Stevens-Johnsonov sindrom je poremećaj koji uzrokuje bolne plikove i lezije na koži i sluzokoži i može da izazove ozbiljne probleme sa očima. Ljuštenje kože uzrokovano je alergijskom reakcijom na lekove ili bolest. Hospitalizovano lečenje podrazumeva stopiranje uzimanja problematičnih lekova, zamenu elektrolita, nanošenje zavoja na kožu i davanje lekova protiv bolova i antibiotika.
Stevens-Johnsonov sindrom i toksična epidermalna nekroliza su ozbiljna stanja kože koja uzrokuju da koža razvije osip, plikove, a zatim počne da se ljušti. Stanjem su takođe pogođeni sluzokoža, oči, genitalije i usta. Ukoliko osoba razvije Stevens-Johnsonov sindrom verovatno će odmah biti primljena u bolnicu.
Smatra se da su Stevens-Johnsonov sindrom i toksična epidermalna nekroliza različite bolesti, a ima i mišljenja po kojima je reč o istoj bolest, ali sa različitim nivoima težine. Stručnjaci navode da je Stevens-Johnsonov sindrom manje intenzivan od i toksične epidermalne nekrolize. Na primer, ljuštenje kože može da utiče na manje od 10 odsto celog tela u slučaju SJS, dok toksična epidermalna nekroliza izaiziva ljuštenje kože na više od 30 procenata tela. U svakom slučaju, oba stanja mogu da budu opasna po život.
Mnogi slučajevi Stevens-Johnsonovog sindroma javljaju se kod dece i odraslih mlađih od 30 godina, ali i kod drugih, posebno starijih ljudi. Više slučajeva javlja se kod žena nego kod muškaraca. Infekcije, poput pneumonije, najverovatniji su uzrok SJS kod dece, dok lekovi najčepšće izazivaju ovaj sindrom kod odraslih.
Kombinacija faktora najverovatnije je uključena u razvoj ovih poremećaja, kao i genetska predispozicija. Faktori životne sredine, na primer, mogu da izazovu pokretanje gena. Jedan od ovih genetskih faktora su specifični humani leukocitni antigeni (HLA) koji mogu da povećaju rizik od razvoja Stevens-Johnsonovog sindroma i toksične epidermalne nekrolize.
Simptomi Stevens-Johnsonovog sindroma mogu da budu:
Uzroci Stevens-Johnsonovog sindroma najšešće su:
Ako je slučaj Stevens-Johnsonovog sindroma uzrokovan lekom, simptomi se pojavljuju otprilike jednu do tri nedelje nakon što pacijent počne da uzima lekove. Oboljenje nalik gripu (groznica, kašalj i glavobolja, bol na koži) prati prvo osip, a zatim ljuštenje kose. U nekim slučajevima ljudi čak gube kosu i nokte.