Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Kapošijev sarkom javlja se odjednom, na više delova tela

Priredio/la: D. T.
19:00 - 21. 09. 2022.

Oslabljeni imuni sistem je okidač za razvoj mnogih bolesti, pa i Kapošijevog sarkoma koji prvo zahvata krvne sudove

kapošijev sarkom Oslabljen imuni sistem je dobra podloga za razvoj Kapošijevog sarkoma Foto: Shutterstock

Kapošijev sarkom je redak retkog oblika karcinoma koji se određuje kao multicentrični vaskularni tumor. Bolest zahvata krvne sudove i može se razviti odjednom na više delova tela. Oslabljeni imuni sistem je okidač za razvoj mnogih bolesti, pa i Kapošijevog sarkoma.

Kapošijev sarkom nastaje zbog oslabljenog imunog sistema

HIV i AIDS su bile bolesti kod kojih se najčešće javlja ovaj redak tip raka. Inovativna medicinska istraživanja HIV virusa i karcinoma u značajnoj meri su uticali na manji broj slučajeva Kapošijevog sarkoma, teške bolesti koja se ipak može lečiti. Oslabljen imuni sistem je dobra podloga za razvoj Kapošijevog sarkoma koji se razvija kao posledica delovanja herpes virusa ili herpes virusa 8 (HHV8). Velika većina osoba zaraženih HHV8 ne dobije Karpošijev sarkom, a smatra se da ovaj virus prenosi preko pljuvačke.

Simptomi Kapošijevog sarkoma

Kapošijev sarkom se manifestuje tamnim mrljama na koži lica, ruku, nogu. Lezije mogu biti i plave, ružičaste, crvene ili ljubičaste boje, a mogu zahvatiti i usta, nos, grlo. U nekim slučajevima bolest može da se proširi na unutrašnje organe, kao što su jetra, pluća, digestivni trakt. Otok, poznat kao limfedem je moguć ukoliko lezija blokira deo limfnog sistema. Pojedini pacijenti osećaju velike bolove u grudima, praćene kašljem. Moguć je bol i u stomaku, dijareja ili zatvor. Najčešće se javlja kod HIV pozitivnih osoba i kod pacijenata sa AIDS, ali može da se razvije i kod osoba na imunosupresivnoj terapiji. Smatra se, na primer, da su ovoj bolesti više podložni muškarci nego žene.

Nije svaka modrica znak da imate ovaj sarkom

Svaka modrica na nozi ne znači da je neko dobio Kapošijev sarkom, naglašavaju stručnjaci. U slučaju da modrica boli i da ne prolazi ni posle dve nedelje, tada se treba javiti doktoru. Postoje četiri tipa Kapošijevog sarkoma. Epidemijski Kapošijev sarkom je najčešći tip i javlja se uglavnom kod osoba koje imaju HIV virus. Epidemijski Kapoši sarkom uglavnom razvije kancerozne ćelije po celom telu.

Stečeni Kapošijev sarkom

Stečeni Kapošijev sarkom se dovodi u vezu sa transplantacijom. Javlja se kod pacijenta zaraženih HHV8 virusom koji su podvrgnuti transplantaciji organa. Stečeni Kapošijev sarkom je relativno redak, pogađa jednog od 200 ljudi, koji su podvrgnuti transplantaciji organa ili koštane srži i obično uzrokuje lezije kože.

Klasičan i endemski Kapošijev sarkom

Klasičan Kapošijev sarkom je poznat kao mediteranski sarkom jer se obično dijagnostikuje kod starijih muškaraca mediteranskog, bliskoistočnog i istočnoevropskog porekla. Klasičan Kapošijev sarkom manifestuje se sporo rastućim lezijama kože koje rastu i mogu se proširiti na unutrašnje organe. Endemski Kapošijev sarkom je poznat i kao afrički jer je zastupljen u ekvatorijalnoj Africi, i sličan je klasičnom.

Kako se dijagnostikuje bolest?

Oslabljeni imuni sistem je najčešći okidač za nastanak Kapošijevog sarkoma koji se dijagnostikuje različitim testovima. Jedna od dijagnostičkih metoda je biopsija kada se male količine lezija uklanjaju i šalju na analizu. Smatra se da je biopsija najbolji način da se otkrije Kapošijev sarkom.

U nekim situacijama se koristi i rendgen koji daje uvid u unutrašnje strukture i otkriva lezije unutar tela. Kompjuterizovana tomografija nudi detaljnije slike koje mogu da daju uvid u veličinu lezija. Endoskopija se koristi ako se pacijent žali na stomačne probleme. Bronhoskopijom se utvrđuju lezije u plućima.

Od čega zavisi lečenje Karpošijevog sarkoma?

Pri izboru terapije za lečenje Kapošijevog sarkoma lekari uzimaju u obzir više faktora, kao što su tip Karpošijevog sarkoma, opšte zdravstveno stanje, broj lezija i njihovo mesto na telu. Sve zavisi od tipa sarkoma, kod osoba kod kojih je oslabljeni imunu sistem.

Na primer, kod osoba na imunosupresivnoj terapiji, isključuju se lekovi koji mogu da uslove nastanak lezija. Dobro lečenje ukoliko je osnovna bolest AIDS može doneti dobre rezultate. Nekim osobe se podvrgavaju hemioterapiji i/ili hirurškom postupku, radioterapiji. Samo hirurško odstranjivanje lezija neće zaustaviti širenje bolesti. Jačanje oslabljenog imunog sistema je neophodno kako bi telo uspelo da se izbori sa bolešću.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend