Ovu zaraznu bolest, poznatu pod imenom "crna smrt", izaziva bakterija Yersinia pestis Foto: Shutterstock
Kuga je jedna od najsmrtonosnijih infekcija i krivac za skoro 50 miliona mrtvih u Evropi tokom srednjeg veka. Ovu zaraznu bolest, poznatu pod imenom „crna smrt“, izaziva bakterija Yersinia pestis. Groznica, slabost i glavobolja su najčešći simptomi. Postoje tri oblika kuge koji utiču na različite delove tela. I pored toga što je bolest danas retka, nedavno je od kuge preminuo jedan stanovnik Novog Meksika. Pacijentu u Oregonu u februaru ove godine dijagnostikovana je bubonska kuga, koju mu je prenela mačka.
Doktori naglašavaju da je kuga ozbiljna bolest koja se, ako se otkrije na vreme, lako leči antibioticima. Najčešći vid prenosa infekcije jeste ujedom buve sa divljih glodara na čoveka ili direktno ogrebotinom zaražene domaće životinje, ugrizom, kapljičnim putem (plućni oblik kuge).
Simptomi se javljaju u roku od jednog do sedam dana posle infekcije – bolni i otečeni limfni čvorovi u predelima prepona, pazuha ili vrata, kao i slabost, osećaj jeze, kašalj.
Najčešći oblik, bubonska kuga, manifestuje se mehurićima ispunjenim tečnošću, gnojem, krastom na mestu ujeda buve. Potom se uočava otok limfnih žlezda. Drugi oblik je primarna plućna kuga, praćena visokom stopom smrtnosti. Pacijent kašlje, ima krvavi ispljuvak, teško diše. Treći oblik je septična kuga koja se po pravilu završava smrtnim ishodom, praćena je simptomima generalizovane sepse uz krvarenje po koži i sluzokoži.
Redak slučaj kuge dijagnostikovan je u Oregonu, medicinski radnici navode da je bolest najverovatnije preneo zaraženi kućni ljubimac.
Bakterija Yersinia pestis opstaje u malom broju u populaciji određenih glodara, navodi Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Zaražene životinje i njihove buve služe kao dugoročni rezervoari za bakterije.
– Bakterija izazivač kuge zarazi životinju, a ne postoji mogućnost da lečimo sve životinje u divljini. Bakterija tako opstaje u prirodi i povremeno izaziva ograničen broj slučajeva kuge kod ljudi – objašnjava imunolog dr Dan Barouch sa Beth Israel Deaconess Medical Center.
Stručnjaci navode da kuge ima u ruralnim područjima na zapadu Sjedinjenih Američkih Država, posebno u Arizoni, Kaliforniji, Koloradu i Novom Meksiku. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti svake godine u proseku prijavi sedam slučajeva kuge kod ljudi. Stručnjaci beleže više slučajeva kuge u nekim delovima Afrike i Azije.
Od 2010. do 2015. godine širom sveta prijavljeno je 3.248 slučajeva, bilo je i 584 smrtnih slučajeva, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Kao tri najendemičnije zemlje navode se Demokratska Republika Kongo, Madagaskar i Peru.
Savremeni antibiotici, kao što je streptomicin, su prva linija lečenja kuge, sprečavaju komplikacije i smrtni ishod, ako se primene odmah posle pojave prvih simptoma. Ovim antibiotikom se leče bubonska i pneumonijska kuga. Ljudi u srednjem veku nisu imali na raspolaganju antibiotike, pa je kuga zato desetkovala stanovništvo Evrope.
– I pored toga što je ozbiljna bolest, kuga se lako leči antibioticima. Danas je kuga visoko izlečiva bolest, ako terapija počne na vreme. Ne postoji razlog za strepnju i strah od „crne smrti“ kao u srednjem veku. Ukoliko primetimo povišenu telesnu temperaturu, jezu, otečene limfne čvorove, potrebno je što pre da potražimo stručnu pomoć – naglašava dr Dan Barouch.
Ukoliko se ne leči, smrtnost od bubonske kuge, najčešćeg oblika bolesti, je 30 do 60 odsto. Plućna kuga je uvek fatalna bez odgovarajuće terapije.
Kuga se može sprečiti uništavanjem glodara, prskanjem mesta gde se razmnožavaju – podrumi, garaže, divlje deponije. Obolele i životinje uginule iz nepoznatih razloga se ne dodiruju, a ako je to potrebno zaštitite se rukavicama.