Čokolada, kolači, torte i druge slatke grickalice kao i sam beli šećer uvek su nam u fokusu kada razmišljamo o naglom porastu nivoa šećera u krvi. Međutim, ozbiljne zamke kriju neke druge namirnice, od kojih neke tretiramo zdravom hranom.
Ko treba posebno da vodi računa o tome koje namirnice unosi zbog nivoa šećera
Redovno održavanje normalnog nivoa šećera u krvi podrazumeva svest o tome koje namirnice konzumiramo i razumevanje uticaja ishrane na organizam i procese u njemu. Nije dovoljno samo izbegavati unos šećera, slatkiša ili masti, već biti adekvatno informisan o celokupnom sastavu obroka koji unesemo, uz odgovarajući način pripreme.
Kontrola glikemijskog statusa ne ograničava se samo na osobe koje imaju dijagnostikovan dijabetes ili su u riziku, već i na ljude sa hipertenzijom, bolestima jetre i pankreasa i srčane bolesnike.
Opasnost ne vreba samo iz šećera: Koje su često korišćene namirnice sa rizikom
Stručnjaci su u velikom broju istraživanja bavili pitanjem izbora namirnica koje bi trebalo da konzumiramo sa oprezom, kao i načinom ishrane u smislu uticaja na glikemijski status.
Koristimo veliki broj namirnica sa visokim glikemijskim indeksom i to onda utiče na naš nivo šećera u krvi, uz ugrožavanje drugih sistema organa. Zna se da peciva pravljena od pšeničnog brašna, beli pirinač i krompir pripremljen u nekim oblicima kao što je krompir-pire spadaju u namirnice koje brzo podižu šećer u krvi.
Konzumacija složenih ugljenih hidrata u velikoj količini čini da ih naše telo razgrađuje brzo i to može da izazove nagli skok šećera. Proces se tu ne završava jer sledi pad. Posledica je kratak osećaj sitosti i brza glad, uz potrebu da nakon kratkog vremenskog perioda posle obroka ponovo jedemo.
Kupujemo ga u prodavnicama zdrave hrane, a može da izazova nagli skok šećera u krvi
Većina ljudi voće i povrće tretira zdravim izborom namirnica. Međutim, važno je obratiti pažnju i na vrstu voća i na način pripreme. Dobar primer za to sušeno voće, koje može da ima više koncentrisan sadržaj šećera u odnosu na sveže. Zbog toga treba biti pravilno informisan kako ne bi došlo do naglog skoka odmah po konzumaciji.
Savet je umereno korišćenje, kao i raznovrsno kombinovanje sa hranom bogatom vlaknima i proteinima. To će držati nivo glukoze pod kontrolom i sprečiti nagle skokove.
Šta je i kako se određuje glikemijski indeks
Glikemijski indeks (GI) je vrednost merenja koliko određena hrana povećava nivo šećera u krvi. Zapravo, to je mera koja označava brzinu i nivo rasta glukoze u krvi posle konzumacije određenih namirnica.
Postoje namirnice sa niskim, srednjim ili visokim glikemijskim indeksom, a rangirane su skalom od 0 do 100. Hrana sa nižim glikemijskim indeksom manje utiče na nivo glukoze. Suprotno njima, namirnice koje brzo oslobađaju šećer u krvi i izazivaju veliki skok, što imaju visoku glikemijsku vrednost. Evo klasifikacije i vrednosti glikemijskog indeksa:
- nizak glikemijski indeks: 55 ili manje
- srednji glikemijski indeks: od 56 do 69
- visok glikemijski indeks: 70 ili više
Kako priprema hrane utiče na na glikemijski indeks
Stručnjaci opominju da način pripremanja hrane može značajno da utiče na njen glikemijski indeks i promeni vrednosti. Tako i navode primere da krompir pire ima viši glikemijski indeks u odnosu na pečeni krompir, dok kuvani beli pirinač može kod nekih ljudi da izazove brži skok glukoze od smeđeg pirinča. Smeđi pirinač inače sadrži veću količinu vlakana i složenih ugljenih hidrata u odnosu na beli.
Vlakna imaju moć da uspore apsorpciju šećera, čime se smanjuje ukupan glikemijski nivo obroka.
Stručnjaci za ishranu savetuju izbalansiranu ishranu koja podrazumeva različite izvore proteina, zdravih masti i ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom. Umerena fizička aktivnost i dovoljan unos vode se podrazumevaju.
