izvodi se u opštoj anesteziji.
– Uzima se deo tkiva samog pacijenta kako bi se bubna opna rekonstruisala. Uspešnost operativnog lečenja rupture bubne opne iznosi od 70 do 98 odsto u zavisnosti od primenjene tehnike. Pacijenti su odmah sposobni za kretanje i brzo se otpuštaju kući iz bolnice. Oporavak traje 15 do 20 dana – objašnjava dr Jotić
Pitali smo dr Anu Jotić i da li se može leteti avionom sa perforacijom bubne opne i kako se ove povrede mogu sprečiti?
– Bezbedno je leteti avionom sa perforacijom bubne opne. Ukoliko ste imali operaciju i rekonstrukciju bubne opne u skorije vreme, nije preporučljivo leteti avionom barem 2 do 3 meseca. Čuvajte se povreda uva. Ne čistite sami uvo, posebno ne tankim i oštrim predmetima. Ukoliko imate strano telo u uvu, ne uklanjajte ga sami. Javite se lekaru i rešićemo problem zajedno, bezbedno i bezbolno – zaključuje dr Jotić.
Dr Ana Jotić je otorinolaringolog na Klinici za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Docent je na katedri za otorinolaringologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uže oblasti rada dr Jotić su otologija, otohirurgija, audiologija, dečja otorinolaringologija.