Inovativni lekovi leče, ali daju i uvid u preživljavanje i mogući povratak raka dojke, kaže dr Simonida Bobić

Inovativni lekovi preokreću tok najtežih bolesti, mogu da omoguće dobru kontrolu i spreče mogući povratak karcinoma. Kada je u pitanju rak dojke i pored bitnog napretka, jedan deo pacijentkinja i dalje ne prima inovativnu terapiju. Inovativne terapije imaju i svoju psihološku komponentu - pacijentkinjama i lekarima bitno je saznanje da je primenjena najbolja moguća terapija koja može da sačuva i omogući dobar kvalitet života, rečeno na konferenciji "Nova era medicine" u organizaciji eKlinika portala.

Šta je urađeno u poslednje tri godine?

Dr Simonida Bobić, medikalni onkolog, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije govorila je o značaju decentralizacije, sigurnosti i boljoj dostupnosti savremene terapije.

Preporučujemo

- U poslednje tri godine na polju lečenja karcinoma dojke dosta toga se promenilo nabolje. Za trostruko negativni rani karcinom dojke i preoperativno i postoperativno imamo imunoterapiju u skladu sa svim vodičima. Postoperativno kod pacijentkinja koje imaju BRCA mutacije imamo PARP inhibitore. Takođe za HER2-pozitivni karcinom dojke, imamo u skladu sa svim svetskim i evropskim vodičima dostupne lekove i dualnu HER2 blokadu preoperativno, i u adjuvantom pristupu sve tri opcije mogućeg daljeg lečenja. Inovativni lekovi su efikasni, a kod nekih indikacija kada se daju preoperativno, već posle operacije možete da znate da će pacijentkinja imati bolje preživljavanje i manju verovatnoću od povratka bolesti - kaže dr Bobić.

Kojim pacijentkinjama nedostaju lekovi?

Dr Bobić napominje da je ipak malo drugačija situacija kada je reč o mogućnostima lečenja hormon receptor HER2 negativnog karcinoma dojke.

- Ovo je najčešća grupa,oko 70 odsto pacijentkinja ima ovu podgrupu karcinoma dojke. Kod jednog dela ovih pacijentkinja postoji viši, to jest visok rizik za relaps bolesti i nemamo i dalje potrebe lekove u skladu sa evropskim i svetskim vodičima. Kod ovih pacijentkinja mogu da se urade određeni testovi genskog profilisanja koji se koriste u Evropi i svetu. Mnogo bi nam značili ovi testovi koji pružaju detaljniju sliku o tome kojim pacijentkinjama je potrebna hemioterapija u adjuvantom (dopunskom, potpornom) lečenju. Postoji i siva zona, nekim pacijentkinjima možda je potrebna hemioterapija, a možda i ne, a ti testovi mogu da nam razgraniče pacijentkinje kod kojih bi mogla da se izbegne primena zaštitne hemioterapije - precizira dr Bobić.

Pacijenti brže i lakše dolaze do potrebne terapije

U poslednjih nekoliko godina ostvaren je veliki pomak koji je omogućio pacijentima da lakše dobiju inovativnu terapiju, napomenuto je na konferenciji.

- Neke lekove koje smo do sada mogli da dajemo samo u tercijarnim centrima, kao što je Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, pacijenti sada mogu da dobiju i u njihovim regionalnim, sekundarnim centrima. Primetili smo da pacijenti kraće čekaju posle konzilijuma na primenu terapije. To je omogućilo da vodeće terapije dobiju na vreme. Opet bi nam mnogo značilo da se neki lekovi, koji se daju samo u tercijarnim centrima, primenjuju i na sekundarnom nivou kako bi se rasteretili tercijarni centri kao što je Institut. Sve ovo je ključno za pacijente koji ne bi morali da putuju ili možda čekaju na terapiju - naglašava dr Bobić.

Inovativni lekovi se dobro tolerišu

Dr Simonida Bobić već 16 godina leči neke od najtežih pacijenata. Kaže da se tokom vremena profil pacijentkinja značajno promenio.

- Imali smo pacijentkinje sa karcinomom dojke koje su slušale lekare, ali nisu se dalje interesovale. Sada imamo pacijentkinje koje aktivno učestvuju u lečenju, znaju šta je potrebno da prime od lekova. Znaju šta je dostupno, raspituju se da li bi možda u nekoj drugoj zemlji primili neki drugačiji lek, interesuje ih da li mogu da kupe na primer, neki lek protiv mučnine. Nama je bitno kao lekarima da znamo da smo prilemili najbolje moguće lečenje, za pacijente i za nas važno je i u psihološkom smislu da je omogućena najbolja terapija. Imamo iskustvo sa inovativnim terapijama, one se dobro tolerišu, znamo da lečimo moguća neželjena dejstva - naglašava dr Bobić.

(eKlinika)