Naslovna / Zdravlje

Šta može izazvati peckanje na koži glave

Priredio/la: S.St.M.|17:00 - 30. 11. 2023.

Mnogi faktori mogu izazvati paresteziju – peckanje, mravinjanje ili bockanje – na koži glave, uključujući anksioznost, probleme sa nervima i stanja kože kao što su psorijaza ili ekcem

peckanje na koži glave Ako na vlasištu ostane previše šampona ili balzama, to može izazvati peckanje i svrab Foto Shutterstock

U većini slučajeva, peckanje na koži glave je privremeno. Pojavljuje se zbog različitih uzroka, uključujući iritaciju kože, vaške i neželjene efekte lekova. Ljudi takođe mogu osetiti svrab, pečenje ili utrnulost. Međutim, ovo peckanje nije uvek neprijatno. Na primer, autonomni senzorni meridijanski odgovor (ASMR) ugodan je osećaj peckanja koji počinje u skalpu i kreće se niz leđa. Ako parestezija traje dugo ili se redovno vraća, to može biti rezultat osnovnog nervnog poremećaja ili oštećenja nerava.

Autonomni senzorni meridijanski odgovor ASMR stimuliše osećaj peckanja

Autonomni senzorni meridijanski odgovor (ASMR) senzorno je iskustvo u kojem slušni ili vizuelni okidač stimuliše osećaj peckanja na koži. Ovaj osećaj počinje u skalpu i kreće niz vrat u leđa, prateći liniju kičme i širi se i na ruke. Mnogi ljudi to opisuju kao prijatno ili opuštajuće iskustvo. Ne doživljavaju svi ASMR, ali oni koji uspevaju da iskuse te senzacije, gledanje onlajn video zapisa može da stimuliše taj osećaj i pomogne pri opuštanju ili spavanju.

Iritacija kože ili osetljivo vlasište

Kontakt sa stvarima koje iritiraju kožu može izazvati peckanje na koži glave. Okidač za ovu iritaciju mogu biti hemikalije u nekom proizvodu, kao što su:

  • deterdžent za veš ili boje
  • toplotni tretmani za kosu
  • farba za kosu ili blanš
  • šamponi ili balzami sa jakim mirisom
  • drugi kozmetički proizvodi

Takođe, kada previše šampona ili balzama ostane na vlasištu, to može izazvati peckanje i svrab, pa je važno da kosu dobro isperemo. Neki ljudi imaju osetljivije vlasište od drugih. Ova osetljivost može da se odnosi na manje prisustvo žlezda koje proizvode ulje na skalpu, što ga čini suvljim. Ili može biti posledica osetljivijih nervnih završetaka. Kada lekar ne može da pronađe drugi očigledan uzrok peckanja vlasišta, možda je kriva osetljivost.

Stanja kože koja izazivaju peckanje

Brojan stanja kože mogu da izazovu zatezanje, svrab i peckanje na koži glave. Specifični simptomi ovih stanja mogu se razlikovati. Neka od ovih stanja kože mogu da budu:

  • seboreični dermatitis: ovo stanje uzrokuje otečene delove kože koji mogu imati bele ili žute ljuspice i može izazvati svrab i peckanje vlasišta
  • ekcem kože glave: takođe se naziva atopijski dermatitis; ekcem izaziva svrab, suve, debele mrlje na koži; češći je kod dece nego kod odraslih i često se javlja na potiljku
  • psorijaza: jedan oblik, koji se zove psorijaza plaka, uzrokuje da se na telu razviju upaljeni delovi kože sa podignutim ljuspama, a psorijaza skalpa je uobičajena manifestacija

Neželjeni efekti lekova

Određeni lekovi mogu izazvati paresteziju kao neželjeni efekat. Trebalo bi razgovarati sa lekarom ako se pojave neželjeni efekti lekova, posebno ako je peckanje izuzetno uznemirujuće. Ukoliko ne preporuči prestanak uzimanja leka, lekar može da propiše drugu vrstu leka, ukoliko je to moguće.

Labetalol, beta-blokator koji se propisuje za lečenje visokog krvnog pritiska, može izazvati blagi, privremeni osećaj peckanja na skalpu ili koži. Ovo se obično dešava kada osoba počne da uzima lek.

Neki lekovi koji leče poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) takođe imaju ovaj neželjeni efekat. Na primer, lisdeksamfetamin je izazvao paresteziju kod 2 odsto učesnika koji su ga uzimali tokom kliničke studije.

Lišaj

Lišaj je gljivična infekcija koja može izazvati simptome u oblastima sa kosom, kao što je skalp. Kada utiče na kožu glave, naziva se tinea capitis. Pored peckanja i bola vlasišta, ova infekcija može da izazove gubitak kose. Za lečenje su dostupni lokalni i antifungalni tretmani koji se izdaju na recept, uključujući i antifungalne šampone.

Vaške ili grinje

Vaške su mali insekti koji žive u nečijoj kosi i hrane se krvlju iz vlasišta. Njihovi ugrizi mogu da izazovu jak svrab. Jedan od ranih znakova prisustva vaški je osećaj peckanja na koži glave ili osećaj da se nešto pomera ispod kose. Takođe mogu da se primete svrab i bolna crvena područja kože na kojima su se vaške hranile.

Ponekad vaške ili njihova jaja mogu da se vide blizu korena dlake. Vaši imaju šest nogu i crne su ili beličasto sive kao odrasle, dok jaja izgledaju kao male bele ili žute tačke.

Vaške su najčešće među decom. Mogu se preneti sa osobe na osobu i posebno lako mogu da se prošire u vrtićima i školama.

