Parenteralna ishrana u potpunosti zaobilazi stomak i creva i hranljive materije odlaze direktno u vene, a iz njih dalje u celo telo Foto Shutterstock
Totalna parenteralna ishrana (TPN) omogućava osobi da hranljive materije i kalorije koje su joj potrebne dobije kroz venu umesto kroz jelo. Ovaj način ishrane može se davati privremeno ili duže.
Osoba koja je na potpunoj parenteralnoj ishrani prima sve hranljive materije i energiju koja joj je potrebna putem intravenske (IV) linije. Hranljive materije ulaze kroz vene i kroz krvne sudove do celog tela.
Normalno, organi gastrointestinalnog trakta (naročito tanko crevo) apsorbuju kalorije i hranljive materije koje su telu potrebne. Parenteralna ishrana u potpunosti zaobilazi stomak i creva. Umesto toga, hranljive materije odlaze direktno u vene, a iz njih dalje u celo telo.
Za razliku od totalne postoji i delimična parenteralna ishrana. Ova se koristi za osobe koje primaju deo, ali ne svu svoju ishranu kroz vene. Ova metoda primenjuje se ako je stomak oštećen, ali još može da obavlja neki deo varenja.
Svaka osoba koja ne može da unese dovoljno kalorija kroz svoj gastrointestinalni trakt možda će morati da primi TPN. Neka zdravstvena stanja koja mogu zahtevati TPN uključuju:
Neke prevremeno rođene bebe takođe moraju privremeno da primaju TPN jer njihov digestivni trakt nije dovoljno razvijen da bi mogao da apsorbuje sve hranljive materije koje su im potrebne.
Nekim hospitalizovanim ljudima potreban je TPN ako ne mogu da jedu duži period i enteralne metode nisu moguće.
Osobama koje treba da primaju TPN kateter (duga tanka cev) biće stavljen u neki deo venskog sistema. Pažljivo postavljanje katetera vrši se u bolnici dok je osoba pod jakom sedativom ili anestezijom. Neke metode su pogodnije za privremenu upotrebu, a druge za dugotrajniju upotrebu.
TPN je dizajniran tako da zameni sve važne hranljive materije koje bi osoba normalno unosila ishranom. Ove komponente uključuju:
Postoji mnogo specifičnih formulacija dostupnih za TPN. Ne dobijaju svi iste komponente u istim količinama. TPN koji vam je potreban zavisiće od nekoliko faktora, kao što su vaše godine i sva medicinska stanja koja imate. Tim nutricionista takođe će odrediti koliko kalorija vam je potrebno svaki dan. Na primer, gojazna osoba dobiće nešto manji broj kalorija i može čak i malo izgubiti na težini na TPN-u.
Medicinski tim pažljivo će prilagoditi TPN prema specifičnim okolnostima i modifikovati formulaciju po potrebi pacijenta. Ovo pomaže u smanjenju rizika od komplikacija od TPN-a.
Osoba koja prima parenteralnu ishranu, ali ne i potpunu parenteralnu ishranu, može dobiti samo neke od ovih elemenata, kao što su ugljeni hidrati i voda.
Pre nego što neko započne TPN, lekar će proceniti da li je TPN bezbedan i potreban. Takođe će morati da se urade neke analize krvi kako bi im to pomoglo da naprave idealnu formulaciju.
Testovi krvi koji će biti potrebni:
Testovi krvi generalno u početku moraju da se rade češće (ponekad više puta dnevno). Kako se medicinska situacija neke osobe stabilizuje, testiranje nije potrebno tako često. Specifični testovi koji su potrebni zavisiće od zdravstvene situacije.
Neki ljudi i dalje gladuju dok su na TPN. Mozak ne dobija signale koje inače dobija da bi izazvao osećaj sitosti. Ovaj osećaj ima tendenciju da se vremenom smanji. Drugi od TPN imaju osećaj mučnine, što je verovatnije kada imaju crevnu blokadu.
Postavljanje katetera može izazvati probleme, iako su oni retki. Infekcije katetera takođe su ozbiljan problem i lekari se trude da ih spreče. Jedan od prvih koraka za sprečavanje infekcija katetera jeste da se osigura da osoba koja pristupa liniji katetera vodi računa o higijeni ruku i da pravilno očisti područje pre pristupa liniji.
Krvni ugrušci u sudovima blizu katetera još su jedan ozbiljan rizik. Ovi ugrušci ponekad mogu izazvati simptome kao što je oticanje ruke ili vrata. Krvni ugrušci povezani sa kateterom takođe mogu dovesti do komplikacija kao što su plućna embolija i infekcija, kao i posttrombotski sindrom. Ova komplikacija može izazvati dugotrajan otok i bol u zahvaćenom području.
Ljudi na TPN često doživljavaju smanjen kvalitet života i mogu razviti depresiju. Jasno je da ne mogu da uživaju u dobrom obroku i društvenoj povezanosti sa drugima koju donose zajednički obroci. Važno je da dobiju psihološku podršku koja im je potrebna na bilo koji način koji im odgovara, možda kroz profesionalno savetovanje.
Dužina korišćenja TPN zavisi od osnovnog zdravstvenog stanja. Nekim hospitalizovanim ljudima TPN je potreban za relativno kratko vreme – nedelju do 10 dana. Drugima će TPN možda biti potreban mesecima (na primer, zbog problema u vezi sa hirurškim komplikacijama), ali na kraju mogu da prestanu sa TPN. Takođe će na kraju moći da smanje količinu parenteralne ishrane koja im je potrebna.
Ako zdravstveni problem koji zahteva TPN ne može da se reši, osoba će možda morati da ostane na TPN do kraja života.