Mnogi ljudi nisu svesni da spavaju otvorenih očiju, jer to ne mogu primetiti dok spavaju Foto: Shutterstock
Osobe koje spavaju otvorenih očiju često imaju problem poput hroničnog umora i iritacije očiju, jer oči nisu pravilno hidratizovane (ovlažene) tokom noći. Još interesantnije je da neki ljudi mogu provesti godine spavajući ovako pre nego što otkriju uzrok svojih problema sa očima i spavanjem.
Kapci su tu da štite oči od iritansa poput prašine i jakog svetla, kako kada ste budni, tako i dok spavate. Svakim treptajem, oči se prekrivaju uljima i sluzi, što ih održava zdravim i vlažnim. Tokom sna, kapci omogućavaju da oči ostanu u tami i vlažne, čime se čuva zdravlje oka i omogućava dublji san. Spavanje sa otvorenim očima nije preporučljivo.
Postoji nekoliko mogućih razloga zbog kojih osoba ne može da zatvori oči tokom sna. Oni mogu biti povezani sa neurološkim problemima, fizičkim abnormalnostima ili drugim medicinskim stanjima. Evo najčešćih uzroka spavanja sa otvorenim očima:
Većina ljudi koji ne mogu da zatvore oči dok spavaju ima stanje koje se naziva noćni lagoftalmus. Kod osoba sa ovim stanjem, kapci ne mogu dovoljno da se zatvore kako bi prekrili oči delimično ili u potpunosti. Ovo stanje je često povezano sa fizičkim abnormalnostima očiju, lica, kapaka ili trepavica koje rastu prema unutra.
Ptoza je stanje koje se karakteriše spuštenim gornjim kapkom zbog slabosti ili povrede mišića koji podiže kapak. Iako operacija može rešiti ovaj problem, jedna od mogućih komplikacija je nemogućnost potpunog zatvaranja kapka, što rezultira delimično otvorenim očima tokom spavanja.
Belova paraliza je stanje koje uzrokuje privremenu slabost ili paralizu mišića lica, uključujući kapke, čelo i vrat. Oko 80% osoba sa Belovom paralizom oporavi se u roku od šest meseci, ali bez adekvatne nege, oči mogu trajno biti oštećene.
Trauma ili povreda lica, očiju ili nerva koji kontroliše pokrete kapaka može uticati na sposobnost zatvaranja očiju. Povrede prouzrokovane estetskom hirurgijom, poput zatezanja očnih kapaka, takođe mogu oštetiti nerve koji kontrolišu pokrete kapaka.
Tokom moždanog udara, dotok krvi u mozak se smanjuje ili prekida, što onemogućava dotok kiseonika do mozga. To dovodi do odumiranja moždanih ćelija u roku od nekoliko minuta. U nekim slučajevima, moždane ćelije koje kontrolišu funkciju nerava i osnovne pokrete lica mogu biti oštećene, uzrokujući paralizu. Ako neko ima spušten kapak s jedne strane lica, hitno potražite medicinsku pomoć.
Tumori u blizini nerva koji kontroliše pokrete lica mogu smanjiti sposobnost lica da se kreće ili izazvati paralizu. Tokom operacije uklanjanja ovih tumora, može doći do oštećenja delova nerva, što dovodi do nemogućnosti kontrole kapaka.
Neka autoimuna stanja, poput Gijan-Bareovog sindroma, napadaju sopstvene nerve organizma, što može dovesti do gubitka kontrole mišića lica, uključujući kapke.
Moebiusov sindrom je retko stanje koje uzrokuje slabost ili paralizu facijalnih nerava. Ovaj sindrom je nasledan i uočava se odmah po rođenju. Osobe sa ovim poremećajem nisu u stanju da namršte obrve, osmehnu se, zatrepću ili zatvore kapke.
Ukoliko spavateotovrenih očiju, neophodno je da to rešite. Dugotrajno spavanje otvorenih očiju može dovesti do oštećenja očiju, kao i poremećaja sna, što sve može rezultirati hroničnim umorom.
Prema jednoj proceni, 1,4% populacije spava sa otvorenim očima, dok do 13% ljudi ima porodičnu istoriju noćnog lagoftalmusa. Mnogi ljudi nisu svesni da spavaju otvorenih očiju, jer to ne mogu primetiti dok spavaju. Ako se budite sa suvim, umornim ili svrbljivim očima, možda spavate sa otvorenim očima. Zamolite nekoga da vas posmatra dok spavate.
Lečenje zavisi od uzroka nemogućnosti zatvaranja očiju tokom sna. U nekim slučajevima, dovoljna je primena veštačkih suza, dok su u drugim potrebne hirurške intervencije.
Ako sumnjate (ili ukoliko s nekim živite, znate) da spavate otvorenih očiju, važno je da posetite lekara radi pregleda. Lekar će pregledati oči i kapke i u zavisnosti od potrebe sprovesti dodatne testove kako bi utvrdio kako vaši očni nervi funkcionišu.