Alopecija (gubitak kose)

Alopecija je opšti izraz za stanja koja uzrokuju gubitak kose. Kada su folikuli dlake oštećeni ili iritirani, to može izazvati svrab ili peckanje, kao i područja na kojima se kosa stanjuje. Kada su peckanje, nelagodnost ili bol u vlasištu rezultat gubitka kose, simptom se naziva trihodinija. On može da se pojavi zbog stanja kao što su telogen efluvium i alopecija areata.

Anksioznost ili stres

Osećaj peckanja u vlasištu može biti uzrokovan problemima sa nervima, a ovi simptomi mogu da se jave zbog anksioznosti ili stresa.

Prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju, napadi panike mogu izazvati paresteziju. Ovo može da se odnosi na to kako se menja protok krvi kao odgovor na psihološki stres i može biti povezano i sa hormonima stresa. Ostali simptomi napada panike su:

  • ubrzan rad srca
  • lupanje srca
  • vrtoglavica
  • bol u grudima
  • mučnina
  • otežano disanje

Epizode migrene

Na početku epizode migrene, može da se javi senzorno iskustvo koje se zove aura. Senzacije mogu biti vizuelne, slušne ili taktilne i mogu uključivati osećaj mravinjanja ili peckanja na koži.

Vizuelna aura je najčešći tip, javlja se kod više od 90 odsto ljudi koji doživljavaju aure tokom epizoda migrene. Sledeći najčešći tip je parestezijska aura, koja uključuje osećaj uboda igle. Ovaj osećaj od svog izvora ide ka spolja i može uticati samo na jednu stranu lica ili tela. Nakon toga može da nastane i utrnulost.

Herpes

Herpes je zdravstveno stanje uzrokovano virusom varičela-zoster. Javlja se kod ljudi koji su ranije imali male boginje (varičele), koje su posledica istog virusa. Nakon što se male boginje povuku, virus miruje u telu i može se ponovo aktivirati godinama kasnije, izazivajući herpes.

Herpes izaziva osip u obliku plikova. Obično se javlja na jednoj strani lica ili tela – uključujući skalp – i često na jednom uskom delu kože. Nekoliko dana pre nego što se osip razvije, osoba može osetiti svrab, bol ili peckanje na koži.

Zbog herpesa se javljaju i sledeći simptomi:

  • glavobolja
  • groznica
  • jeza
  • uznemiren stomak

Problemi s nervima

Nervi prenose senzorne informacije od kože do mozga. Kada nešto prekine ovaj signal, na koži možemo da doživimo neobične senzacije.

Osećaj peckanja može se javiti kada postoji pritisak na nerve, na primjer kada osoba sedi u položaju koji uzrokuje da joj noge utrnu. Ovo je parestezija i ona nestaje kada se ublaži pritisak na nerv.

Uklješteni nerv ili povreda nerva može izazvati paresteziju koja traje duže ili se često vraća.

Medicinska stanja koja utiču na nerve takođe mogu izazvati peckanje i utrnulost u različitim delovima tela.

Jedan primer je multipla skleroza (MS), hronično stanje nerava. Kod ljudi sa MS, parestezija se najčešće javlja u rukama, nogama ili licu. Neki ljudi sa dijabetesom takođe doživljavaju peckanje i utrnulost. Dijabetes može izazvati oštećenje malih krvnih sudova koje dovodi do oštećenja nerava. Medicinski naziv za ovo oštećenje nerva je dijabetička periferna neuropatija i obično pogađa stopala, ruke ili noge, ali može nastati i u drugim delovima tela.

Fibromijalgija

Fibromialgija je primer sindroma hroničnog bola. Ona dovodi do toga da osoba ima pojačan odgovor na bol. Fibromialgija takođe obično uključuje paresteziju. Ostali simptomi su:

  • glavobolja
  • ukočeni mišići ujutru
  • loš san
  • umor
  • kognitivne teškoće
  • rasprostranjeni bol bez očiglednog okidača

Uspostavljanje dijagnoze

Da bi dijagnostikovao uzrok peckanja na glavi, lekar mora da zna kakve su simptomi, kada su se pojavili i šta ih čini gorim ili boljim. U toku fizičkog pregleda mogu da vide osip, ugrize, opekotine i druge znakove. Ako posumnja da stanje kože izaziva peckanje, lekar može da uradi biopsiju kože (uzimanje malog uzorka kože sa skalpa). Takođe može da izvrši pregled nekoliko dlaka na da bi video da li nešto utiče na njihov rast, da li ima vaški ili drugih znakova oštećenja.

Ako posumnja na stanje koje utiče na nerve, lekar može izvršiti druge testove i procene, kao što je test nervne provodljivosti, koji stimuliše nerve pomoću struje.

Lečenje

Tretmani za peckanje vlasišta zavise od osnovnog uzroka. Upotreba proizvoda koji ne sadrže mirise ili jake hemikalije može da bude korisno. Prelazak na četku sa mekim vlaknima i izbegavanje toplotnih tretmana takođe može pomoći. Treba izbegavati proizvode koji sadrže sledeće nadražujuće materije:

  • alkohol
  • parabene
  • ftalate

Takođe treba izbegavati produženi kontakt sa proizvodima koji sadrže visoke koncentracije natrijum lauril sulfata.

Natrijum laurel i natrijum lauret sulfati na mnogim proizvodima označavaju se kao SLS.

Lekar može da preloži najbolji tretman kada je parestezija rezultat osnovnog stanja, kao što su ona koja uključuju nerve ili kožu, epizode migrene ili infekcije.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo