Traheotomija je hirurška procedura u kojoj hirurg pravi rupu na vratu, kroz dušnik kako bi se kiseonik lako i bezbedno dopremio u pluća. Ova procedura obično je potrebna ako čovek ima opstrukciju gornjih disajnih puteva ili osnovno zdravstveno stanje. Traheotomija može da bude privremena ili trajna.
Traheotomija je hirurški postupak u kojem se pravi otvor na prednjem delu vrata, kroz koji se ulazi u dušnik (traheju), radi obezbeđivanja disajnog puta. Ovaj postupak se često izvodi u hitnim slučajevima kada osoba ne može da diše zbog začepljenja disajnog puta ili povrede.
Traheostoma je trajni ili privremeni otvor koji ostaje nakon izvođenja traheotomije. To je mesto na vratu kroz koje osoba može da diše direktno kroz dušnik. Trajna traheostoma često se koristi kod osoba koje duže vreme ne mogu da dišu kroz nos ili usta. Međutim, većina zdravstvenih radnika koristi ova dva termina naizmenično.
Procedura kojom se pravi rez na vratu i rupa u dušniku neophodna je ako čovek:
Kada traheostomija više nije neophodna, lekar može da ukloni traheostomsku cev. Rupa se često sama zatvara, a ako se to ne desi hirurg može da je zatvori.
Traheostoma ili traheostomska cev je kateter koji se ubacuje u dušnik kada hirurg napravi rupu i pomaže u kretanju vazduha u pluća. Mnogi ljudi mogu samostalno da dišu sa traheostomom. Budući da traheostomija zaobilazi nos, usta i grlo, ona omogućava vazduhu da ide direktno u pluća. U slučaju da čovek ne može potpuno da diše sam traheotomska cev može da se pričvrsti na ventilator (mašina za disanje) što povećava protok kiseonika u pluća.
Čovek može da govori kada se izvede traheotomija, ali biće mu potrebno malo vežbe. Može da govori tako što ćete prstom pokriti rupu za traheostomu i izbaciti vazduh kroz usta. Logoped može da nauči osobu kako da to uradite koristeći tehnike logopedske terapije.
Postoje i govorni ventili koji mogu da pomognu da osoba razgovara. To omogućava čoveku da govori bez upotrebe prsta kako bi prekrio rupu za traheostomu.