Umerene količine su jedna do dve porcije tofu sira, sojinog mleka ili edamame Foto: Shutterstock
Soja je mahunarka koja sadrži esencijalne amino-kiseline i smatra se dobrom zamenom za meso. Bogata je vitaminima B kompleksa, gvožđem, kalijumom, sadrži više od 40 odsto proteina. Soja ima oko 85 odsto nezasićenih masnih kiselina, ali i nešto veću količinu fitoestrogena, to jest biljnih hormona. Sadrži izoflavone, podgrupu fitoestrogena, koji se dovode u vezu sa pojačanim rizikom od raka dojke. Lekari ipak navode da količine estrogena u soji ne mogu da dovedu do karcinoma dojke.
Povišeni nivoi estrogena su faktor rizika za mogući razvoj nekih oblika raka dojke. Tip raka dojke određuje se na osnovu prisustva ili odsustva receptora na površini tumorskih ćelija, to mogu da budu estrogenski receptori, progesteronski, HER2 receptori. Stručnjaci objašnjavaju da su fitoestrogeni polifenolna i nesteroidna jedinjenja koja imaju sličnu strukturu i biološku aktivnost kao humani estrogeni. Fitoestrogeni se dele na izoflavonoide i lignane. Izoflavonoidi su najzastupljeniji u soji i crvenoj detelini.
Dr Dawn Mussallem sa klinike Mayo kaže da umerena konzumacija soje može da bude i korisna i naglašava da proteini na biljnoj bazi ne povećavaju šansu za razvoj raka dojke.
– Godinama nastojim da raskrinkam mit o soji i raku doje. Skoro svaki dan po neki pacijent izražava zabrinutost zbog konzumiranja soje – navodi dr Mussallem.
Soja je namirnica koja može da zadovolji potrebe tela za vrednim vitaminima, mineralima, belančevinama, dobra je i zamena za meso ako se umereno koristi. Soja je prepuna izoflavona sa sličnom hemijskom strukturom kao ljudski estrogen, s tim što se drugačije vezuje za receptore estrogena u tkivu dojke, potencijalno delujući kao supresor tumora.
– Soja je dobar izvor biljnih proteina, dopušta se njena upotreba i kod pacijentkinja sa rakom dojke, štaviše uz soju se poboljšavaju ishodi lečenja – kaže Musalem.
Stručnjaci preciziraju da je danas više saznanja o delovanju fitoestrogena, koja tvrde da ljudi i životinje drugačije metabolišu izoflavone, pa neke prethodne tvrdnje o vezi soje i raka dojke nemaju osnovu.
Pojedine studije navode da se soja može da koristi i tokom terapije tamoksifenom, koji sprečava estrogene da se vežu za ćelije raka dojke i tako ometa rast i razmnožavanje malignih ćelija. Ovaj lek deluje selektivno, to jest samo u tkivu dojke, propisuje se uglavnom kao adjuvantna terapija kod žena koje nisu kandidati za korištenje aromataznog inhibitora. Koristi se i u prevenciji raka dojke kod žena visokog rizika, kao i u terapiji metastatskih oblika karcinoma dojke.
Dr Musalem pre svega savetuje pacijentkinjama da izbegavaju visokoprerađene namirnice, da ograniče unos crvenog mesa i proizvoda od mesa, mlečnih proizvoda sa visokim procentom masnoća. Savetuje se pre svega zdrava i uravnotežena ishrana sa dosta voća, povrća, celih žitarica, mahunarki, orašastih plodova.
I drugi stručnjaci navode da konzumiranje umerene količine soje ne povećavaju rizik od raka dojke ili drugih oblika karcinoma. Umerene količine su jedna do dve porcije tofu sira, sojinog mleka ili edamame. Pojedini doktori ipak upozoravaju da suplementi na bazi soje sadrže više nivoe izoflavona. Pojedine studije navode vezu između suplemenata na bazi soje i povećanog rizika od raka dojke kod žena koje imaju porodičnu ili ličnu istoriju raka dojke ili problema sa štitnom žlezdom. Preporuka je da se o svim pojedinostima posavetujemo sa izabranim lekarom.