Alkohol je faktor rizika za razvoj raka dojke a samo jedna od pet žena u Evropi je svesna ove činjenice, upozorava Svetska zdravstvena organizacija. Rak dojke je, prema SZO, drugi najotkriveniji rak, sa 2,3 miliona slučajeva širom sveta u 2022. godini. Prema izveštaju evropskog ogranka SZO, samo 21 odsto žena u 14 evropskih zemalja bilo je svesno veze između konzumiranja alkohola i rizika od razvoja raka dojke, uz napomenu da je svest među muškarcima još niža, jer samo 10 procenata ispitanih muškaraca znalo je za ovu vezu.
Evropska agencija SZO obuhvata 53 zemlje i uključuje i Centralnu Aziju. Oko 600.000 slučajeva raka dojke prijavljeno je u Evropi 2022, ali SZO nije dala sopstvene podatke o tome koliko je od tih slučajeva bilo dovedeno u vezu sa alkoholom. Međutim, navodi podatke Međunarodne agencije za istraživanje raka iz 2020. godine, koji su pokazali da je od 575.917 novih slučajeva raka dojke 39.248 bilo uzrokovano alkoholom, što je oko 7 odsto.
– Uloga koju alkohol ima kao faktora rizika za rak dojke, a koji se može sprečiti je – kritična. Za žene u Evropi, rak dojke je „primarni rak uzrokovan alkoholom, koji čini 66 odsto svih slučajeva karcinoma koji se pripisuju alkoholu – navodi se u saopštenju evropskog ogranka Svetske zdravstvene organizacije.
U evropsku studiju bilo je uključeno 14 zemalja – Austrija, Belgija, Estonija, Francuska, Nemačka, Irska, Letonija, Litvanija, Norveška, Holandija, Portugal, Slovenija, Španija i Švedska.
Konzumacija alkohola utiče na nivoe estrogena, koji igra značajnu ulogu u razvoju i napredovanju mnogih karcinoma dojke. Čak i relativno nizak nivo konzumacije alkohola može doprineti riziku od razvoja raka dojke, upozorila je evropska agencija SZO.
– Više od polovine svih slučajeva raka dojke koji se mogu pripisati alkoholu u Evropi nisu posledica obilnog konzumiranja alkoholnih pića, a oko jedne trećine novih slučajeva svake godine je posledica ispijanja do dve male čaše vina dnevno – naglašava SZO Evropa.
S tim u vezi SZO je pozvala na nove nacionalne politike koje bi dovele do promene navika konzumiranja alkohola širom Evrope, napominjući da „nije bilo promena u potrošnji alkohola po glavi stanovnika u Evropskoj uniji od 2010. godine“.