Kako se leči alopecija i od čega zavisi da li je prolazna ili hronična

Alopecija (alopecia) je stručni, medicinski naziv za gubitak kose, odnosno dlake. Ovaj gubitak može da bude difuzan ili lokalizovan, trajnog ili prolaznog karaktera. Dlaka pored estetske ima i zaštitnu funkciju, pa je stoga ovo oboljenje neophodno adekvatno lečiti.

Šta je alopecija i zašto dolazi do gubitka dlake

Alopecija često zahvata isključivo kosmati deo glave (kapilicijum). Međutim, zone bez dlake ili zone sa proređenom dlakom mogu da se pojave na svim delovima lica i tela.

– Dlaka je čvrsta keratinska struktura koja nastaje u folikulu, a izuzetno je značajno naglasiti da pored estetske ima i zaštitnu, fiziološku funkciju.  Alopecija je često oboljenja koje može da se javi u svim uzrastnim grupama kod oba pola. Značajno je da gubitak kose (dlake) može da bude izolovan problem, međutim, može da bude i manifestacija nekog drugog oboljenja. Za razumevanje različitih mehanizama nastanka alopecije, od interesa je da poznajemo faze rasta dlake. Dlaka prolazi tri faze rasta i to su: anagen (faza aktivnog rasta dlake), katagen (prelazna faza) i telogen (faza mirovanja). Takođe, značajno je razumeti zbog čega je došlo do gubitka dlake kako bi se razmotrile dalje mogućnosti lečenja i sama prognoza – kaže profesor dr sci. med. Svetlana Popadić, dermatovenerolog.

Alopecija: Koje su najčešće forme

Prema rečima sagovornice eKlinika portala, najčešće forme gubitka kose su:

• anageni efluvijum: usporen rast kose
• telogeni efluvijum: ubrzano opadanje kose
• androgenetska alopecija: muški i ženski tip trajnog gubitka kose
• alopecija areata: gubitak kose u pečatima ili difuzan, često privremen, gubitak dlake
• urođeni poremećaji građe stabla dlake (i rasta dlake)
• ožiljne alopecije: usled oboljenja kože koja trajno oštećuju folikul dlake.

Zašto dolazi do usporenog rasta kose, a koji su uzroci ubrzanog opadanja

Prema rečima sagovornice našeg portala, anageni efluvijum najčešće nastaje naglo. Najčešće je, kako kaže, posledica uzimanja lekova (na primer citostatika) ili neke druge autoimunske bolesti, a ređe je naslednog karaktera. Leči se obustavom lekova koji su prethodili pojavi anagenog efluvijuma ili uvođenjem u stanje mirovanja atoimunske bolesti udružene sa anagenim efluvijumom. Spontani oporavak očekuje se 3-6 meseci po uklanjanju uzročnika.

– Telogeni efluvijum kod većine nastaje 2-6 meseci nakon nekog od sledećih događaja: trudnoća, virusna infekcija, radikalne dijete, krvarenje, teži psihološki stresovi, uzimanje lekova poput oralnih kontraceptiva, antikonvulziva i slično. Opadanje kose najčešće spontano prestaje, ili po korekciji stanja, na primer anemije, regulacijom autoimunskog tireoiditisa ili adaptacijom na stes. Ređe, oboljenje traje duži niz meseci i poprima hronični tok – objašnjava prof.dr Popadić.

Pomaže li transplantacija u slučaju androgenetske alopecije i zašto je čest veliki psihički stres

Androgenetska alopecija predstavlja genetski determinisan progresivni gubitak kose. Javlja se kod oba pola, mada, ističe profesorka Popadić, kod žena gotovo nikada ne dolazi do potpunog gubitka dlake.

– Gubitak dlake kod oba pola može da dovede do psihološke patnje i poremećaja funkcionisanja na dnevnom nivou. Radi se o androgen zavisnom oboljenju, tako da je posebno kod žena često indikovana i endokrinološka evaluacija. Pokušaji lečenja andrgenetske alopecije hormonskim preparatima obično su ograničenih efekata. Sredstva za lokalnu primenu poput minokslidila, kofeina i dr. mogu da daju diskretne vremenski ograničene efekte usporenja progresije oboljenja. Transplantacija kose (prenošenje zdravih folikula iz zona sa očuvanom gustinom dlake u zone sa proređenom ili veoma proređenom dlakom) već duži niz godina daje zadovoljavajuće i postojane rezultate – kaže sagovornica eKlinika portala.

