Studija objavljena u sredu u medicinskom časopisu BMJ bavila se uticajem pandemije korona virusa na pacijente obolele od karcinoma odlaganje njihovog lečenja. Odlaganje lečenja raka od samo mesec dana, kako se navodi, može izložiti pacijente većem riziku od smrti. Lečenje se odlaže i normlanim vremenima, kako ističu, ali pandemija korona virusa to je dovela do nivoa bez presedana, bacajući na kolena zdravstvene sisteme širom sveta. U novoj studiji britanski i kanadski naučnici utvrdili su da odlaganje početka lečenja, bez obzira na to radi li se o hirurškom poduhvatu, zračenju ili hemoterapiji, ima značajan uticaj na mortalitet kod 7 najčešćih vrsta karcinoma.
Mesec dana kašnjenja povećava rizik od smrti
– Do sada nije bilo sistemskih pokušaja da se sagledaju svi dokazi o tome šta odlaganja kod različitih vrsta lečenja znače za ishod kod obolelih od karcinoma. Zbog toga što znamo da se to događa obolelima od raka tokom pandemije covid 19 ključno je utvrditi realni uticaj – kaže Ajay Aggarwal, koautor istraživanja i klinički onkolog s London School of Hygiene and Tropical Medicine. Istraživanjem je utvrđeno da čak i jednomesečno odlaganje može značiti 6 do 13 odsto veći rizik od smrti. Što je odlaganje duže to je rizik veći. Autori opisuju svoje zaključke koji su plod analize desetak međunarodnih istraživanja sprovedenih proteklih 20 godina kao „otrežnjujuće“. Istraživanje sugeriše da za „većinu glavnih karcinoma i lečenja ne postoji sigurno razdoblje odlaganja lečenja.
Broj preminulih – uvećan za hiljade i stotine novih sluačjeva
Naučnici procenjuju da bi odlaganje hirurškog lečenja od 12 nedelja za sve pacijente s rakom dojke, tokom pandemije covid 19, u jednoj godini dovela do 1.400 dodatno preminulih u Velikoj Britaniji, 6.100 dodatno umrlih SAD, u Kanadi 700 dodatno preminulih, a u Australiji 500. Mnoge bolnice u kojima je izbila zaraza korona virusom morale su odložiti sve postupke koji nisu hitni kako bi se smanjili rizici za pacijente.
Rizik od prevremene smrti
U Velikoj Britaniji naučnici kažu da se kod velikog broja stanja odlaganje od 10 do 12 nedelja smatralo sigurnom, uključujući i kolorektalne operativne zahvate.
– Naša studija sugeriše da to nije slučaj i rizik prevremene smrti mogao bi da poraste za oko 20 odsto. Odlaganje hemoterapije raka debelog creva, na primer, mogla bi da poveća rizik za 44 odsto ć objašnjava Aggarwal i pozvao na preduzimanje hitnih mera kojima će se rešiti zaostaci i koristiti altenativne mere lečenja poput kratkotrajnijeg, ali jednako učinkovitog zračenja.
Rizik od smrti uvećan za 6 do 8 osam odsto
Naučnici su zasnivali svoje proračune na analizi 34 studije koje su obuhvatile postupke kod raka mokraćnog mehura, dojke, debelog creva i rektuma, pluća i grlića materice, kao i tumora glave i vrata. Utvrdili su da odlaganje od četiri nedelje povećava rizik od smrti za 6 do 8 osam odsto. Kako ističu, postoje i veći negativni efekti odlaganja lečenja za mesec dana kod kolorektalnog karcinoma jer je ustanovljeno da se rizik od smrtnosti povećao za 13 odsto.
Zaštititi ranjive onkološke pacijente
Komentarižući studiju Justin Stebbing, profesor onkologije s Imperial College London, kaže kako je važno napraviti ravnotežu rizika od covid 19 sa onim povezanim s odlaganjem lečenja. Prema radu objavljenom u časopisu Journal of the National Cancer Institute, hospitalizovane osobe obolele od covid 19, koje imaju i neki rak, imaju bitno veći rizik od smrti u odnosu na one bez karcinoma.
– To je vrlo kompleksna i teška situacija i jasno je da moramo zaštititi ranjive onkološke pacijente od covid 19″ – izajvio je profesor Stebbing.
