Anksioznost može da bude jedan od prvih simptoma menopauze: Evo zašto se javlja i kako se leči

Anksioznost je jedan od najčešćih, ali često i najmanje prepoznatih simptoma perimenopauze i menopauze. Može da izazove osećaj napetosti, straha, zabrinutosti i preopterećenosti, a kod nekih žena javlja se iznenada, dok se kod drugih razvija postepeno tokom dužeg vremenskog perioda.

Zašto se javlja anksioznost u menopauzi? 

Osim psihičkih tegoba, anksioznost može da dovede i do fizičkih simptoma poput lupanja srca, znojenja ili osećaja gušenja, a istovremeno može da pogorša druge simptome menopauze, kao što su valunzi.

Važno je naglasiti da je anksioznost normalna reakcija organizma na stresne situacije. Međutim, kada osećaj straha ili zabrinutosti postane intenzivan, dugotrajan i počne da ometa svakodnevni život, odnose, posao ili sposobnost uživanja u aktivnostima, tada je potrebno potražiti pomoć i podršku.

Kod pojedinih žena anksioznost može da bude jedini simptom perimenopauze ili menopauze. Zbog toga mnoge ne povezuju svoje tegobe sa hormonskim promenama, već imaju utisak da se jednostavno ne nose sa životnim izazovima kao ranije. Dobra vest je da niste usamljeni - anksioznost tokom menopauze može da se javi kod svake žene, uključujući i one koje nikada ranije nisu imale probleme sa mentalnim zdravljem.

Kako se manifestuje anksioznost tokom menopauze

Anksioznost ne utiče samo na emocije, već može da izazove i brojne fizičke simptome. Među najčešćim simptomima su ubrzan rad srca, osećaj preskakanja ili lupanja srca (palpitacije), mučnina, drhtavica ili tremor, pojačano znojenje, suva usta, bol ili pritisak u grudima, glavobolje i ubrzano disanje.

Kod nekih žena mogu da se jave i panični napadi - iznenadni i intenzivni napadi straha i panike koji nastupaju bez jasnog razloga i često bez prethodnog upozorenja. Iako mogu da budu veoma zastrašujući, panični napadi sami po sebi nisu opasni po život.

Hormoni preuzimaju vodeću ulogu

Uzroci anksioznosti tokom perimenopauze i menopauze su složeni i najčešće uključuju kombinaciju hormonskih, psiholoških i životnih faktora. Nije uvek moguće izdvojiti samo jedan uzrok.

Promene raspoloženja, uključujući anksioznost i depresivnost, često su povezane sa hormonskim promenama koje se dešavaju u mozgu. Pad nivoa estrogena utiče na način funkcionisanja nervnog sistema i neurotransmitera odgovornih za regulaciju raspoloženja. Istraživanja su pokazala da estrogen ima važnu ulogu u regulaciji serotonina, neurotransmitera koji se često naziva „hormonom sreće“. Takođe postoje dokazi da je nivo estrogena povezan i sa nivoom kortizola, hormona stresa, pa smanjenje estrogena može da dovede do povećanja nivoa stresa u organizmu.

Važno je razumeti da ove promene nisu znak slabosti, niti dokaz da se žena „ne snalazi“ ili „ne podnosi stres kao ranije“. Reč je o biološkim procesima koji su van svesne kontrole.

Neke žene su osetljivije na hormonske promene od drugih. Na primer, žene koje su ranije imale postporođajnu depresiju ili izražen predmenstrualni sindrom mogu da budu pod većim rizikom od razvoja anksioznosti tokom menopauze. Takođe, ukoliko je žena ranije imala anksiozni poremećaj, postoji mogućnost da se simptomi ponovo jave ili pogoršaju tokom menopauzalne tranzicije.

Koliko je anksioznost česta tokom menopauze

Anksioznost je veoma čest simptom menopauzalne tranzicije. Istraživanja pokazuju da više od polovine žena uzrasta od 45 do 65 godina koje prolaze kroz perimenopauzu ili menopauzu prijavljuje različite promene raspoloženja, uključujući anksioznost, nervozu i pojačan osećaj stresa.

Iako se intenzitet simptoma razlikuje od žene do žene, važno je znati da su ove tegobe česte i da postoje efikasni načini lečenja i ublažavanja simptoma.

U kojoj fazi menopauze se najčešće javlja anksioznost?

Anksioznost može da se pojavi u bilo kojoj fazi menopauzalne tranzicije. Kod nekih žena javlja se veoma rano, još tokom perimenopauze, čak i pre nego što dođe do promena u menstrualnom ciklusu.

Simptomi često počinju postepeno i mogu dugo da ostanu neprepoznati kao posledica hormonskih promena. Poznato je da anksioznost može da bude izraženija tokom perimenopauze, ali nije moguće sa sigurnošću predvideti da li će se spontano povući. Zbog toga je važno potražiti stručnu pomoć i započeti odgovarajuće lečenje ili mere samopomoći.