Kako se leči alopecia areata i da li je u pitanju autoimuna bolest

Aloepcia areata predstavlja oboljenje karakterisano pojavom polja (ovalnih) bez dlake na kapilicijumu, i/ili obrvama i/ili bradi i/ili drugim delovima tela. Smatra se autoimunski oboljenjem. Često je udruženo sa autoimunskim tireoiditisom, a ređe sa vitiligom, objašnjava prof.dr Popadić, koja o lečenju blagih formi kaže:

– Kod najvećeg broja ljudi oboljenje spontano prolazi, a polje bez dlake se često se slučajno otkrije (prilikom šišanja i slično). Takve, blage forme alopecije areata leče se lokalnom terapijom minoksidilom i potentnim kortikosteroidnim preparatima za lokalnu primenu po posebnim protokolima, kako bi se izbegla atrofija kože uz redovne kontrole kod oftalmologa, ukoliko se kortikostroidni preperati primenjuju na kapilicijumu.

Šta je totalna alopecija

– Ksalatan je često efikasan u lokalnoj terapiji trepavica. Kod manjeg broja ljudi dolazi do teških formi alopecije areate (kada je zahvaćeno preko 30 odsto kapilicijuma). U tim slučajevima, zavisno od težine kliničke slike, koristimo nazive poput totalne ili univerzalne alopecije. Kod teških formi alopecije areata opravdano je sprovođenje pulsne krtikosteroidne terapije sa ili bez oralne terapije metotreksatom ili azatioprinom, upotreba perika ili ekstenzija za kosu – precizira profesorka.

Karakteristike ožiljnih alopecija: Zašto je opasan „konjski rep“

Prema rečima prof.dr Popadić, ožiljne alopecije nastaju kao posledica različitih infekcija, zapaljenskih ili autoimunskih oboljenja. Kao sto sam naziv govori, posledica primarnog oboljenja je nastanak ožiljka, koji se karakteriše trajnim oštećenjem i gubitkom folikula dlake. Od velikog značaja je, naglašava naša sagovornica, da se kod pacijenata koji imaju inflamovane promene na kapilicijumu ili drugim kosmatim zonama što pre započne adekvatno lečenje, kako bi se izbegao nastanak ožiljka.

– Trakciona alopecija (usled preteranog zatezanja kose) predstavlja posebnu formu ožiljne alopecije koja se javlja zbog običajnih ili modnih trendova, češće kod žena. Stanje je reverzibilno dok postoje očuvani folikuli dlake u zahvaćenoj zoni kapilicijuma – ističe dermatovenerolog.

Gubitak kose je i psihosocijalni problem

Dlaka pored estetske ima i zaštitnu funkciju, naglašava prof dr Svetlana Popadić i skreće pažnju na činjenicu da nedostatak dlake na zonama kože koje su izložene UV zracima olakšava nastanak solarnog oštećenja kao i razvoja komplikacija u zrelim godinama.

– Zbog kompleksnosti problema psihosocijalne prirode koje sa sobom nosi gubitak kose kod oba pola, lečenje svakog vida gubitka kose često je neophodno. Kao što smo naveli, terapija alopecije često podrazumeva lečenje osnovnog oboljenja koje je prethodilo nekoj formi alopecije i upotrebu lekova pod nadzorom dermatologa. Kod efluvijuma koji nastaju zbog seboroičnog dermatitisa indikovana je primena medicinskih šampona koji regulišu količinu izlučenog sebuma i sastav mikroflore kože kosmatog dela glave i lica. Ne postoji dovoljno odgovarajućih studija koje bi potvrdile pozitivne efekte pomoćnih lekovitih sredstava u terapiji alopecije. Takođe, ne postoji dovoljan broj studija koje bi potvrdile pozitivne efekte PRP tretmana ili mezoterapije u lečenju alopecije – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal prof.dr Svetlana Popadić, dermatovenerolog.