Lekari savetuju ispiranje nosnih šupljina fiziološkim rastvorom. Foto: Shutterstosk
Otežano disanje često je posledica polipa u nosu, koji su hronično zapaljensko oboljenje sluzokože nosa i paranazalnih sinusa. U medicini se ovo stanje zove nosna polipoza. Oboljenje je praćeno prolapsom (ispadanjem) natečene sluzokože, koja dospeva u nosnu šupljinu u obliku polipa usled čega se i javlja otežano disanje.
Nosni polipi često se uočavaju kod osoba sa hroničnim rinosinusitisom. Tačnu dijagnozu nosne polipoze može dati samo ORL specijalista, posle čega počinje lečenje medikamentima ili hiruškim zhvatom koji se zove polipektomija nosa.
Moguće je da imamo polipe u nosu, koji nisu praćeni klasičnim simptomima poput otežanog disanja. Polipi u nosu, posebno u početku, ne izazivaju nikakve nelagodnosti. Ukoliko dođe do rasta polipa, javljaju se simptomi koji liče na klasičnu prehladu, koji ne nastaju, nego se pogoršavaju.
Nos je zapušen, prisutno je i curenje iz nosa, slivanje sluzi niz ždrelo. Javlja se pritisak i bol u predelu sinusa, moguć je gubitak čula mirisa i ukusa, promuklost, ili promena boje glasa.
U nauci nije još u potpunosti poznato zašto nastaju polipi u nosu. Pretpostavlja se da su mogući okidači alergije i infekcije. Moguća je veza između polipa u nosu i stanja kao što su: astma, polenska groznica, cistična fibroza, preosetljivost na aspirin i druge nesteroidne antiinflamatorne lekove.
Veruje se da su faktori rizika za pojavu nosnih polipa i jača lokalna imunska reakcija na toksine koje oslobađaju bakterije Staphylococcus aureus. Smatra se i da zagađenje vazduha, učestale virusne i bakterijske infekcije sinusa imaju ulogu u nastanku polipa u nosu.
Dijagnoza nosne polipoze nije komplikovna, moguća je klasičnim ORL prelgedom, endoskopijom nosna, skenerom paranazalnih sinusa. Endoskopija je tehnika kojom stručnjak u nosnu šupljinu plasira fleksibilne cev na čijem je vrhu mala kamera i na taj način ispituje prohodnost nosnih prolaza, moguće je i CT skeniranje.
Nosni polipi se uglavnom tretiraju lekovima, koji neće u potpunosti eleminisati oboljenje, ali mogu ublažiti simptome i omogućiti normalno disanje. Najčešče se primenjuju nazalni steroidni sprejevi, koji će smanjiti uplu. Ukoliko nazali sprejevi nisu dovoljni, moguća je oralna primena steroida. Usled mogućih neželjenih efekata ova terapija je obično kratkotrajna.
Noviji biološki lekovi kao što je dupilumab koriste se u terapiji nosnih polipa koji se često vraćaju. Ova terapija blokira delovanje eozinofila, vrste belih krvnih zrnaca koje izazivaju upalu. Terapija se sprovodi injekcijama koje mogu biti od pomoći i pacijentima sa astmom. Dodatni lekovi, kao što su lekovi protiv alergija ili antibiotici, mogu biti neophodni u nekim situacijama.
U situacijama kada se nosni polipi stano vraćaju i uzrokuju neprijatne simptome, ukoliko ne pomognu lekovi, pacijentima se svetuje operativni zahvat kojim se uklanjaju nosni polipi – polipektomija. Ovo je minimalno invazivna procedura koja se sprovodi pomoću endoskopa i malih specijalizovanih alata za uklanjanje polipa.
Operacija je moguća u opštoj ili lokalnoj anesteziji, posle hirurškog zahvata pacijent istog dana ide kući. Moguće je da nakon operacije dođe do otoka i još težeg disanja, ali čim otok malo splasne disanje je mnogo lakše.
Nosni polipi često se vraćaju, pa je potrebna i redovna kontrola. Lekari savetuju ispiranje nosnih šupljina fiziološkim rastvorom. Nekada se lečenje nastavlja i nazalnim steroidima, lekovima za alergije ili biološkim lekovima kako bi se smanjila upala.