Da li se leči anksioznost u menopauzi

Ne postoji jedinstven pristup koji odgovara svim ženama. Najefikasniji način lečenja često podrazumeva kombinaciju promena životnih navika, psihoterapije i, po potrebi, medikamentozne terapije.

Promene životnih navika

Tokom menopauze posebno je važno voditi računa o opštem zdravstvenom stanju. Dovoljno sna, redovna fizička aktivnost i uravnotežena ishrana mogu značajno da utiču na smanjenje simptoma anksioznosti.

Preporučuje se ograničavanje unosa šećera i industrijski prerađene hrane, kao i smanjenje konzumacije alkohola. Takođe je važno ostaviti sebi dovoljno vremena za odmor i svakodnevne obaveze, iako to u praksi često nije lako ostvariti.

Fizička aktivnost

Vežbanje može da ima izuzetno pozitivan efekat na anksioznost. Redovna fizička aktivnost doprinosi boljem raspoloženju, povećava osećaj zadovoljstva i samopouzdanja, poboljšava sliku o sopstvenom telu i smanjuje nivo stresa.

Čak i kratka šetnja od pet do deset minuta može da doprinese poboljšanju raspoloženja. Ukoliko trenutno niste fizički aktivni, pokušajte da postepeno uvedete makar kratke šetnje ili lagane vežbe u svakodnevnu rutinu.

Tehnike opuštanja

Iako opuštanje zvuči jednostavno, mnogim ženama može da predstavlja izazov. Važno je pronaći tehniku koja odgovara upravo vama. To može da bude joga, meditacija, vežbe disanja, mindfulness tehnike ili neki drugi oblik relaksacije.

Redovna primena tehnika opuštanja može da doprinese smanjenju nivoa stresa i boljoj kontroli simptoma anksioznosti.

Psihoterapija

Psihološko savetovanje i kognitivno-bihejvioralna terapija pokazale su se kao veoma efikasne u lečenju anksioznosti tokom menopauze. KBT može da pomogne ženama da prepoznaju obrasce razmišljanja koji održavaju anksioznost i da razviju efikasnije strategije suočavanja sa simptomima.

Ovaj oblik terapije može da bude posebno koristan kod žena koje istovremeno imaju valunge i izraženu anksioznost.

Hormonska terapija

Kod žena kod kojih su promene raspoloženja povezane sa perimenopauzom i menopauzom, hormonska terapija može da doprinese poboljšanju raspoloženja i smanjenju anksioznosti.

Mnoge žene postižu najbolje rezultate kombinovanjem hormonske terapije sa promenama životnih navika, fizičkom aktivnošću ili psihoterapijom. Iako pojedine žene brinu zbog potencijalnih rizika hormonske terapije, posebno kada je reč o riziku od raka dojke, stručnjaci ističu da su za većinu žena ti rizici veoma mali. U mnogim slučajevima, koristi od kontrole simptoma menopauze, kao i smanjenje rizika od osteoporoze i kardiovaskularnih bolesti, prevazilaze moguće rizike.

Hormonska terapija ne zaustavlja proces menopauze, već pomaže u ublažavanju simptoma tokom perioda kada su oni najizraženiji. Većina žena može da koristi hormonsku terapiju onoliko dugo koliko je potrebno, uz redovne godišnje kontrole i procenu koristi i eventualnih rizika.

Antidepresivi i lekovi za anksioznost

Antidepresivi mogu da imaju važnu ulogu u lečenju anksioznosti, posebno kod žena koje imaju anksiozni poremećaj koji nije direktno povezan sa menopauzom ili kod onih kod kojih se postojeći poremećaj pogoršao tokom menopauzalne tranzicije.

Ovi lekovi mogu da pomognu u smanjenju intenziteta anksioznosti, poboljšanju kvaliteta sna, a kod nekih žena mogu da ublaže i valunge. Ukoliko hormonska terapija nije odgovarajuća opcija ili ne daje očekivane rezultate, antidepresivi mogu da predstavljaju efikasnu alternativu.

Kao i svi lekovi, antidepresivi mogu da imaju neželjena dejstva, zbog čega je važno da se njihova primena sprovodi uz savet i nadzor lekara. Najbolji rezultati najčešće se postižu kada se medikamentozna terapija kombinuje sa promenama životnih navika i psihoterapijom.

Kada treba potražiti pomoć?

Ukoliko anksioznost utiče na kvalitet vašeg života, remeti san, posao, porodične odnose ili svakodnevne aktivnosti, važno je da razgovarate sa lekarom. Anksioznost tokom menopauze je česta, prepoznata i lečiva tegoba, a pravovremena podrška može značajno da poboljša kvalitet života.

(eKlinika.rs)