Hidrogen za čišćenje ušiju – kako se i u kom procentu primenjuje

Hidrogen, vodonik – peroksid, (H2O2) sredstvo je koje ima široku primenu u dezinfekciji, pa i u čišćenju ušnog kanala od naslaga ušnog voska (cerumena). Ušni vosak je materija žućkaste boje i nastaje usled delovanja ceruminoznih žlezda. Formira se na ulazu u unutrašnje uvo i ima višestruku funkciju, brani organizam od uticaja bakterija i gljivica, čestica prašine iz vazduha, a samo uvo od mogućih infekcija. Problem nastaje kada je previše cerumena i kada pokušavamo na razne načine da očistimo uši i oslobodimo se neprijatnog svraba.

Kada ne bi trebalo da koristimo hidrogen za čišćenje ušiju?

Vodonik-peroksid omekšava cerumen i na taj način ga čini lakšim za uklanjanje. Hidrogen je efikasan ako se pravilno primenjuje, pacijenti sa problemima kao što su perforacija bubne opne, aktivni dermatitis, infekcije uha ili bol u uhu, morali bi da izbegavaju hidrogen za čišćenje ušiju. U ovim slučajevima moramo da se posavetujemo sa lekarom stručnjakom – otorinolaringologom.

Kako nastaje cerumen?

Pokreti vilice pri govoru ili žvakanju guraju cerumen od unutrašnjeg ka spoljašnjem uhu i na ovaj način telo se oslobađa naslaga cerumena. Prekomerna količina ušnog voska najčešće je posledica ekcema, uskih ušnih kalala, starenja, korišćenja slušalica koje se stavljaju u ušnu školjku.

Pojedine studije ohrabruju čišćenje ušnog voska, ali nije jasno koje bismo sredstvo trebalo a koristimo, da li kapi za uši i koje. Navodi se da efikasnost hidrogena zavisi od vrste ušnog voska (suv ili vlažan), uzroka, dubine taloženja.

Kako se hidrogenom čiste uši?

Kod tvrdokornih naslaga cerumena predlaže se da ukapamo hidrogen u uho i da posle 30 minuta lagano isperemo ušnu školjku toplom vodom, ili pri tuširanju. Mlaz vode se ne primenjuje nikako direktno u uho, a bitno je da uši nikako ne čistimo nekim predmetima kao što su štapići za uši, šnale za kosu, jer ćemo na taj način pomeriti cerumen u dublje slojeve uva i izazvati dodatni problem.

Ukoliko hidrogen ne deluje moguća je i primena nekog od ovih sredstava: fiziološki rastvor, primena sode bikarbone rastvorene u vodi.

Kako deluje hidrogen?

Hidrogen ili H2O2 je nestabilno jedinjenje vodonika i kiseonika, reaktivni molekul kiseonika je ključ za delovanje hidrogena izaziva stvaranje mehurića i razlaže mikroorganizme i dezinfikuje površine. Zato kada sipamo nekoliko kapi hidrogena u uvo čujemo šuštanje, upravo ova aktivnost pomaže da cerumen omekša i lakše izađe iz ušnog kanala.

Osobama koje pate od svraba u uhu, nagomilavanja cerumena savetuje se jednom do dva puta nedeljno da u ležećem položaju nakapaju u uho nekoliko kapi hidrogena. Potrebno je nekoliko minuta, pa čak i 15, da hidrogen reaguje, kada primetimo da je šum sve manji ušna školjka se nagne nad čistu papirnu maramicu, kako bi izašla tečnost iz uha.

Koristi se samo ovaj rastvor hidrogena?

Za ovu namenu se koristi samo troprocentni hidrogen, jača koncentracija hidrogena mogla bi da izazove dodatnu iritacije, hidrogen koji se skapava u uho treba da bude približno sobne temperature.

Hidrogen od 3 odsto može da se koristi i za dezinfekciju manjih posekotina, ogrebotina, nanese se direktno na oštećenu kožu pa se ukloni sterilnom tkaninom. Hidrogen i malo mlake vode dobro su sredstvo za ispiranje usne šupljine, štiti od lošeg zadaha. Ovim sredstvom mogu da se dezinfikuju površine, sredstva za ličnu higijenu, četkice za zube, makazice za nokte.

Kada je moguća iritacija i dodatni svrab?

Prilikom ispiranja ušnog kanala hidrogenom moguće je da ćemo osetiti nelagodnost, osećaj zapušenosti uha, kod izuzetno osetljivih osoba moguća je pojava crvenila u ušnom kanalu, moguće je pogoršanje postojećeg bola. U retkim slučajevima upotreba tekuće vode pri čišćenju ušiju kada se kupamo, može da dovede do infekcije uha. Osetljivim osobama preporučuje se upotreba fiziološkog rastvora ili destilovane vode.

Lekari upozoravaju da obazrivo čistimo uši i ne preterujemo, jer na taj način možemo ukloniti zaštitni sloj cerumena i rizikovati iritaciju, dodatni svrab i još jače lučenje ušnog voska. Ukoliko osećamo bol, slabije čujemo bitno je da se javimo stručnjaku koji će odrediti pravu terapiju.

Bilo kakva ispiranja ušiju, bez prethodne konsultacije, ne savetuju se pacijentima posle operacije srednjeg uha, pucanja bubne opne. Ni u slučaju infekcije spoljašnjeg uha, lekari uglavnom ne preporučuju stavljanje kapi. Narodne lekove treba izbegavati, jer na taj način može da se maskira oboljenje i dodatno oteža dijagnostika.